Pevačicu Anu Bekutu nezadovoljni Čačani gađali su grudvama. Šta o buntu u srpskom društvu govore incident na dočeku Pravoslavne Nove godine u Čačku i komentari koji su usledili
Verovatno je želja svakog pevača i pevačice da se posle njihovog koncerta za nastup nadaleko čuje. Ali Ana Bekuta nije mogla ni da sanja da će njena izvedba na dočeku Pravoslavne Nove godine u Čačku dobiti toliki društveno-politički značaj, te da će se o njemu prvi čovek države Aleksandar Vučić izjašnjavati čak iz Abu Dabija.
Pesma, 40.000 evra, grudvanje, nastup iz kombija, hapšenja, šega, kritika i reakcija najvišeg državnog vrha – tako se u nekoliko reči može opisati ono što se dogodilo u Čačku u noći između 13. i 14. januara 2026.
Incident na koncertu Ane Bekute, gde je estrada na trenutak postala scena društvenog besa, otvorio je pitanje koje već dugo tinja ispod površine srpske političke scene: može li se protiv vlasti koju značajan deo javnosti doživljava kao autoritarnu, bahatu, brutalnu i estetski kičerajsku uopšte boriti „nobles” metodama, plemenito, odnosno argumentima, nenasilnim pritiskom i strpljivim insistiranjem na dijalogu ili su dramatični, grubi i ponekad nasilni gestovi postali jezik koji jedini proizvodi reakciju? I vlasti, ali i Brisela i Vašingtona.
I nije prvi put da deo publike reaguje negativno na nečiji nastup u proteklih godinu dana. Nešto bolje su tokom prošle godine prolazili, na primer, „izdanci” omražene naprednjačke vlasti Jelena Karleuša i Đorđe David. Oni su izviždani i sprečavani da održe koncerte. Pitanje je šta bi bilo da su nastupali tokom zimske sezone.
S druge strane, koncerti brojnih izvođača koji javno podržavaju studentski pokret i građanski bunt, prosto su otkazivani.
Na gradskom trgu u Čačku, tokom proslave Pravoslavne Nove godine, grupa građana gađala je pevačicu grudvama snega, prema sopstvenom iskazu, tj. ledenicama, kako tvrde Vučić i policija, uz zvižduke i pištaljke.
Nastup je prekidan, Bekuta je pozivala policiju, a koncert je na kraju završila pevajući iz kombija pored bine. Povod za protest bilo je „besmisleno i bahato” trošenje oko 4,5 miliona dinara iz gradskog budžeta za „pevaljku” u trenutku kada su delovi grada i okolna sela danima bili bez struje i vode.
Policija je privela više učesnika, protiv šestoro podnela krivične prijave za nasilničko ponašanje, a protiv još nekoliko podneće prekršajne.
Formalno, slučaj je zaveden u rubriku „narušavanje javnog reda i mira”. Suštinski, otvorio je novu rundu rasprave o granicama političkog otpora i docrtao elemente u pejzaž političke i društvene podeljenosti u Srbiji.
Reakcije su i dalje burne i duboko podeljene, kako među „običnim svetom”, tako i među javnim ličnostima. A u odbranu Bekute stao je državni vrh, ali i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
On je poručio da se „Srbija ne menja na bolje tako što jednu ženu gađamo grudvama”, ocenivši, između ostalog, da je „gađanje Bekute grudvama mnogo više izraz nepristojnosti i nasilja, nego bilo kog političkog stava”. Njegova poruka, međutim, nije ostala bez odgovora i izazvala je brojne reakcije među korisnicima društvenih mreža.
Ne smenjuje se Vučićeva vlast fizičkim napadom na Anu Bekutu i ne menja se Srbija na bolje tako što jednu ženu gađamo grudvama. Želimo da gradimo pristojnu Srbiju, a gađanje Bekute grudvama je mnogo više izraz nepristojnosti i nasilja, nego bilo kog političkog stava.
Ako su…
— Boris Tadić (@BorisTadic58) January 14, 2026
Mirko Poledica, predsednik sindikata profesionalnih fudbalera i Čačanin, uzvratio je Tadiću da „narod nije gađao Anu, već vlast koja je poturila za 40.000 evra”, te da je „ona kolateralna šteta koja je pristala da gura narodu prst u oko”, podsećajući na sela bez struje, bolnice bez osnovnih sredstava i osećaj poniženja koji se, kako tvrdi, godinama gomila.
Slično je reagovao i akademik Dušan Teodorović, koji je koncert nazvao „čistim provokativnim gestom vlasti prema građanima koji su u teškoj situaciji”. Prema njegovim rečima, nije problem samo u novcu, već u simbolici: slavlje i estradni spektakl kao zamena za odgovornost i rešavanje elementarnih problema.
Sa druge strane, aktuelni državni vrh reagovao je očekivano oštro prema „napadačima”.
Pranaslednik Tadićeve fotelje na Andrićevom vencu, aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, javljajući se iz Abu Dabija, stao je u odbranu pevačice, nazivajući demonstrante „divljacima” i „blokaderima” koji bi „silovali žene” kada bi došli na vlast, iskoristivši incident za novu rundu diskreditacije političkih protivnika.
Rekao je i da će sada „da traže opravdanje (blokaderi), pa kažu da je pare za koncert trebalo dati za bolesnu decu”.
„Ne smeta im kada oni dovode pevače u Niš koji im odgovaraju, a sramota ih je kad neko dovede Anu Bekutu, jednu od tri najveće pevačice u Srbiji. Zamislite kako bi izgledalo da dođu sutra na vlast. Šta bi radili, silovali žene, vodili decu u janjičare? Došla žena da peva, a oni je gađaju ledenicama”, kazao je, između ostalog, Vučić.
Sličan narativ iskoristila je i desna Vučićeva ruka, predsednica Skupštine Ana Brnabić koja je govorila o „mržnji prema ženama, tradiciji i narodu”, pretvarajući događaj u još jednu epizodu kulturnog rata.
„Blokaderi su, tokom dočeka Srpske nove godine u Čačku ponovo pokazali sve svoje vrednosti – krajnje nepoštovanje prema ženama, nepatvorenu mržnju prema važnim datumima za srpski narod i tradiciju, i krajnje nepoštovanje prema sugrađanima. Ovo nije incident, oni se ovim ponose. To je ta njihova ‘lepša’, ‘bolja’ i ‘pravednija’ Srbija”, napisala je Brnabić na Iksu.
Blokaderi su sinoć, tokom dočeka Srpske nove godine u Čačku, ponovo pokazali sve svoje vrednosti – krajnje nepoštovanje prema ženama, nepatvorenu mržnju prema važnim datumima za srpski narod i tradiciju, i krajnje nepoštovanje prema sugrađanima. Ovo nije incident, oni se ovim… pic.twitter.com/ECykLGW6W7
— Ana Brnabic (@anabrnabic) January 14, 2026
I dok se komentari nižu, u njihovom preseku može se pronaći suštinsko pitanje: da li su Čačani protestovali zbog same Bekute i vlasti, ili novca koji je dat za njen koncert umesto da bude uložen u rešavanje gorućih problema?
Nameće se i šire društveno pitanje: da li u društvu u kojem institucije uporno ne reaguju na flagrantno kršenje zakona predstavnika vlasti, policija i unajmljeni batinaši prebijaju učesnike protesta, a dijalog se svodi na monolog vlasti, sve više ljudi veruje da samo radikalni potezi „rešavaju probleme”? Da li se na silu mora odgovoriti silom? Ili bi to krizu samo još više produbilo?
Vlast svakako svaki revolt sličan ovom najnovijem čačanskom koristi za spinovanje i provlačenje vlastitog narativa preko medijske mašinerije: da su oni koji su protiv vlasti obični nasilnici, pa da je onda opravdano da protiv njih državni organi nasilno deluju.
Čačanski slučaj Ane Bekute nije usamljen. Tokom proteklih meseci, pojedine estradne zvezde, poput Jelene Karleuše, dočekivane su zvižducima zbog otvorene podrške vlasti.
Ne treba biti naivan, estrada je uvek bila i ostala deo političkog pejzaža, a koncerti poligon za iskazivanje lojalnosti ili bunta. Pitanje je samo da li će se iskazivati zviždanjem, bojkotom i zabranama, ili će, osim grudvi, početi da lete i drugi predmeti.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
