Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
U subotu, 17. januara, na snagu je stupio istorijski Sporazum o otvorenom moru, formalno poznat kao Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije. Iako zvanični naziv zvuči suvoparno i stručno, on nam istovremeno približava osnovnu ulogu samog dogovora – zaštita vrsta i ekosistema u međunarodnim vodama, odnosno na otvorenom moru, piše portal Klima 101.
Otvoreno more zauzima nepregledna prostranstva. Štaviše, u pitanju je najveće stanište na svetu koje se prostire na polovini planete, odnosno čini oko dve trećine svih okeana.
Formalno govoreći, to su oblasti okeana izvan ekskluzivnih ekonomskih zona bilo koje države. Dok ekskluzivne ekonomske zone obuhvataju pojas od 370 kilometara od obale zemlje, sve ostalo pripada otvorenom moru, odnosno ničijim vodama.
Ali u tom nedostatku suvereniteta leži i problem: otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada.
Decenijama unazad, međunarodne vode kulise su nezajažljive trke za resursima. Bez zakona koji bi zaustavili prekomerni ribolov ili iskopavanje dubokog morskog dna, otvoreno more bilo je nezaštićeno, prepušteno onome ko ima najveću mrežu ili najmoćnije mašine.
Ali tu na scenu – a od nedavno i na snagu – stupa Sporazum o otvorenom moru. Omogućavajući zajedničko upravljanje međunarodnim vodama, ovaj dokument označava veliku prekretnicu za očuvanje i održivije korišćenje okeana.
Sporazum postavlja nova pravila igre i omogućava:
Međutim, put do toga nije bio nimalo lagan… Nakon višedecenijskih pregovora, dogovor je konačno postignut u martu 2023. u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Iako je već tada proslavljen kao veliki diplomatski trijumf, pravi posao je počeo tek kasnije: da bi Sporazum o otvorenom moru stupio na snagu, trebalo je da ga ratifikuje 60 država.
To se desilo 19. septembra prošle godine, ratifikacijom u Maroku. Nakon ispunjenja tog cilja, trebalo je da protekne 120 dana što se i desilo u subotu, 17. januara. Posle Maroka, dokument je ratifikovalo još dvadesetak zemalja tako da je njihov ukupan broj porastao na preko 80 – od Kine preko Brazila i Čilea do Evropske unije (EU) i 16 njenih članica.
Broj potpisnica je veći – 145 zemalja među kojima je i Srbija. Ipak, da bi sporazum i kod nas postao pravno obavezujući, potrebno je da ga potvrdi i Narodna skupština. Tek nakon tog koraka, koji se naziva ratifikacija, preuzete obaveze postaju deo našeg zakona.
Ovaj sporazum nije samo mrtvo slovo na papiru, pripreme za konkretnu zaštitu već su uveliko počele.
Pripreme za realizaciju dogovora u toku već su počele: naučnici i vlade širom sveta identifikovali su prve lokacije koje bi mogle postati strogo zaštićene zone poput Sargaškog mora, jedinog mora bez obale na svetu, a koje se nalazi u Atlantiku, zatim podvodnih planinskih lanaca u Pacifiku koje naseljavaju jedinstvene vrste, kao i delova Južnog Tasmanovog mora.
Razgovori o otvorenom moru decenijama su bili vođeni isključivo komercijalnim interesima: transportom, industrijom i potragom za rudama. S druge strane, nauka je jasna: dobro osmišljene zaštitne zone su jedini način da se morski svet sačuva od npr. prekomernog ribolova i eksploatacije nafte i gasa.
Zato novi sporazum uvodi i obavezu bez presedana: svaka država će morati da proceni uticaj na životnu sredinu za bilo koju aktivnost koja bi mogla da izazove ozbiljno zagađenje ili štetu u međunarodnim vodama. Ono što je posebno važno: ovo pravilo važi čak i za radove unutar granica jedne zemlje ukoliko bi njihove posledice mogle da se „preliju” na otvoreno more.
Otvoreno more vrvi od života – od džinovskih migratornih vrsta u površinskim vodama do drevnih korala i sunđera na velikim dubinama. Njihov opstanak ne sme zavisiti od sreće ili udaljenosti od obale, a ovaj sporazum trebalo bi da napokon povuče granicu između neograničene eksploatacije i prava prirode na život, u doba kada se okeanski ekosistemi uporedo suočavaju i sa pojačanim klimatskim promenama.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Teško da će se pucati zbog Grenlanda, ali Donald Tramp sada dobija odgovor na najavljene dodatne carine na evropske proizvode
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
