Foto: FoNet
Lider Srpske desnice Miša Vacić ponovo je u Rimu salutirao „rimskim pozdravom“, poznatom i kao fašistički pozdrav. Kakva je Vacićeva „spoljna politika“ i zašto je toliko fasciniran ideologijom koja je desetkovala Srbe
Na skupu krajnje desnih i neonacističkih partija iz evropskih zemalja održanom u subotu (14. mart) u Rimu, lider organizacije Srpska desnica Miša Vacić je pozdravio prisutne zabranjenim fašističkim pozdravom, prenele su austrijska agencija APA i italijanska televizija RAI.
Pomenuta agencija navodi da su Vaciću, kada ih je pozdravio ispruženom rukom, na isti način uzvratili i neki ljudi iz publike.
Au druže, šta je ovo. pic.twitter.com/UOo17Zep07
— koza na štiklama (@celava_ti_mama) March 15, 2026
Skup „Ne ratu za Izrael“ je organizovala ekstremno desna međunarodna mreže „Alijansa za mir i slobodu“ kojom predsedava Roberto Fiore, šef italijanske organizacije Forca nuova.
U saopštenju objavljenom pre sastanka, organizatori su naveli da u Rimu treba da bude inicirano „buđenje evropskih naroda i rađanje novog hrišćanskog pokreta“.
Pored domaćina i Vacića koji je predstavljao Srbiju, na skupu su bili prisutni i ultradesničari iz Rusije, Francuske, Nemačke, Španije, Rumunije i Grčke.
Među učesnicima je bio i Nik Grifin, nekadašnji predsednik ekstremističke Britanske nacionalne partije.
Sastanak desničara iz Evrope izazvao je u Rimu oštre kritike, a stranke levice su od vlade tražile da ga zabrani i podsetile su i da je Fašistički pozdrav zabranjen.
Dan ranije, Roberto Fiore je posetio iransku ambasadu u Rimu, gde je u razgovoru sa diplomatama izrazio podršku „narodima koji se suprotstavljaju cionizmu i njegovim strahotama“.
Gest koji je načinio Vacić, poznat u Italiji kao Saluto Romano, „rimski pozdrav“, zakonom je zabranjen, ali često može da se vidi na okupljanjima krajnjh desničara i fašista.
Ne postoje tačni podaci koliko je Srba stradalo od ruke fašista, a nagađanja o njihovom broju često se koriste za mučna kvaziistorijska, a zapravo kafanska prepucavanja, kao da je broj stradalih važnijih od srži – ideje i namere počinjenih monstruoznosti. Jedan od simbola za to je kompleks koncentracionog logora Jasenovac .
Pomalo zbunjen i uz očiglednu tremu, Vacić je prethodno rekao: „U ime svih nacionalista Evroazije i svih onih koji su pali za našu borbu, da im kažem jednim rimskim pozdravom – prezente!“
„Rimski pozdrav“, poznat i kao fašistički pozdrav, nastao je tokom 18. veka u Francuskoj, ali ga pseudoistoričari povezuje sa starim Rimom.
Predavač rimske istorije i latinske književnosti na Univerzitetu u Redingu dr Sam Agbamu, u svom članku objavljenom na sajtu tog univerziteta, a povodom „rimskog pozdrava“ koji je prošle godine načinio multimilijarder Ilon Mask, navodi:
Nije teško odgonetnuti zašto su se fašisti opredelili za pseudoistorijsko tumačenje „rimskog pozdrava“: fašizam pokušava da se predstavi kao nastavak mitske elitne civilizacije, a ne kao politička ideologija pokondirenih plebejaca i skorojevića nastala u 20. veku.
Osim toga, tu je i estetska politika „rimskog pozdrava“ – on se lako izvodi u masi, a izgleda militantno i disciplinovano i vizuelno stvara osećaj jedinstva.
Vacićev ispad sa „rimskim pozdravom“ nije prvi takve vrste. Isto je učinio i 2021. godine, takođe u Rimu, i opet u organizaciji ultradesničara iz Forca nuova.
Malo govno, Vučićev projekat, kome je SNS ustupila mnoge prostorije
po Srbiji za lokalne odbore i koji je primao platu u kancelariji za KiM iz budžeta u koji svi mi uplaćujemo. Salutira naci pozdrav i podsmeva se svima nama čiji su preci poginuli u borbi protiv te pošasti pic.twitter.com/xdnIE2ow1X— Usrana Motka (@usrana_motka) June 5, 2021
Osim „rimskog pozdrava“ koji je zabeležen pred kamerama, Vacić je na skupu u Rimu obzaninio i neka načela spoljne politike koju zastupa:
„Istra i Dalmacija mogu da budu italijanski. Slavonija i Krajina mogu da budu srpski. Hrvatska ne mora ni da postoji.“
Tokom kampanje za lokalne izbore u Beogradu Vacić je najavio i svojevrsnu „međunarodnu saradnju“ sa istomišljenicima tako što je obećao „lečenje“ pripadnika LGBT zajednice u Moskvi i Teheranu.
Poznat je i po tome što je 2019. godine u Bujanovcu rekao:
„Ako treba iz svih gradova gde postoji Srpska desnica dovešćemo najzajebanije ljude da raselimo ove koji vam uništavaju živote, ali prvo pokušajmo demokratski.“
Među onima koje je okarakterisao da ljudima u Bujanovcu „uništavaju živote“ Vacić je ubrojao i „domaće izdajnike koji šuruju sa Šiptarima“.
Da ne bi bilo zabune o njegovim namerama Vacić je istakao da „ne treba da postoje Srbi koji prave vlast sa separatistima“.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
