Ne veruj Donaldu Trampu kada priča o miru. Tu lekciju su dobro naučili Venecuelanci i Iranci. Predsednik SAD sada ponovo priča o mirovnim pregovorima sa Teheranom dok istovremeno u Persijski zaliv šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju
Navršava se četvrta nedelja otkako su SAD i Izrael združenim snagama napali Iran. Mnogi strahovi koji su se 28. februara nadvili nad planetom su se ostvarili: rat je zahvatio čitav region, Ormuski moreuz je zatvoren, cena nafte je skočila u nebesa, berze divljaju, pad režima u Iranu se ni ne nazire, baš kao ni kraj sukoba, a Vladimir Putin trlja ruke.
Donald Tramp za to vreme daje toliko kontradiktorne izjave, da se čini da Sjedinjene Države uopšte nemaju izlaznu strategiju iz konflikta koji su izazvale. Zna se samo jedno: ovaj rat je počeo ozbiljno da opterećuje njegov drugi predsednički mandat.
Foto: Kenny Holston/The New York Times via APDonald Tramp: Čas ratnik, čas mirotvorac
Pošto je prvo dao ultimatum Iranu da otvori Ormuski moreuz ili će u suprotnom da naredi razaranje energetske strukture zemlje, dva dana kasnije je u izgled stavio brzo okončanje sukoba jer da je Teheran inicirao mirovne pregovore. Islamska republika je to demantovala. Dok priča o miru i da sa nekim neimenovanim visokopozicioniranim Irancima pregovara o “potpunom i sveobuhvatnom rešenju naših neprijateljstava“, Tramp je od Kongresa traži dodatnih 200 milijardi dolara za rat sa Iranom, naredio je pojačanje trupa u bliskoistočnom region i poslao specijalne jedinice.
82. vazdušno-desantna divizija
Kada američki predsednik naredi slanje 82. vazdušno-desantne divizije u ratnu zonu, obično sa tim nema šale, piše nemački “Špigel”.
Foto: U.S. Army photo/Robyn J. Haake82. vazdušno-desantna divizija
Bilo da je reč o iskrcavanju u Normandiji u Drugom svetskom ratu, Vijetnamskom ratu, Kuvajtu, Kosovu, Iraku ili Avganistanu: vojnici iz ove elitne jedinice bili su raspoređeni u skoro svakom većem ratu koji su vodile Sjedinjene Države.
A sada, prema pisanju nekoliko američkih medija, Donald Tramp želi da pošalje do 2.000 vojnika ove divizije u Persijski zaliv.
Gomilanje trupa
Istovremeno, američka vojska značajno povećava svoje prisustvo u ratnoj zoni. Prema procenama stručnjaka, oko 50.000 vojnika je već tamo, zajedno sa tri nosača aviona i pratećim brodovima, borbenim avionima, helikopterima, razaračima i sistemima protivvazdušne odbrane. Najmanje još šest ratnih brodova sa više od 4.000 ljudi, od kojih su neki usko specijalizovani, poslato je u područje operacija.
Među njima su dva amfibijska desantna broda USS „Bokser“ i USS „Tripoli“, dizajnirana za iskrcavanje kopnenih trupa. A sada će, očigledno, biti raspoređene i elitne snage 82. vazdušno-desantne divizije, poznate po svojim padobranskim napadima, konstatuje “Šigel”.
Foto: U.S. Navy via APOperacija „Epski bes“: Američki Lovac F/A-18F Super Hornet
Nema naznaka pada režima
Tramp na ovaj ili onaj način mora uskoro da stavi tačku na ovaj rat, za koji je na početku rekao da će trajati četiri nedelje.
Iako su SAD i Izrael pogodili brojne vojne ciljeve i ubili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i na desetina rukovodećih ličnosti i političkih i bezbednosnih struktiura, ništa u Teheranu još uvek ne ukazuje na promenu režima. Iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma očigledno nisu uništene bombardovanjem u junu 2025. godine, kao što je čak i Tramp sada nagovestio, mada je ranije tvrdio potpuno surotno.
Iranska vojska i Revolucionarna garda nastavljaju da napadaju ciljeve u Izraelu i zemljama Persijskog zaliva raketama i dronovima. Pre svega, blokiraju Ormuski moreuz, ključan za transport nafte i gasa – čime podstiču globalnu energetsku krizu.
Politički skup rat
Trampovi glasači osećaju posledice na sopstvenoj koži: cene na američkim benzinskim pumpama vrtoglavo rastu na najviše nivoe u poslednjih 35 godina, a američke berze su nestabilne. I što duže traje ovaj rat, nepopularan kod većine Amerikanaca od prvog dana, to će benzin biti skuplji, a vrednosti akcija na berzi manje, pa se smanjuju šanse Trampove Republikanske stranke da odbrani svoju dvostruku većinu u Kongresu SAD na izborima na jesen.
Ukoliko demokrate osvoje jedan ili čak oba doma, tada Tramp više ne bi mogao na ovaj način da sprovodi svoju volju, bio bi u dobroj meri zaobuzdan.
Uprkos novoj mirovnoj retorici, velika je verovatnoća da će Tramp narediti veliku ofanzivu – najverovatnije vikendom kada su finansijska tržišta zatvorena, smatra “Šigel”.
Kopnena invazija bi svakako bila veoma nepopularna u SAD. Samo sedam odsto Amerikanaca je podržava, prema anketi Ipsosa od prošle nedelje. Ali 65 odsto Amerikanaca očekuje da će Tramp ipak narediti kopneni napad.
Donald Tramp je ovaj rat započeo bez preke potrebe. Sada mu se obija o glavu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
