Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Rastu tenzije uoči novih razgovora SAD i Irana. Predstavnici Teherana i Vašingtona trebalo bi ovog četvrtka (26. februar) u Ženevi da pregovaraju o iranskom nuklearnom i raketnom programu. Posmatrači ocenjuju da je ovo jedan od najkritičnijih trenutaka u savremenoj istoriji Bliskog istoka. U političkim i bezbednosnim krugovima sve češće se koristi termin „vojno odbrojavanje“ – ukoliko ne dođe do dogovora.
Prema izveštaju lista Volstrit džurnal od 20. februara, američki predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost ograničenog vojnog udara na Iran. Cilj bi bio da se ta zemlja natera da prihvati njegove uslove za nuklearni sporazum. Prema izveštaju, tak korak zamišljen je kao sredstvo pritiska i navodno ne bi trebalo da preraste u totalni rat.
Istovremeno se navodi da bi američka vlada, ukoliko Teheran nastavi da odbija zahteve Vašingtona, mogla da razmotri i znatno širu vojnu kampanju protiv državnih institucija Irana. Cilj bi, prema tom scenariju, bio slabljenje ili rušenje rukovodstva u Teheranu.
Iran je u pismu upućenom generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu izjavio da ne želi rat. Međutim, ukoliko bude vojno napadnuta, zemlja će, u skladu sa pravom na samoodbranu, odgovoriti „odlučno i primereno“.
Niko trenutno ne može sa sigurnošću da kaže kakve bi ciljeve Sjedinjene Američke Države imale u slučaju rata, ukazuje Menaše Amir, stručnjak za Bliski istok koji živi u Izraelu. „Možda ni sam Tramp trenutno nema konačan odgovor.“ Ipak, raste uverenje da SAD sve više razmatraju mogućnost promene režima u Iranu. „Tramp je došao do zaključka da Bliski istok nikada neće pronaći stabilnost bez da se okonča vladavina aktuelnog teheranskog režima“, kaže Amir.
Dva američka zvaničnika potvrdila su 20. februara za agenciju Rojters da su vojni planovi već u poodmakloj fazi. Opcije obuhvataju ciljane napade na pojedine osobe, ali i mere koje bi mogle da imaju za cilj smenu režima – pod uslovom da Tramp izda takvo naređenje.
Damon Golric, analitičar pri Haškom institutu za geopolitiku, upozorava da bi i ograničeni vojni udar gotovo sigurno prerastao u širu eskalaciju. Režim koji se oseća egzistencijalno ugroženim na više frontova ne doživljava eskalaciju kao nešto što je izbor, već počinje da mu radi „instinkt preživljavanja“. Pod pritiskom unutrašnjih nemira i međunarodne izolacije, Teheran bi mogao da aktivira svoje proksi-grupe. To bi, prema Golricu, dovelo do eksplozivnog širenja sukoba.
On podseća i na upozorenje bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa, koji je 23. februara naglasio da čak i sveobuhvatan vojni udar ne bi bio garant da će iransko rukovodstvo biti destabilizovano, odnosno da bi režim mogao da bude promenjen.
Tramp bi zato i dalje mogao da preferira dogovor, smatra Kamran Matin, docent na međunarodnim odnosima na Univerzitetu u Saseksu: „Vojni sukob bi bio teško predvidljiv i bez jasne izlazne strategije. Savetnici predsednika više puta su upozoravali na rizike otvorenog sukoba.“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokušava da ubedi Trampa da izvede vojni udar. U obraćanju izraelskom parlamentu 23. februara eksplicitno je govorio o „oštrim odgovorima“:
„Budni smo i spremni za svaki scenario. Jasno sam stavio do znanja režimu ajatolaha – ako naprave najveću grešku u svojoj istoriji i napadnu Izrael, odgovorićemo silom koju ne mogu ni da zamisle.“
Stručnjak Menaše Amir ukazuje da postoji veliki uticaj Izraela, najbližeg američkog saveznika:
„Izrael je, uz obimne dokaze, ubedio Vašington da se problemi regiona mogu radikalno rešiti samo padom režima u Teheranu.“
Amir dodaje: „U Trampovim novijim izjavama vidimo da on ne govori samo o nuklearnom programu, već i o represiji nad iranskim stanovništvom. To bi moglo da ukazuje na promenu u njegovoj strategiji.“
Ti politički i vojni signali znatno povećavaju pritisak na razgovore koji se u Ženevi nastavljaju ovog četvrtka – a koje mnogi posmatrači vide kao poslednju priliku za diplomatsko rešenje. To nije samo dijalog – to je istorijski ultimatum Teheranu.
Analitičari su skeptični da bi te okolnosti dovele do sekularne demokratije u Iranu. Kamran Matin podseća na američku Nacionalnu bezbednosnu strategiju objavljenu u novembru, u kojoj stoji da je era „stvaranja nacija“ (nation‑building) prošla, kao i da je fokus SAD premešten sa Bliskog istoka na Kinu. Bez jasne političke alternative, dogovor s postojećim režimom u Teheranudeluje kao realnija opcija.
Ni Damon Golriz ne veruje da bi američki napad otvorio put demokratiji u Iranu:
„Čvrstina teheranskog režima posle ubistva više od 30.000 demonstranata, dakle bez značajnih unutrašnjih prelazaka na stranu opozicije, pokazuje koliko je demokratska tranzicija još uvek daleko.“
Mnogo je verovatnije, kaže, da bi na vlast došao autoritarni vojni režim – ili bi, u najgorem slučaju, došlo do potpunog kolaps države i čitavog niza regionalnih ratova.
Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Kongres je u istoriji samo pet puta usvojio odluku o objavi rata, a vojno angažovanje izvan granica SAD prevazilazi broj 200. No, moja namera ne leži u istraživanju pravno-političkih tehnika prilagođavanja i upodobljavanja ustavnog okvira, već u predočavanju neizbežnog ishoda do koga priroda Ustava dovodi: neprekidne borbe za preimućstvo koju vode zakonodavna i izvršna vlast
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
