Svetska trka u naoružavanju: Rekordne sume za Bundesver

Nemačka vojska (Bundesver) ove godine ima na raspolaganju više od 108 milijardi evra. To je veliki, do sada neviđeni iznos koji se finansira i iz tekućeg saveznog budžeta i iz posebnih fondova za koje se država zadužuje.

Tim novcem bi Bundesver, na kojem se decenijama štedelo, trebalo ponovo da postane borbeno sposoban. I to što je brže moguće, jer se savezna nemačka vlada plaši da bi Rusija već 2029. mogla da bude sposobna da izvede napad na područje članica NATO, piše Dojče vele.

Bundesver naveliko naručuje novo oružje i opremu, a nešto od toga stiže u nemački arsenal i vojne magacine po prvi put.

Prvi put borbene bespilotne letelice za Bundesver

Dugo nije bilo političke većine za nabavku borbenih dronova. Ali rat u Ukrajini, u kojem su dronovi odlučujući faktor, doveo je u Nemačkoj do promene razmišljanja. Prvi put u svojoj istoriji Bundesver ove godine naručuje nekoliko hiljada borbenih dronova.

Kod narudžbine su prednost dobile mlade tehnološke firme: startapovi Stark Difens iz Berlina i Helsing iz Minhena trebalo bi svaki da dobiju narudžbinu vrednu do 300 miliona evra. Prototipovi konkurenta Rajnmetala nisu bili uverljivi za nadležne u Bundesveru.

Kupuju se kamikaza-dronovi, u stručnom žargonu nazvani „loitering munition“. To su dronovi opremljeni bojevom glavom koji se obrušavaju na cilj i pri tom i sami budu uništeni. Između ostalog, njima bi trebalo da bude opremljena brigada Bundesvera u Litvaniji, koja se uspostavlja radi bolje zaštite istočnog krila NATO-a.

Protivdronska odbrana i lasersko oružje

Bundesver ima nedostatke i kod odbrane od dronova. To bi trebalo da se reši kombinovanjem različitih odbrambenih sredstava. Spektar se kreće od uređaja za elektronsko ometanje, pa sve do protivvazdušnog oklopnog vozila Skajrendžer 30, koje može da suzbija i rojeve dronova.

Skajrendžer, kojeg proizvodi koncern Rajnmetal, posebno je važan, jer se nad Nemačkom beleži sve više letova sumnjivih dronova – pa i iznad objekata Bundesvera. Ali raj sistem može da bude isporučen tek 2028. godine. Skajrendžer će postati glavni oružani sistem novoformirane protivvazdušne jedinice kopnene vojske. Ta jedinica 2012. bila je raspuštena, jer se smatralo da više nije potrebna.

Za odbranu od dronova predviđeno je i novo lasersko oružje. Ono je pre svega važno za mornaricu. Naime, brodovi imaju ograničene kapacitete za skladištenje municije, a laserskom oružju potrebna je samo električna energija. Jedno takvo lasersko oružje za odbranu od dronova, koje su razvile firme Rajnmetal i MBDA, već je prošlo fazu testiranja u mornarici. Sada se takođe nalazi na spisku nabavke Bundesvera.

Narudžbine i od američkih proizvođača

Iako Bundesver svoju novu opremu uglavnom kupuje od nemačkih i evropskih proizvođača, pojedini veliki ugovori sklapaju se i sa američkim koncernima – recimo za stelt avion F‑35A, koji se smatra najmodernijim borbenim avionom na svetu. Nemačka vlada naručila je 35 komada od američkog odbrambenog diva Lokid Martina. Trošak za čitav paket, uključujući naoružanje i rezervne delove, iznosi gotovo deset milijardi evra.

Jedan od razloga za takav izbor je to što F‑35 u slučaju nužde može biti opremljen američkim nuklearnim bombama. Za to su do sada bili zaduženi avioni Tornado Bundesvera, ali oni će zbog starosti uskoro biti povučeni iz upotrebe. Nemačka flota aviona F‑35 tako će postati deo nuklearnog kišobrana NATO nad Evropom.

Osim toga, Bundesver kupuje i 60 teških transportnih helikoptera CH-47 Činuk od američkog koncerna Boing. U Evropi, kažu stručnjaci, ne postoji konkurentski proizvod sa takvim sposobnostima. Cena: 7,3 milijarde evra.

Iz Boinga stiže i pomorski izviđački avion P‑8A Posejdon, koji zahvaljujući najmodernijoj senzorskoj tehnologiji može da nadzire velika morska područja i da otkriva podmornice. Prvi primerak je prošle jeseni već isporučen nemačkoj mornarici. Prema ministru odbrane Borisu Pistorijusu (SPD), taj avion mogao bi da bude nemački doprinos boljem nadzoru voda oko Grenlanda u okviru misije NATO.

Novost za Bundesver: veštačka inteligencija „Uranos“

Moderni oružani sistemi više ne mogu da se zamisle bez veštačke inteligencije. Koliko njen značaj raste pokazuje projekat Uranos KI, kojim će biti opremljena brigada Bundesvera u Litvaniji.

Na istočnom krilu NATO potrebno je precizno nadzirati velika područja – i tu na scenu stupa veštačka inteligencija. Ona bi trebalo da pomaže u analizi velikih količina podataka prikupljenih raznim senzorima. To bi, na primer, moglo da olakša otkrivanje neprijateljskih dronova. Pojedinosti projekta Ministarstvo odbrane Nemačke drži u tajnosti – s dobrim razlogom.

Fregata F126 – od prestižnog projekta do problema
Slučaj fregate F126 pokazuje da skupi i veliki projekti ne prolaze uvek glatko. Nakon što je s oduševljenjem pozdravljen nacrt najvećeg borbenog broda mornarice, pri gradnji je brzo nastupilo razočaranje. Glavni izvođač, holandsko brodogradilište Damen Naval, nije uspeo da sprovede planove. Prema izveštajima medija, u F126 do sada je uloženo oko 1,8 milijardi evra. Projekat bi mogao da postane „grob za milijarde“, strahuju opozicioni političari.

Sada bi nemačka firma Naval Vesels Lirsen trebalo da preuzme projekat i spase šta se spasiti može. Ali pošto su mornarici zbog obaveza u NATO hitno potrebne nove fregate, planira se prelazno rešenje. Bundesver želi dodatno da kupi fregate tipa MEKO A‑200 od TKMS-a, najvećeg nemačkog proizvođača ratnih brodova. Kako je taj model već građen za izvoz, planovi su gotovi. Ali i to „prelazno rešenje“ naravno dodatno košta – Bundestag je za to već prošle godine odobrio dodatnih 7,8 milijardi evra.

Nove uniforme za buduće vojnike

I za nove uniforme i ličnu opremu Bundestag je krajem prošle godine odobrio visok iznos – i to za ukupno 460.000 vojnikinja i vojnika. Kritičari su se javno zapitali da nije to preterano – jer Bundesver trenutno ima samo oko 184.000 pripadnika. Ali broj vojnika trebalo bi znatno da poraste – uključujući i rezervu – na 460.000 muškaraca i žena.

To može da potraje godinama, ali uniformi će tada u svakom slučaju biti u dovoljnom broju. Kada novi vojnici stupe u službu, „ne možemo da ih oblačimo u trenerke“, objasnio je ministar odbrane Boris Pistorijus.