Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje „pacijenta“
Iako se zna tačan datum kada je nastao termin “izguglati”, niko sa sigurnošću ne može da kaže kada je rođen dr Gugl. Većina se slaže da je to bilo ranih dvehiljaditih i da doktor sada puni dvadesetak godina. Te dve decenije internet medicine mogu se svesti na jednu naviku: pojavi se simptom, otvori se pretraga. Signal iz tela, pravi ili lažni, nekada je bio znak za trk kod lekara, a pretvorio se u konsultaciju sa dr Guglom. Problem je što taj doktor ne daje dijagnozu već listu linkova među kojima sami treba da nađemo odgovor. Još veći problem je što se pri vrhu obično nalazi najgori scenario.
Tako je nastala digitalna hipohondrija odnosno sajber ili kiberhondrija. Jer se od lakih simptoma, brzim pregledom na Guglu, očas posla stiže do tumora i predinfarktnih stanja. Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje “pacijenta”. I samo izlistava ono što najviše odgovara ukucanim ključnim rečima.
I to je jedna od oblasti koju veštačka inteligencija drastično menja. Za razliku od pretraživača što nam daju opšte odgovore koji se odnose na celokupnu populaciju, veštačka inteligencija “prati” samo jednog pacijenta i ako joj damo ispravne ulazne parametre, recimo u vidu laboratorijskih analiza (koje može da pročita sa slike), daće dosta dobru dijagnozu i savet. Ne toliko dobru da odete odmah u apoteku, ali dovoljno dobru da vas usmeri na pravog lekara. Ili da vas smiri.
Ako se u tu jednačinu uključe i podaci sa pametnih satova i sličnih nosivih uređaja, slika postaje još preciznija. Ovi uređaji mere puls, kvalitet sna, nivo stresa, fizičku aktivnost, pa čak i EKG i oksigenaciju krvi ukoliko su te funkcije odobrene na vašem tržištu. Sami po sebi ti brojevi ne znače mnogo. Ali u kombinaciji sa analizom VI mogu postati lični zdravstveni dnevnik. Pomažu lekaru da da dobru dijagnozu, a pacijentu da je bolje razume.
Uslov je, naravno, da pacijent sačuva poverenje u svog lekara, a da VI koristi kao pomoćno sredstvo. Recimo za definisanje pitanja koja će postaviti doktoru i za bolji opis sopstvenih simptoma.
Međutim, upotreba VI u zdravstvene svrhe ima i svojih negativnih strana i to se ne odnosi na pogrešne dijagnoze. Prvi problem je preterano obraćanje VI koje može da vodi u anksioznost. Drugi problem je samouverenost veštačke inteligencije koja ima visok procenat tačnosti, ali i dalje ostavlja dosta prostora za grešku koja nas može koštati zdravlja. Takođe, pomenuti nosivi uređaji jesu korisni, ali oni nisu medicinski instrumenti. Nikako se ne smemo osloniti na njihove rezultate kao da su laboratorijski. Konačno, ubacivanje previše ličnih podataka u sisteme veštačke inteligencije nije zdravo pošto time ozbiljno ugrožavamo sopstvenu privatnost.
Možda je zato najveće pitanje kako će na sve ovo reagovati lekari. Oni su godinama sa dozom ironije slušali pacijente koji dolaze sa “dijagnozom sa Gugla”. Međutim, Dr Gugl je bio enciklopedija bez konteksta, dok mister Klod (Claude, Gemini, ChatGPT, šta ko voli) pokušava da pomogne pacijentu da bolje razume sopstvene simptome. Ako ga lekari prihvate kao alat koji pacijente priprema za razgovor, VI može postati saveznik medicine. Ako ga odbace, dobiće novu, znatno uznapređenu verziju starog problema.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dolazak Zelenskog pokazuje da će Vučić biti u stanju da žrtvuje sva svoja politička obećanja, od Gazivoda, preko bratskog odnosa sa Rusijom, do sudbine Srbije, ako u pitanje dođe njegova politička budućnost. On je, sada bez sumnje, sopstveni ostanak na vlasti pretvorio u državnu politiku ove zemlje, tako da su svi raspoloživi resursi namenjeni samo i isključivo tom cilju
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi se poslednjih desetak godina sprovodi kampanja centralizacije čija se politička pozadina i priroda u “incidentima” kakav je ovaj u Crnoj Gori ili kakva je smena mitropolita žičkog Justina nedvosmisleno jasno pokazuje. Naprosto, reč je o sistematskom i sistemskom progonu nepoćudnih, sa ciljem da se organizacione strukture SPC u potpunosti stave na raspolaganje i u službu režima u Srbiji
Možda je moguće poverovati u Boga, beskrajno samilosnog, jagnje koje se ponudilo za žrtvu i ako bi se bez problema moglo odbraniti. Ali, kako bi ovo trebalo da postigne čovek? Kako bi ograničeno biće, podložno impulsima, kome su bes i strah barem jednako jaki kao ljubav i milosrđe, trebalo ne samo da prevaziđe žudnju za osvetom već i da u sebi otkrije kapacitet za ljubav prema neprijatelju
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
