Policija u Loznici je bila jeziva prema ćerki Zlatka Kokanovića

„Otkako nema blokada, studenti osmišljavaju proteste, realizuju ih, na ulici su, a paralelno polažu ispite”, kaže u najnovijoj epizodi Intervjua Vremena „Glasovi pobune“, fotograf Gavrilo Andrić. „Ja se divim tome, ti ljudi su morali da polože nenormalnu količinu ispita jer su posle blokada imali ispitni rok za ispitnim rokom”, kaže Andrić i dodaje da se nebrojeno puta dogodilo da studenti pravo sa ispita sedaju sa njim u kola i idu na neki protest na kom učestvuju, ili ga fotografišu.

Hapšenje u Loznici

Andriću je fotografija hobi, ali je, slikajući proteste, privukao pažnju šire javnosti i podigao standarde kada je reč o protestnoj fotografiji. Nekoliko puta je i privođen, poslednji put u utorak, 10. marta, u u Loznici dok je snimao postupanje policije ispred suda na skupu podrške aktivisti i poljoprivredniku Zlatku Kokanoviću. Iako je, učestvujući i fotografišući na protestima svedočio mnogim scenama policijske brutalnosti, ali za „Glasove pobune” kaže da nikada nije doživeo tako brutalan ton i rečnik policijskih službenika usmeren ka građanima i porodici Kokanović.

„Ja sad već umem da primetim kako različite policijske stanice različito postupaju i kako donose odluke. Ovo u ponedeljak je bilo izrazito nepotrebno. To je bio jedan miran događaj sa nekoliko emotivnih, ali ne i nasilnih situacija”, kaže Andrić: „Ali mi smo tamo videli potpuni izostanak empatije, naročito prema Zlatkovoj ćerki Jelici. To nije samo guranje i fizički kontakt, to je i dobacivanje, to je stvarno nešto od čega sam ostao pod utiskom. Viđao sam na protestima nasilne situacije, ali ovo je nešto drugo, nisu to bile uvrede, već zaista ne znam kako posle toga odu kući.” Andrić eksplicitno odbija da citira šta je izgovoreno jer odbija da prenosi njihovu surovost i sramotu dalje.

Ne slikajte uplakanu decu

Govoreći o etičkim dilemama, Andrić se osvrnuo na snimak koji je obišao društvene mreže, na kom najmlađa, devetogodišnja ćerka Zlatka Kokanovića emotivno reaguje na hapšenje oca: “Bio sam tamo i dobro sam pazio da ne objavim nijednu fotografiju na kojoj se to vidi. Meni je na terenu bilo jasno da je to jedan izuzetno intenzivan momenat i nije mi
bilo u redu da objavljujem, jer mi nije okej da nam samo izrazito emotivni momenti budu motivacija. Treba da nas motivišu momenti u kojima se vidi snaga, borbenost i neumornost”, kaže Andrić.

Ceo intervju poslušajte na linku u prilogu: