Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još jednom silno naoružavanje Srbije. Da li se iza najave o udvostručenju vojnih kapaciteta kriju stvarne bezbednosne pretnje ili je to politički marketing? Ili se režim naoružava protiv sopstvenog naroda?
Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija u narednih godinu i po dana udvostručiti vojne kapacitete ponovo je otvorila pitanje – od koga se to zemlja zapravo brani i koji su stvarni razlozi intenzivnog naoružavanja.
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost Vučić je poručio da je bezbednosna situacija u Svetu ozbiljno narušena, a posebno posle hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, te da je za Srbiju posebno zabrinjavajuće dalje naoružavanje Prištine.
„Suprotno povelji UN i Rezoluciji 1244 u toku je naoružavanje Prištine. Ta je rezolucija defakto suspendovana, iako nije de jure od velikih zapadnih sila i pojedinih regionalnih igrača kao što je Turska. Ubrzano naoružavaju Prištinu, a posebnu pretnju bezbednosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije predstavlja alijansa ili novostvoreni savez Prištine, Tirane i Zagreba”, rekao je Vučić.
Pa je ocenio da Srbija mora biti snažna kako bi sačuvala mir i odvratila potencijalne pretnje, ističući da mi nikada nikoga nećemo napasti, ali da mora biti spremna da se brani.
Takva retorika nije nova. Poslednjih godina, u javnim nastupima državnog vrha, bezbednosne pretnje se redovno ističu kao ključni argument za velike i često netransparentne vojne nabavke. Ipak, deo vojnih analitičara i stručne javnosti smatra da se iza ovih poruka kriju i drugi motivi.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da je ključni problem ove vlasti – sopstveno stanovništvo, a ne realna spoljašnja vojna pretnja, pa kupovina složenih borbenih sistema predstavlja indirektno sredstvo političke kontrole.
„Kupovina takvih sistema od zemalja koje pružaju političku podršku vlastima u Srbiji jača poziciju režima. Opravdanje je uvek isto – predstavljanje neke stalne opasnosti. Na taj način se javno mnjenje anestezira i oblikuje stav da je naoružavanje nužno i u opštem interesu, dok se zapravo sve to radi za korist ove vlasti“, kaže Radić.
Podseća da se naoružanje u Srbiji uglavnom kupuje bez javnih tendera, što je presedan u regionu. Takva praksa omogućava direktne političke dogovore sa državama poput Francuske i Kine, a ranije i Rusije, bez jasne vojne analize i javne kontrole.
„Kupovina naoružanja vezana je zapravo za državne poslove i direktne pregovore sa ljudima koji su nosioci najviših nivoa odlučivanja u Francuskoj, Kini, i ranije u Rusiji”, kaže Radić.
Osim toga, način komunikacije ovakvih poruka o vojnoj alijansi Prištine, Zagreba i Tirane namenjen je biračkom telu Srpske napredne stranke, smatra Radić.
„Stvara se atmosfera konstantne neposredne ratne opasnosti. Ne postavljaju se pitanja o motivima kupovine oružja, već se jednostavno poručuje: ‘oni nas napadaju’“, navodi on.
Još jedno televizijsko izlaganje Vučića došlo je posle otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge.
„Onda (Dragan J) Vučićević na televiziji objasni da su u Venecueli to uradili blokaderi i da oni skaču isto kao blokaderi u Srbiji”, kaže Radić, navodeći to kao još jedan primer da je jasno kome se predsednik obraća.
Kao problematično ocenjuje i to što se proces modernizacije Vojske Srbije sve češće izmešta iz okvira profesionalne vojne procene i pretvara u politički alat.
„U vojsci postoje ljudi koji to podržavaju iz pragmatičnih razloga, jer gledaju sopstvene pozicije. Takvi ljudi u vojsci neće analizirati poteze, jer im oni idu u prilog“, kaže Radić.
Obraćanje predsednika mnogi posmatraju i kao još jedan vid podizanja panike, smatra Radić.
U tom kontekstu, on podseća i na ranije slučajeve, poput čestih demonstracija vojne sile usmrenih ka Kosovu. „To je bio ritual koji se ponavljao svakih nekoliko meseci. Diže se panika, a ljudi brzo zaboravljaju“, ocenjuje on.
I dok vlast tvrdi da jačanje vojske služi očuvanju mira i stabilnosti, kritičari upozoravaju da se bez jasne strategije, transparentnosti i realne procene pretnji, postavlja pitanje da li se Srbija naoružava zbog spoljne opasnosti ili zbog unutrašnjih političkih potreba vlasti.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Tihomir Stanić za novo „Vreme“ kaže da očekuje ubedljivu pobedu studenata i objašnjava zašto ne želi debatu sa Vučićem: „Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga“
Ove srede 21. oktobra studenti koji pešače iz više krajeva Srbije stižu u Beograd na završni skup Studentske liste
Kako narod plaća naprednjačku kampanju i može li Aleksandar Vučić da bude siguran da će ga svi njegovi slediti? Novo „Vreme“ istražuje stranačku mašineriju, fantomske liste i put biračkog listića
Profesor informatike u borskoj Gimnaziji priveden je pod sumnjom da je oštetio automobil v.d. direktora ove škole Aleksandra Bogosavljevića
Stručnjaci iz Ujedinjenih nacija su saopštili ove srede (21. oktobar) da su zabrinuti zbog neprekidnih pritisaka na novinare i zbog mešanja u upravljanje nezavisnim medijima u Srbiji
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
