Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Jučerašnjom pobedom Italije nad Hrvatskom rezervisano je i poslednje mesto u polufinalu Evropskog prvenstva u vaterpolu. Za titulu šampiona Evrope bore se četiri reprezentacije – Srbija, Italija, Mađarska i Grčka, koje su u dosadašnjem delu takmičenja pokazale najviše.
Srbija je iz grupe E, drugog dela takmičenja, izašla kao prva, što je bilo poznato još pre kraja poslednjeg kola. Drugu poziciju na tabeli odredila je repriza finala iz 2020. godine i duel Mađarske i Španije, iz kog su Mađari opet izašli kao pobednici.
Sa druge strane, u grupi F prvo mesto takođe je bilo poznato mnogo ranije, jer je Grčka sjajnim igrama obezbedila polufinale. Meč za poslednje mesto među četiri najbolje i duel sa Srbijom završen je juče, nešto posle 19 časova, od kada je poznato da će to biti Italija.
Prvi polufinalni meč na programu je sutra (23. januar) od 17 časova, dok je duel reprezentacije Srbije zakazan za 20.30.
Reprezentacija Španije bila je glavni favorit za osvajanje zlata u Beogradu pre početka turnira, makar prema kladionicama. Aktuelni evropski i svetski šampion završio je svoje učešće pre polufinala.
Prema svemu prikazanom Srbija i Grčka važe za glavne favorite, sa blagim nijansama u tome ko je prvi, a ko drugi. Iza vodećeg dvojca, koji je pre početka prvenstva bio iza Španije, nalazi se Mađarska, dok se najmanje šanse daju Italijanima.
Ipak, pred Srbijom nije nimalo lak zadatak. Reprezentacija Italije od početka prvenstva ima samo jedan poraz, i to od Grka, koji u polufinale idu sa maksimalnim učinkom.
Finalni meč, koji je na programu 25. januara od 20.30, može da bude pravi vaterpolo blokbaster.
Srbija na zlato Evropskog prvenstva čeka još od 2018. godine. Dve godine kasnije Mađarska je bila šampion u Budimpešti, što je njihovo prvo evropsko zlato u 21. veku, a ukupno ih imaju 13.
Reprezentacija Grčke nikada u svojoj istoriji nije bila prvak starog kontinenta, dok Italija na zlato čeka još od davne 1995. godine.
Ogromno interesovanje vladalo je za završnicu Evropskog prvenstva u vaterpolu u Beogradu, pošto su ulaznice za polufinalni meč Srbije i finale rasprodate za manje od 30 minuta.
Čim je završena utakmica između vaterpolista Italije i Hrvatske, samo se čekala zvanična informacija da su ulaznice za polufinale ponovo u prodaji, a onda je eksplodirala potražnja na online platformi za kupovinu karata Tickets.rs.
U svega pola sata više nije bilo ulaznica za meč Srbije, ali ni onih za finalni dan. Za polufinalni meč Mađarske i Grčke, sa druge strane, još ima ulaznica, doduše velika većina njih je za takozvani nivo 400.
Najjefitinija ulaznica za polufinale je 1.700 dinara, a najskuplja VIP 6.000 po sesiji. Za finalni dan bilo je potrebno izdvojiti od 3.000 do 8.000 dinara za obe utakmice.
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Priča o danu koji ne bi trebalo da postoji podseća nas zašto smo zavoleli Dilana Doga
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
