Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
Precizni podaci o šteti u Ukrajini ne postoje, i veoma je teško da će se ikada do kraja utvrditi, ali je okvirna zajednička procena UN-a, Svetske banke, Ukrajinske vlade i EU da je direktna šteta od rata dostigla oko 176 milliјardi dolara zaključno sa 31. decembrom 2024. godine — uključujući razaranje stanova, infrastrukture, industrijskih objekata i javnih građevina.
Zbog toga će na samitu Evropske unije, koji počinje danas, 18. decembra, šefovi država i vlada raspravljati o ideji da se milijarde evra zamrznute ruske imovine u Evropi iskoriste za dodatno finansiranje Ukrajine. Reč je o jednoj od politički i pravno najosetljivijih tema od početka rata.
Neposredno pred samit, poruke iz Brisela bile su glasne i jasne. „Neka Rusija plati“, skandirali su demonstranti sa ukrajinskim zastavama ispred zgrada Evropske komisije i Saveta EU. Upravo o toj ideji lideri EU sada treba da odlučuju.
U Evropskoj uniji je trenutno „zamrznuto“ oko 200 milijardi evra ruske imovine, uglavnom sredstava ruske Centralne banke. To znači da vlasnici nemaju pristup tom novcu, kao deo sankcija uvedenih zbog agresije na Ukrajinu. Evropska komisija i više država članica predlažu da se značajan deo tih sredstava iskoristi kao osnova za beskamatne kredite Ukrajini, pre svega za odbranu, počev od sledeće godine.
Zagovornici ovog modela polaze od pretpostavke da će Rusija, nakon završetka rata, ionako morati da plati ratnu odštetu Ukrajini. Kijev bi tada ta sredstva koristio za otplatu kredita dobijenih sada. Zbog toga se ovaj koncept naziva „reparacioni zajam“.
Tu idej poslednjih meseci snažno promovišu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i lider nemačke CDU Fridrih Merc, uz podršku skandinavskih i istočnoevropskih zemalja.
Međutim, postoje i ozbiljne rezerve. Posebno je oprezna Belgija, jer se u Briselu nalazi finansijska institucija Euroclear, koja sama čuva više od 180 milijardi evra zamrznute imovine ruske Centralne banke. I kompanija i belgijska država strahuju od ruske odmazde, budući da bi Moskva prenos tih sredstava mogla da protumači kao krađu.
Očekuje se da će pitanje finansiranja Ukrajine dominirati samitom EU. Ključno je, međutim, kako bi taj mehanizam uopšte funkcionisao.
Prema planu, finansijski servis poput Eurocleara zadržao bi rusku imovinu na svom bilansu, ali ne više kao likvidna sredstva, već kao potraživanje prema Evropskoj komisiji. Komisija bi, na osnovu toga, Ukrajini odobravala zajmove u više tranši.
EU je već napravila prvi korak: Savet država članica je prošle nedelje odlučio da zamrzavanje ruske imovine važi na neodređeno vreme. Ranije se ta odluka obnavljala na svakih šest meseci, što nije bilo dovoljno stabilno da posluži kao osnova za dugoročne „reparacione obveznice“.
Euroclear upozorava da imovina ruske Centralne banke, prema međunarodnom pravu, pripada ruskoj državi i da Rusija ima pravo da je potražuje nazad. Kompanija smatra da je scenario u kojem Ukrajina jednog dana vraća zajmove iz tih sredstava previše neizvestan.
Postoji i bojazan da bi Kremlj mogao da uzvrati tužbama protiv Eurocleara, ali i zaplenom evropske imovine u Rusiji. Velike sume novca zapadnih kompanija već se nalaze na tzv. C-računima, kojima ruske vlasti mogu lako da pristupe. Teoretski, Rusija bi mogla i da ekspropriše evropske kompanije koje još posluju na njenoj teritoriji, na šta upozorava i Nemačko-ruska privredna komora.
Zbog svega toga, pred liderima EU je odluka koja nadilazi finansijsku pomoć Ukrajini: ona se tiče poštovanja međunarodnog prava, stabilnosti evropskog finansijskog sistema i odnosa sa Rusijom u godinama koje dolaze.
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Ruski sud u Moskvi je na zahtev Tužilaštva i bez prisustva javnosti, proglasio feministički pank bend Pusi Rajot ekstremističkom organizacijom. Ova presuda mnogo govori o o stanju osnovnih ljudskih prava u Rusiji
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
