Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Jučerašnjom pobedom Italije nad Hrvatskom rezervisano je i poslednje mesto u polufinalu Evropskog prvenstva u vaterpolu. Za titulu šampiona Evrope bore se četiri reprezentacije – Srbija, Italija, Mađarska i Grčka, koje su u dosadašnjem delu takmičenja pokazale najviše.
Srbija je iz grupe E, drugog dela takmičenja, izašla kao prva, što je bilo poznato još pre kraja poslednjeg kola. Drugu poziciju na tabeli odredila je repriza finala iz 2020. godine i duel Mađarske i Španije, iz kog su Mađari opet izašli kao pobednici.
Sa druge strane, u grupi F prvo mesto takođe je bilo poznato mnogo ranije, jer je Grčka sjajnim igrama obezbedila polufinale. Meč za poslednje mesto među četiri najbolje i duel sa Srbijom završen je juče, nešto posle 19 časova, od kada je poznato da će to biti Italija.
Prvi polufinalni meč na programu je sutra (23. januar) od 17 časova, dok je duel reprezentacije Srbije zakazan za 20.30.
Reprezentacija Španije bila je glavni favorit za osvajanje zlata u Beogradu pre početka turnira, makar prema kladionicama. Aktuelni evropski i svetski šampion završio je svoje učešće pre polufinala.
Prema svemu prikazanom Srbija i Grčka važe za glavne favorite, sa blagim nijansama u tome ko je prvi, a ko drugi. Iza vodećeg dvojca, koji je pre početka prvenstva bio iza Španije, nalazi se Mađarska, dok se najmanje šanse daju Italijanima.
Ipak, pred Srbijom nije nimalo lak zadatak. Reprezentacija Italije od početka prvenstva ima samo jedan poraz, i to od Grka, koji u polufinale idu sa maksimalnim učinkom.
Finalni meč, koji je na programu 25. januara od 20.30, može da bude pravi vaterpolo blokbaster.
Srbija na zlato Evropskog prvenstva čeka još od 2018. godine. Dve godine kasnije Mađarska je bila šampion u Budimpešti, što je njihovo prvo evropsko zlato u 21. veku, a ukupno ih imaju 13.
Reprezentacija Grčke nikada u svojoj istoriji nije bila prvak starog kontinenta, dok Italija na zlato čeka još od davne 1995. godine.
Ogromno interesovanje vladalo je za završnicu Evropskog prvenstva u vaterpolu u Beogradu, pošto su ulaznice za polufinalni meč Srbije i finale rasprodate za manje od 30 minuta.
Čim je završena utakmica između vaterpolista Italije i Hrvatske, samo se čekala zvanična informacija da su ulaznice za polufinale ponovo u prodaji, a onda je eksplodirala potražnja na online platformi za kupovinu karata Tickets.rs.
U svega pola sata više nije bilo ulaznica za meč Srbije, ali ni onih za finalni dan. Za polufinalni meč Mađarske i Grčke, sa druge strane, još ima ulaznica, doduše velika većina njih je za takozvani nivo 400.
Najjefitinija ulaznica za polufinale je 1.700 dinara, a najskuplja VIP 6.000 po sesiji. Za finalni dan bilo je potrebno izdvojiti od 3.000 do 8.000 dinara za obe utakmice.
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
