Iran već devet dana potresaju protesti širom zemlje, na kojima se demonstrira protiv visokih troškova života i teške ekonomske situacije
Najmanje 35 ljudi je ubijeno u protestima u Iranu– među njima je 29 demonstranata, četvoro dece i dva pripadnika iranskih snaga bezbednosti, izvestila je američka mreža za ljudska prava HRANA. Tokom demonstracija protiv autoritarnog režima, uhapšeno je i više od 1.200 ljudi.
HRANA se oslanja na mrežu aktivista unutar Irana i pružila je tačne informacije tokom prošlih nemira, piše DW.
Iran već devet dana potresaju protesti širom zemlje, na kojima se demonstrira protiv visokih troškova života i teške ekonomske situacije. Na početku su protestovali prvenstveno trgovci u Teheranu, ali kasnije su se protestnom pokretu pridružili i studenti u brojnim gradovima.
Protesti su se proširili na preko 220 lokacija u 26 od 31 provincije, a sukobi su najžešći na zapadu zemlje, u delu Malekšahi gde žive mnogi Kurdi.
Situacija je i dalje nestabilna, sa ograničenim pristupom informacijama zbog internetskih restrikcija i pritiska na porodice žrtava.
Podaci IT kompanije Cloudflare pokazali su privremeni pad veb prometa za oko trećinu u subotu. U nedelju, obim je bio gotovo 15 odsto manji nego inače. Mnogi Iranci prijavili su na društvenim mrežama masovne probleme s pristupom internetu.
Prema navodima posmatrača, rukovodstvo Islamske Republike ovim ograničenjima sledi dva cilja. Prvo, hoće da oteža demonstrantima organizovanje protesta. Drugo, hoće da suzbije objavljivanje izveštaja, fotografija i video-snimaka o nemirima u zemlji.
Iran je znatno ograničio pristup internetu i tokom prošlih masovnih protesta – na primer, 2009., 2019. i 2022. – kao i tokom izraelskih vojnih napada u junu prošle godine. Ponekad je internet bio potpuno blokiran, a dostupne su bile samo odabrane iranske veb stranice.
Razmere aktuelnih protesta još nisu dosegle one iz 2022. koje je izazvala smrt mlade Kurdkinje Mahse Amini u policijskom pritvoru. Tokom tih protesta ubijene su stotine ljudi, uključujući desetine pripadnika bezbednosnih snaga. Hiljade ljudi su bile zatvorene. Nekoliko uhapšenih je tada bilo pogubljeno.
Od marta prošle godine Iran beleži stopu inflacije veću od 36 %, a nacionalna valuta, rijal, izgubila je oko pola vrednosti u odnosu na dolar. To mnogima predstavlja veliko opterećenje – i to je bio povod za proteste.
Iranska vlada je u nedelju najavila finansijsku pomoć građanima u iznosu od oko šest evra u naredna četiri meseca. Prosečna plata u zemlji iznosi 170 evra mesečno.
Iranski vrhovni duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, opisao je ekonomske zahteve demonstranata kao „opravdane“. Istovremeno je upozorio da „izgrednike“ treba „disciplinovati“.
U međuvremenu se o protestima u Iranu oglasio i američki predsednik Donald Tramp. On je rekao kako SAD pomno prate događanja u Iranu, te je zapretio vlastima američkom intervencijom ako se nastavi s nasiljem prema demonstrantima i „ubijanjem ljudi“. Za sada nije jasno kakve bi konkretne korake Vašington mogao da preduzme u tom slučaju.
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
