Baletsko veče „Karmen Svita – Bolero“ u koreografiji Aleksandra Ilića podseća da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se preispituje kroz nove generacije igrača
Na velikoj sceni Madlenijuma opere i teatra 27. februara, posle dužeg vremena, ponovo su izvedeni baleti Karmen Svita i Bolero u koreografiji Aleksandra Ilića.
U nadi da će ubuduće biti češće na repertoaru, evo nekoliko utisaka sa poslednjeg izvođenja.
Karmen Svita
Karmen Svita, balet u jednom činu koji je 1967. godine postavio kubanski koreograf Alberto Alonso na muziku Rodiona Ščedrina, komponovanu za Maju Pliseckuju, nosi snažno istorijsko i stilsko nasleđe. Aleksandar Ilić nije namerno odstupao od originalne Alonsove koreografije, zadržavajući njenu prepoznatljivu strukturu i dramsku liniju, ali je u pojedinim segmentima uneo inovacije i lični rukopis — posebno u duetskim deonicama i u triju Zunige, Karmen i Hozea, gde je psihološka napetost dobila savremeniju artikulaciju.
U centru pažnje nesumnjivo je bila Ana Teslić, briljijantna u naslovnoj ulozi Karmen. Iako još uvek učenica baletske škole, iznela je ulogu koju tradicionalno tumače zrele primabalerine sa zadivljujućom sigurnošću. NJena Karmen nije bila površno zavodljiva, već karakterno profilisana, unutrašnje motivisana i scenski dominantna. Ispunila je sve odlike ove heroine — strast, ponos, slobodarski duh i tragičnu odlučnost.
Lev Semenov, koji se premijerno predstavio u ulozi Toraadora, nastupio je sa scenskom samouverenošću i korektnom tehnikom, mada bi se u budućim izvođenjima mogla očekivati još izraženija karakterna razrada. Nikola Bijanko kao Zuniga ponudio je čvrstu i jasnu interpretaciju. Ulogu nostalgičnog Don Hozea odigrao je Aleksandr Polupanov, gradeći lik više kroz unutrašnju setu i zadržanu emociju nego kroz eksplozivnu dramsku strast, što je dalo specifičan, pomalo melanholičan ton njegovoj interpretaciji. Feodora Grujić, u ulozi Usuda, nastupila je sa tehničkom besprekornošću i scenskom stabilnošću, donoseći neophodnu simboličku težinu predstavi.
Igrački ansambli Instituta za umetničku igru, Kompanije Balet mladih i Srednje Beogradske baletske škole, pokazao je disciplinu i posvećenost, iako bi u pojedinim segmentima bilo poželjno više energetske ujednačenosti i jasnijeg dramskog fokusa.
Bolero
Savremeni balet Bolero na muziku Morisa Ravela, nastao u saradnji koreografa Ilića sa igračima. Prateći gotovo matematičku logiku Ravelove partiture, koreografija se razvijala postupno, kao talas koji se neminovno uzdiže, sa precizno gradiranom tenzijom i sve snažnijim unutrašnjim nabojem.
Upravo ta izuzetna, gotovo hirurška preciznost u odnosu na muziku predstavlja najvišu vrednost ove postavke, dok i u repetitivnim deonicama pokret zadržava strukturnu čistotu, ritmičku disciplinu i jasno prepoznatljiv autorski pečat Aleksandra Ilića.
Poznat po svojim zahtevnim i dramaturški osmišljenim svetlosnim rešenjima, koreograf je i ovoga puta svetlo tretirao kao ravnopravnog partnera pokretu. Svetlosna slika nije bila puka scenska podrška, već živi organizam koji je disao u istom ritmu sa orkestarskim pulsom, prateći Ravelov Bolero sa istom neminovnošću, preciznošću i unutrašnjim plamenom koji postepeno zahvata čitav scenski prostor.
Jedinu mušku ulogu tumačio je Ognjen Vučinić, koji je suvereno vladao scenom i nosio centralnu liniju dramaturgije.
Uz njega su se istakle Katarina Bućić, Jovana Grujić, Katarina Ilijašević i Natalija Trifunović, kao i ansambl od gotovo dvadeset igrača, čija je postepeno pojačavana energija dovela do snažnog finalnog efekta.
Ovakve večeri podsećaju da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se neprestano preispituje kroz nove generacije igrača.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
