Intervju sa Milošem Lolićem i Borisavom Matićem, kustosom i članom Umetničke direkcije 59. Bitefa koji objavljujemo u novom broju „Vremena“, bio je u velikom riziku da na dan izlaska broja – propadne.
Naime, ni dvadesetak dana pre najavljenog početka ovog našeg najvećeg međunarodnog teatarskog festivala sa velikim renomeom u Evropi, ne zna se da li će ga ove godine uopšte i biti, a ako hoće, kada će ga biti.
Miloš Lolić, evropski reditelj i Borisav Matić dramaturg, pričali su za „Vreme“ upravo o problemima koji su doveli do pomenute neizvesnosti. U momentu kad smo razgovarali, Bitef festival nije imao tim umetničke direkcije zato što je sa njima raskinut ugovor, pošto Odbor Bitef festivala nije prihvatio njegovu selekciju.
Osećam ponos
Konkretno, nije odobrio da na festival dođe Milo Rau, reditelj koji je otvorio prošlogodišnji Bitef govorom protiv Rio Tinta, a čiju novu predstavu Proces Peliko zasnovanu na sudskom procesu zbog masovnog silovanja Gizele Peliko u Francuskoj koju su im Lolić i Matić predložili. Javnost, domaća i inostrana, ovaj potez Odbora nazvala je cenzurom.
Lolić i Matić su želeli da govore zajedno, kao tim. Ovo je njihov prvi intervju o preprekama na koje nailazi 59. Bitef.
„Osećam ponos što smo u najgorim uslovima uspeli da kuriramo jedan rečit i provokativan program, osećam se poraženim jer je neko odlučio da izvođenje tog programa spreči. Osećam zahvalnost zato što svakodnevno dobijamo pisma podrške sa svih strana sveta. Ne znam kako ćemo biti upamćeni osim kao fantomska umetnička direkcija koja je sprečila da naš najznačajniji festival bude podoban za one koji su nekompetentni“, rekao je Miloš Lolić povodom činjenice da je njihov izbor inicirao prvo cenzurisanje u istoriji Bitefa.
„Znakovito je da troje članova Odbora, koji su glasali protiv našeg programa, nisu uputili javnosti nijednu reč o svojoj istorijskoj odluci i skandalu koji je odjeknuo evropskim pozorištima. Ne preuzimaju ni mininum odgovornosti, baš kao što se u zapisnicima sa sednica Odbora vidi da nisu ponudili nijedan validan argument zašto Rau ne bi trebalo da učestvuje na Bitefu“, rekao je Borisav Matić, komentarišući postupak Odbora.
Sve za 20 miliona
Skupština grada je odlučila da je za program 59. Bitefa dovoljno 20 miliona dinara što je Matić opisao kao „ponižavajući budžet koji nije dovoljan ni za festivale manjeg obima, a kamoli za ovako značajan međunarodni festival. Ipak odbijali smo dodatna sponzorstva i pokušali namerno da funkcionišemo samo u okviru nemogućeg budžeta, ne kao dokaz da festival može da opstane i bez uloženog novca, već da bismo izbegli dalji upliv problematičnog privatnog interesa u javno dobro kakav je Bitef“.
Zašto su uopšte pristali da kreiraju program u takvoj situaciji?
„Iako je deo meni bliskih prijatelja i kolega bio stava da ovogodišnji Bitef, izmrcvaren od strane Skupštine grada, treba bojkotovati, nisam želeo da tek tako odbacim izazovnu priliku da se za autonomiju i integritet Bitefa borim iznutra“, kaže Lolić.
O istom, Matić je ispričao: „Hteli smo da kroz svoj rad u kulturi oblikujemo otpor, kako kultura ne bi ostala marginalizovana tokom aktuelnih društvenih promena.“
***Ceo razgovor pročitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (6. novembar) ili se **pretplatite na povoljno digitalno izdanje
