Smatrao je da je njegovo životno delo knjiga „Na sud istorije: Geneza i posledice staljinizma“, o Velikom teroru u SSSR-u. Zajedno sa fizičarima i takođe disidentima Andrejem Saharovom i Valentinom Turčinom objavio je 1970. otvoreno pismo sovjetskim liderima o potrebi demokratizacije sovjetskog sistema. Kritikovao je puč protiv Gorbačova 1991, ali i predsednika Rusije Borisa Jeljcina
Roj Medvedev, istoričar aktivan učesnik disidentskog pokreta u SSSR-u 1960-ih preminuo je 13. februara u 101. godini života. On je autor preko 30 istorijskih i novinarskih knjiga i biografija savremenika, a među najznačajnijim je „Na sud istorije: Geneza i posledice staljinizma“, o Velikom teroru u SSSR-u, objavljena je u Sjedinjenim Državama. Naknadno je objavljena u 20 zemalja i prevedena na 14 jezika. Sam autor ju je nazvao glavnim delom svog života.
Od početka 1960-ih bio je aktivan učesnik disidentskog pokreta. Zajedno sa bratom, bio je urednik časopisa „Politički dnevnik“, koji se bavio društveno-političkim pitanjima. Godine 1969. isključen je iz Komunističke partije Sovjetskog Saveza „zbog stavova nespojivih sa članstvom u partiji“. Godine 1970, zajedno sa fizičarima Andrejem Saharovom i Valentinom Turčinom, objavio je otvoreno pismo sovjetskim liderima o potrebi demokratizacije sovjetskog sistema.
Roj Aleksandrovič Medvedev rođen je 14. novembra 1925. godine u Tiflisu (sada Tbilisi). Ime je dobio po Manabendri Roju (1887–1954), jednom od osnivača Komunističke partije Indije i istaknutoj ličnosti Kominterne. Godine 1938, Rojev i Žoresov otac je optužen za kontrarevolucionarnu delatnost i represiran. Umro je 1941. u logoru za prinudni rad na Kolimi.
Godine 1943, Roj Medvedev je završio srednju školu kao vanredni student i pozvan je u vojsku. Služio je u Zakavkaskom vojnom okrugu (1943–1946). Posle rata, diplomirao je 1951. na filozofskom fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta, koji je godine.
Od 1951. do 1954. godine radio je kao učitelj u Sverdlovskoj oblasti, a zatim kao direktor škole u Lenjingradskoj oblasti. Godine 1958. stekao je doktorat pedagoških nauka, nakon čega je radio u Državnoj izdavačkoj kući za pedagošku literaturu i Akademiji pedagoških nauka SSSR-a.
Kada je 1956. u Moskvi održan 20. kongres KPSS-a, poznat po osudi kulta ličnosti i ideološkog nasleđa Josifa Staljina, otac Roja Medvedeva je rehabilitovan, nakon čega se Roj Medvedev pridružio KPSS-u.
Iste godine, Rojev brat Žores Medvedev je, međutim prisilno smešten u psihijatrijsku bolnicu u Kalugi. Pretrpeo je teži progon od strane sovjetskih vlasti nego njegov brat. Ovi događaji su opisani u zajedničkoj knjizi braće „Ko je lud?“, objavljenoj u Londonu 1971. godine. Žores Medvedev se potom preselio u Veliku Britaniju i lišen je sovjetskog državljanstva.
Kada je 1974. u Sjedinjenim Državama objavljena knjiga „Na sud istorije: Geneza i posledice staljinizma“ 1971, stan Roja Medvedeva je pretresan, a uručen mu je poziv da se pojavi pred tužilaštvom. Umesto da se javi tužilaštvu, Medvedev je odlučio da „nestane iz Moskve“ pre nego što su mu knjige objavljene i pobegao je na Baltik, gde je živeo nekoliko godina.
„Kada sam se vratio kući, niko me nije ni pozvao na saslušanje. Knjige su objavljene, štampa je bila dobra, zaboravili su na mene i ostavili me na miru do Brežnjevljeve smrti. Iako je bio još jedan pretres 1975. godine, nije imao posledica, prisetio se Roj Medvedev u jednoj kasnijoj prilici.
Tokom Perestrojke bio je narodni poslanik i član Vrhovnog sovjeta SSSR-a. Godine 1989, Medvedev je vraćen u Komunističku partiju na svoj zahtev. Kad je u vreme Peresrtojke Mihaila Gorbačova cenzura u SSSR-u smanjena, zabrana njegovih knjiga je ukinuta i njegove knjige su štampane i u SSSR-u. Godine 1991, Roj Medvedev je oštro je kritikovao Državni komitet za vanredne situacije koji je pokuša da izvede puč, ali i protiv predsednika Rusije Borisa Jeljcina.
Govorio je protiv zabrane Komunističke partije SSSR, odbacio je Jeljcinovo raspuštanje Kongresa narodnih poslanika SSSR-a, a 1992. godine. Nakon raspada SSSR-a, 1991. godine, obavljao je funkciju kopredsednika Socijalističke partije radnika Ruske Federacije (ukinute 2000. godine).
Tokom svog života, Medvedev je napisao preko 50 knjiga, od kojih su mnoge bile posvećene raznim sovjetskim i ruskim političkim ličnostima: Josifu Staljinu, Juriju Andropovu, Nikiti Hruščovu, Dmitriju Medvedevu, Juriju Lužkovu. Između 2000. i 2014. godine objavio je devet knjiga i članaka o Putinu, tako da su ga nazivali u Putinovim biografom.
Roj Medvedev je autor preko 30 istorijskih i novinarskih knjiga i biografija savremenika. Za biografiju predsednika KGB-a i generalnog sekretara Centralnog komiteta KPSS Jurija Andropova u seriji „Životi izuzetnih ljudi“, nagrađen je Nagradom FSB Rusije 2007. godine.
Među njegovim delima: „Hruščov: Godine na vlasti“ (1975), „Okružili su Staljina“ (1990), „Ličnost i epoha“. Politički portret L. I. Brežnjeva (1991), Generalni sekretar iz Lubjanke (1993), Čubajs i vaučer (1997), Putinova zagonetka (2000), Vladimir Putin: Nema trećeg mandata? (2007), Jurij Lužkov i Moskva (2008), Boris Jeljcin: Narod i vlast u Rusiji krajem 20. veka (2011) i Vladimir Putin i Si Đinping: Ličnost i vođstvo (2021).
„Vreme“ je od zaposlenih u GAK Višegradska dobilo snimke iz kojih se vidi da je glasina o obrušavanju plafona u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako kažu, tačna. Nakon toga, i UKCS je potvrdio za „Vreme“ da se deo plafona urušio.
Za oko pola sata naš Instagram nalog zapratilo je oko 200 naloga
Stefanović kaže da se plaši postupanja domaćih pravosudnih i bezbednosnih institucija, dok ga srpska policija traži zbog sumnje da je izazvao paniku i nered
Gledaoci TV Forum su počeli da kontaktiraju redakciju, upozoravajući da se na kanalu 596 Supernove umesto njenog programa emituje sadržaj Informera
Drugi put ove godine vandalizovan je spomenik Borislavu Pekiću. Da li će neko biti kažnjen zbog toga? Do sad nije niko, mada se ovakvi slučajevi u prestonici nedopustivo često dešavaju
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
