Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
„Dođite i uživajte u Božićnom seocetu – besplatni specijaliteti za sve građane.“
Ovako Informer reklamira novi Ćacilend. Za vikend su pisali da su uklonjeni šatori ispred Skupštine na „molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića“. Ćacilend je zapravo otišao u istoriju jer Vučić nije znao kako da se opravda stranim turistima – zašto u centru grada ispred najviše državne ustanove, Skupštine Srbije, ima ruglo. Nije znao ni kako da obustavi šaradu kojom su defilovali kriminalci i lokalni političari na zadatku koji su lupali kamere novinarima i zavodili strah i među policijom. Tako je novogodišnjim đakonijama odlučio da utolu sopstvenu tugu propasti ideje Ćacilenda.
Sprema se silno iće i piće – kuvano vinu, čaj, kafa, ali i slatkiši, peciva. I sve to je beslatno. Informer je razgovarao sa „domaćinima“ iz restorana „Topčiderac“, a najavljeno je da će hranu doneti i besplatno ponuditi i drugi restorani i domaćinstva. Kažu „biće pitica, projica, dalmatinskih brusketa i raznoraznih peciva, ali i nekih iznenađenja“ za one koji baš vole da pojedu, a najviše ih privlači i da se omaste kada se ne plaća.
Nije najjasnije samo ko svu ovu besplatnu hranu finansira, da li su to restorani i „domaćini“ koji podržavaju vlast ili to plaća grad kao deo novogodišnje proslave.
Slično je bilo i kada je Ćacilend ugostio predsednika zemlje u aprilu 2025. Tada je „teroru“ pobunjenih studenata i građana, predsednik Srbije suprotstavio veliki vašar sa pljeskavicama i ćevapima, sirom i kajmakom, piticima i kolačićima. Sve za džabe, obezbedio nam je tada predsednik. Na roštiljskom dimu vijorile su se nebrojene srpske trobojke, trešteo narodni melos iz zvučnika, ne damo Kosovo, ne damo Vojvodinu pevali su folk izvođači, a sve je prštalo od vašarskog patriotizma.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
