Crkveno-državni univerzitet „Sveti Sava“: Zašto se osniva baš sada i sa kojim ciljem

Bez mnogo detalja, Vlada Srbije saopštila je da bi u Srbiji uskoro mogao da bude osnovan novi univerzitet – Univerzitet Sveti Sava. Osnovaće ga zajedničkim snagama država i crkva, pošto je na sednici Vlade održanoj u četvrtak, 2. aprila, usvojen Memorandum o razumevanju sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) o saradnji na njegovom osnivanju.

Cilj osnivanja ovakvog univerziteta je da se saradnja države i crkve u oblasti visokog obrazovanja „zasnuje na zajedničkoj odgovornosti za razvoj znanja, očuvanju temeljnih vrednosti pojedinca i društva i negovanju kulturnog i duhovnog nasleđa“. Odluka je, prema saopštenju, doneta iz potrebe za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta „u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala“.

Iako glasine o osnivanju ovakve ustanove kruže već neko vreme, nameće se pitanje zašto je baš sada donesen memorandum i da li je osnivanje još jedan način udara na postojeće univerzitete.

Sagovornici „Vremena“ objašnjavaju da problem nije u tome da crkva osniva univerzitet i ukazuju da je to praksa koja postoji u svetu, ali je problematičan način na koji se to ovde radi.

Memorandum bez mnogo objašnjenja

Ključne informacije o novom univerzitetu izostale su u saopštenju – nije poznato kada će biti osnovan, gde će mu biti sedište, koje oblasti če nastavni program obuhvatati, niti šta je konkretan razlog njegovog osnivanja.

„Vreme“ je pitanja tim povodom uputilo Vladi Srbije, Ministarstvu prosvete i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.

Na nedostatak odgovora ukazuje i Peđa Mitrović, narodni poslanik i član skupštinskog Odbora za obrazovanje, koji ocenjuje da je obrazloženje „izuzetno šturo“ i da postoji niz pitanja na koja javnost ima pravo da dobije odgovore.

Foto: Marija Janković

„Prvo pitanje jeste koji problem ili neki naučni zadatak se osnivanjem ovog univerziteta rešava, a da ne može da se reši u okviru postojećih univerziteta. Osnivanje samo po sebi apriori nije problem, ali ovako šturo objašnjeno jeste, jer mi ne znamo šta je suština njegovog osnivanja“, navodi Mitrović.

On podseća da univerziteti na kojima država i crkva sarađuju postoje u svetu, ali ističe da u ovom slučaju izostaju osnovne informacije.

„To su pitanja na koja odgovore treba da daju Vlada i SPC – zašto se osniva novi univerzitet, a ne jačaju kapaciteti postojećih institucija i koja je njegova svrha. Ne znamo ni koji je kurikulum, koje oblasti će pokrivati. Ključno je da ne znamo ništa o osnivanju tog univerziteta“, kaže on.

Mitrović dodaje da su nadležni dužni da pruže jasna objašnjenja, posebno ako se ima u vidu da će se verovatno raditi o javnom novcu. „Srbija ima pet državnih univerziteta gde treba da se pomogne da postanu bolji“, zaključuje on.

Režimska-crkvena škola

Kritički stav iznosi i teolog i bivši docent Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vukašin Milićević, koji ovu inicijativu vidi u širem društvenom kontekstu.

„Vlada i SPC, odnosno njen vrh, stoje jedinstveno u frontu protiv ne samo univerziteta, već obrazovnog sistema u celini i protiv kritičkog mišljenja kao društvene snage, kao snage koja jedina može da oblikuje pravedno društvo. U tom smislu nisam iznenađen ovakvom odlukom“, navodi Milićević.

Foto: Amir Hamzagic/Radar.rs

Dodaje da se o osnivanju ovakve institucije govori već neko vreme i da je još ranije čuo glasine o mogućem crkvenom univerzitetu, pri čemu su se pominjali i Sremski Karlovci kao jedna od mogućih lokacija.

Milićević kaže da samo osnivanje crkvenih obrazovnih institucija nije sporno, jer takvi primeri postoje u mnogim zemljama i često su veoma ugledni. Međutim, problem vidi u modelu koji bi u ovom slučaju mogao da postoji.

„Crkva može da osnuje privatni univerzitet, formalno to nije sporno, ali ovde je sporno što to u suštini neće biti privatna škola, jer je suosnivač država, što znači da će se ta škola koja je de fakto privatna, ja bih je nazvao režimskom, finansirati novcem građana“, kaže on.

Da li je SPC kadra da rukovodi obrazovnim ustanovama

Kao dodatni problem Milićević navodi odnos Srpske pravoslavne crkve prema sopstvenim obrazovnim institucijama. „SPC je svojim odnosom prema sopstvenom obrazovnom sistemu pokazala da nije kadra da rukovodi tim ustanovama u skladu sa principima dobrog obrazovanja“, ocenjuje Milićević.

Dodaje da ne bi bilo iznenađenje ni da iza svega ne stoji jasno razrađena ideja. „Ne bi me čudilo da oni zapravo nemaju nikakvu ideju, već da je to jedan u nizu instrumenata iz arsenala pritiska na univerzitet“, pojašnjava.

Milićević kaže i da bi osnivanju ovakve institucije morala da prethodi šira javna rasprava, te iznosi i dodatnu sumnju u motive. „Mislim da je njima ovo zgodan način da praktično ‘ukradu’ Bogoslovski fakultet, da ga država i dalje finansira, a da SPC ima potpunu kontrolu“, kaže on.

Novi udar na državne univerzitete

Da bi cilj mogao da bude i nastavak udara na nove državne univerzitete, smatra i Mitrović, ali dodaje da bez više informacija nije moguće donositi takve zaključke.

Pritisak vlasti na državne visokoškolske ustanove traje od početka studentskih blokada fakulteta u novembru 2024, posle obrušavanja nadstrešnice novosadske železničke stanice.

Čelnici SPC-a, predvođeni patrijarhom Porfirijem, su u više navrata kritikovali studentske proteste, a pojedini mitropoliti koji su podržali studente, poput mitropolita žičkog Justina, razrešeni su dužnosti.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!