Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Šta je na prostorima nekadašnje Jugoslavije obeležilo godinu za nama, ali i decenije koje su joj prethodile? O tome u prazničnom dvobroju „Vremena” govori Dragan Markovina, čuveni bosanski i hrvatski istoričar, publicista i aktivista.
Govoreći o Srbiji, Markovina snažno podržava studentski pokret koji je, kako kaže, probudio društvo i razbio osećaj beznađa.
Studenti su, po njegovom mišljenju, shvatili da ih postojeći sistem vodi ili u emigraciju, ili u potčinjavanje režimu, ili u otvoreni bunt.
„Studenti nisu prosjek, oni mogu dobro da vide kuda Srbija pod Vučićem ide. Vidjeli su i beznađe, vidjeli su rasprodaju zemlje i shvatili da ovakva vlast u konačnici i bukvalno ubija. Ukoliko SNS ostane na vlasti, od Srbije neće ostati ništa”, kaže Markovina za novi broj „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 25. decembra.
Studenti su, dodaje, shvatili da imaju sledeći izbor: ili da odu, ili da se učlane u vladajuću partiju, ili da promene društvo.
Studentski bunt delegitimisao je Vučićev režim, smatra Markovina.
„Po meni, zahvaljujući njima, Vučić je politički mrtvac. Ono što me zabrinjava jeste njihov militantni rat protiv opozicionih stranaka. Naravno, i nedostatak programa, da provjerimo na kojoj su oni liniji, da li baštine iste vrijednosti koje su Srbiju dovele do sadašnje teške situacije. Ako je to tako, plašim se da njihova borba neće dati rezultate koje žele”, kaže, između ostalog Markovina.
Markovina upozorava da studentski pokret mora razviti jasnu političku artikulaciju i stavove o ključnim pitanjima.
Ceo intervju sa Draganom Markovinom čitajte u novogodišnjem dvoroju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 25. decembra. A možete se pretplatiti i na štampano ili digitalno izdanje.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
