Deceniju nakon što je Kina iznenadila globalni lanac snabdevanja dominacijom u električnim vozilima, analitičari primećuju da se ista strateška igra primenjuje i u robotici - ovoga puta sa ključnim novim obrtom: ekosistemima otvorenog koda
Humanoidni roboti više nisu samo naučnofantastične maštarije ili laboratorijski eksperimenti. Oni brzo postaju stvarni strojevi koji će raditi u fabrikama, brinuti o starijima, pomagati u bolnicama i na kraju deliti svakodnevne prostore sa ljudima. Kako ova tehnologija sazreva, odvija se tiha, ali duboka globalna konkurencija – koja će odrediti ne samo ko gradi ove robote, već i ko kontroliše način na koji oni misle, kreću se i komuniciraju sa svetom.
Jedna od prvih analiza ovog tipa, zasnovana na veštačkoj inteligenciji, otkriva oštar raskorak: zapadne kompanije i institucije agresivno patentiraju hardver robotskih tela, dok ekosistemi otvorenog koda povezani sa Kinom brzo razvijaju AI softver koji će služiti kao mozak i nervni sistem ovih mašina. Ova podela nije slučajna. Ona odražava dve vrlo različite vizije tehnološkog liderstva i može odlučiti koje će nacije kontrolisati osnovne standarde nadolazeće ere automatizacije.
Naš istraživački tim razvio je novi analitički okvir koji integriše transformersko modelovanje tema sa klasifikacijom pomoću velikih jezičkih modela. U periodu od 2015. do 2024. godine analizirali smo 5.612 patenata, 148 glavnih GitHub repozitorijuma i 288 AI modela sa Hugging Face-a. Metodologija je pokazala 82,5 odsto semantičke usklađenosti sa postojećim klasifikacijama patenata, uspešno spajajući podatke iz zatvorenih i otvorenih izvora. Rezultat je jasna slika komplementarnog inoviranja: vlasnički ekosistemi štite fizička otkrića, dok otvorene zajednice razvijaju kognitivne sposobnosti.
U svetu patenata, inovacije su uglavnom fizičke prirode. Gotovo dve trećine patenata fokusira se na aktuatora i senzore—motore, zglobove, kamere, senzore sile i laserske vizuelne sisteme koji omogućavaju robotima kretanje i percepciju. Deo patenata se odnosi na kontrolne sisteme koji koordiniraju ove komponente.
Ovakav fokus ima smisla: razvoj hardvera je skup, njegova proizvodnja je složena, a zaštita pravima intelektualne svojine jednostavna. Kompanije značajno ulažu u fizičke komponente i koriste patente kako bi obezbedile povrat ulaganja. Decenijama je ovaj pristup bio temelj industrijskog liderstva u sektorima poput automobilske industrije, vazduhoplovstva i mašinske proizvodnje.
U ovom modelu moć dolazi iz posedovanja. Ako kontrolišete najbolji hardver, kontrolišete ko može graditi, prodavati i širiti tehnologiju.
Svet otvorenog koda priča potpuno drugačiju priču. Platforme poput Hugging Face-a i GitHub-a pokazuju da većina projekata nije fokusirana na fizičke delove, već na inteligenciju. Gotovo dve trećine Hugging Face projekata razvija “mozak” robota—kontrolne algoritme, modele učenja i arhitekture donošenja odluka. GitHub repozitorijumi naglašavaju softverske okvire, simulacione platforme i akademske implementacije, umesto hardverskih inovacija.
Ova podela nije slučajna. Ona predstavlja stratešku podelu rada: zapadne institucije patentiraju telo robota, dok ekosistemi povezani sa Kinom razvijaju kognitivni sloj koji to telo čini funkcionalnim. Otvorenost ubrzava napredak: ideje se brzo šire, greške se kolektivno ispravljaju, a poboljšanja se grade jedno na drugo. U softveru, moć dolazi iz upotrebe, a ne iz ekskluzivnosti—logika koju kineske kompanije primenjuju već decenijama.
Ovaj pristup predstavlja stratešku evoluciju u odnosu na kinesku igru u električnim vozilima. Gde je dominacija EV-a zavisila od proizvodnog kapaciteta i kontrole lanca snabdevanja, robotika je fokusirana na ekosistemsku arhitekturu. Kina ne učestvuje samo u otvorenom kodu, već ga aktivno oblikuje.
Inicijative poput Qinglong platforme za humanoidne robote otvorenog koda to jasno pokazuju. Pružanjem besplatnog pristupa hardverskim dizajnima, osnovnim algoritmima i softverskim okvirima, projekti privlače programere širom sveta. Logika je jednostavna: smanji prepreke, maksimiziraj primenu i postani globalni standard.
Analiza vremenskih trendova pokazuje da ovo nije slučajnost. Aktivnost u patentima je
kulminirala 2016, 2019. i 2022. godine, često u skladu sa objavama standarda i velikih proizvoda na Zapadu. Kineska aktivnost u otvorenom kodu uglavnom sledi ove periode, prevodeći vlasničke inovacije u pristupačne i široko primenljive alate. Rezultat je simbiotički ciklus inovacija: zatvorene inovacije pomeraju tehničke granice, dok otvorene platforme brzo šire i oblikuju te napretke, često unutar ekosistema u skladu sa kineskim prioritetima.
Sve ove tendencije postaju dramatične 2022. Tada kineska akademska i patentna aktivnost u humanoidnoj robotici doživljava bez presedana rast. Publikacije u Wanfang-u porasle su sa 45 u 2021. na 1.115, dok su patentna prijava CNIPA porasla sa 209 na 520—što predstavlja 2.378 odsto rast akademskih radova i 149 odsto rast patenata u jednoj godini.
Ova prekretnica poklapa se sa ključnim događajima: predstavljanje Tesla Optimus prototipa, veći fokus vlade na tehnološku samodovoljnost i sazrevanje kineskih AI kapaciteta. Za razliku od stabilnog rasta u IEEE, WoS ili zapadnim patentnim biroima, eksplozivan rast Kine sugeriše koordinisanu, top-down mobilizaciju resursa i jasno pokazuje da humanoidna robotika postaje strateški prioritet.
Kako roboti izlaze iz fabrika i ulaze u domove, bolnice i javne prostore, softver postaje jednako važan kao i hardver. Hardver određuje šta robot može da uradi; softver određuje šta će robot zaista učiniti i kako bezbedno, etički i efikasno funkcioniše.
Kineski pristup otvorenom kodu pokazuje sofisticirano razumevanje moderne tehnološke suverenosti. Uticaj u povezanom sistemu dolazi ne iz vlasništva, već iz usvajanja.
Omogućavanjem pristupa, interoperabilnosti i ekonomične primene—posebno u zemljama u razvoju—kineske institucije pozicioniraju svoje standarde kao prirodan izbor globalnim programerima.
Umesto direktnog nadmetanja u performansama hardvera, gde zapadne kompanije imaju
istorijsku prednost, Kina razvija softverski ekosistem koji će odlučiti koji hardver uspeva. Na taj način stvara nevidljivu infrastrukturu—protokole, formate podataka i konvencije razvoja—koja može oblikovati globalnu robotiku decenijama.
Naša analiza pokazuje da novi globalni ekosistem nije nula-suma. Vlasničke inovacije
unapređuju mehaničke performanse, dok otvorene zajednice ubrzavaju kognitivni razvoj. Fizička izvrsnost, u kombinaciji sa deljenjem inteligencije, može biti najefikasniji put napred.
Ključno pitanje je kontrola. Hardver se često može zameniti; platforme, kada se široko usvoje, mnogo je teže pomeriti. Standardi uspostavljeni kroz otvorene ekosisteme mogu oblikovati industrije decenijama.
Za zapadne kreatore politike i kompanijske lidere, ovo znači da liderstvo u robotici više nije samo u broju patenata. Prava moć sve više leži u programerskim zajednicama, softverskim platformama i otvorenim standardima.
Kako humanoidna robotika približava komercijalnoj primeni, podela rada može biti izuzetno efikasna: specijalizacija hardvera pokreće mehaničke inovacije, dok otvoreni razvoj kognitivnih sposobnosti ubrzava napredak softvera i inteligencije. Pitanje koje ostaje jeste da li ova komplementarnost odražava iskreno globalno partnerstvo ili strateško pozicioniranje za buduću dominaciju. Kineske investicije u otvoreni kod sugerišu da oni vide današnji ekosistem kao temelj za sutrašnju moć u postavljanju standarda.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Na Zanzibaru, gde skoro polovina domaćinstava nema pristup struji, noći su obeležene dimom petrolejskih lampi. Program „Solarne mame” pokazuje da rešenje ne mora doći iz velikih sistema – već iz ruku lokalnih žena koje, uz znanje i solarnu energiju, menjaju svakodnevni život svojih zajednica
StarTech program dodelio je ukupno 500.000 dolara za 12 izuzetnih domaćih inovacija koje nude rešenja za ključne društvene i industrijske izazove – od bezbednosti hrane i sajber zaštite, preko pametnog transporta, do održivog pčelarstva i digitalnog zdravlja.
Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Sekcija istoričara Muzejskog društva Srbije obeležila je 20 godina rada prvom stručnom konferencijom, na kojoj je o istoriji govoreno na osnovu predmeta iz muzejskih zbirki
Odluka Evropske radiodifuzne unije da ne isključi Izrael iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2026 pokrenula je lavinu reakcija, mnoge države otkazale su učešće, dok se prošlogodišnji pobednik odrekao trofeja osvojenog 11. maja prošle godine
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
