Beograd–Budimpešta: Teretni vozovi od kraja februara, putnički možda u martu

Više od decenije najavljivana brza železnička veza između Beograda i Budimpešte dobila je novi okvirni termin za početak rada. Kako je u utorak (13. januara) izjavio mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar, teretni saobraćaj na ovoj deonici trebalo bi da krene 27. februara.

Prema njegovim rečima, putnički saobraćaj mogao bi da bude uspostavljen u periodu između 27. februara i 15. marta, ukoliko se završe sve tehničke i bezbednosne provere.

Slične, ali i dalje oprezne najave stižu i iz Beograda. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da očekuje da bi putnički vozovi mogli da krenu krajem februara ili tokom marta.

„Ja ne volim da se izjašnjavam dok nemam zvanične podatke, ali situacija je da će se to desiti krajem februara ili u martu. Videćemo sa mađarskim kolegama i onda ću saopštiti precizan datum kada ćemo imati i ovu prugu”, rekla je Sofronijevićeva za TV Prva.

Prošle godine najavljivano je puštanje pruge u maju 2026.

Uspostavljanjem direktne linije, putovanje između glavnih gradova Srbije i Mađarske trebalo bi da traje oko dva i po sata, dok bi vozovi na pojedinim deonicama saobraćali brzinom do 200 kilometara na sat.

Probni rad pruge započet je u decembru 2025. godine.

Putovanje zasad uz presedanja

Dok se ne uspostavi direktna veza, putnici iz Beograda do Budimpešte putuju uz dva presedanja. Od početka oktobra 2025, kada je otvorena brza pruga do Subotice, moguće je stići do mađarske prestonice preko Subotice i Segedina.

Vožnja od Beograda do Subotice brzim vozom traje oko sat i po, dok je ukupno putovanje do Budimpešte, uz presedanja, trenutno dugo oko šest i po sati.

Godine najava i pomeranja rokova

Brzi voz između Beograda i Budimpešte najavljivan je godinama, uz stalno pomeranje rokova.

Još krajem 2015. tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pruga mora biti otvorena do 2018. godine. Potom su usledile nove procene i novi termini, a kao realan rok dugo se pominjala 2025.

Realizaciju su, međutim, usporili višegodišnji zastoji u radovima, kao i tragedija na novosadskoj železničkoj stanici, gde je 1. novembra 2024. godine u urušavanju nadstrešnice poginulo 16 ljudi, događaj koji je dodatno otvorio pitanja bezbednosti i odgovornosti u velikim infrastrukturnim projektima.