Ne veruj Donaldu Trampu kada priča o miru. Tu lekciju su dobro naučili Venecuelanci i Iranci. Predsednik SAD sada ponovo priča o mirovnim pregovorima sa Teheranom dok istovremeno u Persijski zaliv šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju
Navršava se četvrta nedelja otkako su SAD i Izrael združenim snagama napali Iran. Mnogi strahovi koji su se 28. februara nadvili nad planetom su se ostvarili: rat je zahvatio čitav region, Ormuski moreuz je zatvoren, cena nafte je skočila u nebesa, berze divljaju, pad režima u Iranu se ni ne nazire, baš kao ni kraj sukoba, a Vladimir Putin trlja ruke.
Donald Tramp za to vreme daje toliko kontradiktorne izjave, da se čini da Sjedinjene Države uopšte nemaju izlaznu strategiju iz konflikta koji su izazvale. Zna se samo jedno: ovaj rat je počeo ozbiljno da opterećuje njegov drugi predsednički mandat.
Pošto je prvo dao ultimatum Iranu da otvori Ormuski moreuz ili će u suprotnom da naredi razaranje energetske strukture zemlje, dva dana kasnije je u izgled stavio brzo okončanje sukoba jer da je Teheran inicirao mirovne pregovore. Islamska republika je to demantovala. Dok priča o miru i da sa nekim neimenovanim visokopozicioniranim Irancima pregovara o “potpunom i sveobuhvatnom rešenju naših neprijateljstava“, Tramp je od Kongresa traži dodatnih 200 milijardi dolara za rat sa Iranom, naredio je pojačanje trupa u bliskoistočnom region i poslao specijalne jedinice.
Kada američki predsednik naredi slanje 82. vazdušno-desantne divizije u ratnu zonu, obično sa tim nema šale, piše nemački “Špigel”.
Bilo da je reč o iskrcavanju u Normandiji u Drugom svetskom ratu, Vijetnamskom ratu, Kuvajtu, Kosovu, Iraku ili Avganistanu: vojnici iz ove elitne jedinice bili su raspoređeni u skoro svakom većem ratu koji su vodile Sjedinjene Države.
A sada, prema pisanju nekoliko američkih medija, Donald Tramp želi da pošalje do 2.000 vojnika ove divizije u Persijski zaliv.
Istovremeno, američka vojska značajno povećava svoje prisustvo u ratnoj zoni. Prema procenama stručnjaka, oko 50.000 vojnika je već tamo, zajedno sa tri nosača aviona i pratećim brodovima, borbenim avionima, helikopterima, razaračima i sistemima protivvazdušne odbrane. Najmanje još šest ratnih brodova sa više od 4.000 ljudi, od kojih su neki usko specijalizovani, poslato je u područje operacija.
Među njima su dva amfibijska desantna broda USS „Bokser“ i USS „Tripoli“, dizajnirana za iskrcavanje kopnenih trupa. A sada će, očigledno, biti raspoređene i elitne snage 82. vazdušno-desantne divizije, poznate po svojim padobranskim napadima, konstatuje “Šigel”.
Tramp na ovaj ili onaj način mora uskoro da stavi tačku na ovaj rat, za koji je na početku rekao da će trajati četiri nedelje.
Iako su SAD i Izrael pogodili brojne vojne ciljeve i ubili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i na desetina rukovodećih ličnosti i političkih i bezbednosnih struktiura, ništa u Teheranu još uvek ne ukazuje na promenu režima. Iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma očigledno nisu uništene bombardovanjem u junu 2025. godine, kao što je čak i Tramp sada nagovestio, mada je ranije tvrdio potpuno surotno.
Iranska vojska i Revolucionarna garda nastavljaju da napadaju ciljeve u Izraelu i zemljama Persijskog zaliva raketama i dronovima. Pre svega, blokiraju Ormuski moreuz, ključan za transport nafte i gasa – čime podstiču globalnu energetsku krizu.
Trampovi glasači osećaju posledice na sopstvenoj koži: cene na američkim benzinskim pumpama vrtoglavo rastu na najviše nivoe u poslednjih 35 godina, a američke berze su nestabilne. I što duže traje ovaj rat, nepopularan kod većine Amerikanaca od prvog dana, to će benzin biti skuplji, a vrednosti akcija na berzi manje, pa se smanjuju šanse Trampove Republikanske stranke da odbrani svoju dvostruku većinu u Kongresu SAD na izborima na jesen.
Ukoliko demokrate osvoje jedan ili čak oba doma, tada Tramp više ne bi mogao na ovaj način da sprovodi svoju volju, bio bi u dobroj meri zaobuzdan.
Uprkos novoj mirovnoj retorici, velika je verovatnoća da će Tramp narediti veliku ofanzivu – najverovatnije vikendom kada su finansijska tržišta zatvorena, smatra “Šigel”.
Kopnena invazija bi svakako bila veoma nepopularna u SAD. Samo sedam odsto Amerikanaca je podržava, prema anketi Ipsosa od prošle nedelje. Ali 65 odsto Amerikanaca očekuje da će Tramp ipak narediti kopneni napad.
Donald Tramp je ovaj rat započeo bez preke potrebe. Sada mu se obija o glavu.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Deca i mladi koji su odrasli u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se odvoje od organizovanog kriminala novim zakonom koji je donet u Italiji, a koji ima za cilj da zaustavi međugeneracijsko regrutovanje u mafiji
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države. Gde je došlo do prekretnice
Prošlog utorka, 7. jula 2026, sudsko veće apelacionog suda u Parizu izreklo je drugostepenu presudu u postupku protiv Marin le Pen i još 11 kooptuženih iz njene ekstremnodesne stranke Nacionalno okupljanje (RN) zbog “lažnih asistenata”, evroposlanika RN. Reč je o dobro razrađenom sistemu pronevere javnih sredstava EU u korist sitnosopstveničkih partijskih interesa najužeg kruga oko same Le Penove. Nisu se uplašili politički analitičari, ali i specijalisti prava i javnog prava, da presudu nazovu “istorijskom”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
