Ustaški pokliči na „Danima srpske kulture“: Hrvatska se nije suočila s prošlošću

Bila je to noć puna dijabolične simbolike u Hrvatskoj: dok se u ranim večernjim satima (3. novembra) zagrebačka politička i društvena elita okupljala u širem centru grada kako bi svojim prisustvom uveličala svečanost otvaranja druge scene Hrvatskog narodnog kazališta, HNK 2 – u širem centru Splita, u gradskom kotaru Blatine-Škrape, pedesetak, uglavnom mlađih huligana, navodno članova navijače grupe Torcida, odevenih u crno, preteći nasiljem sprečilo je održavanje folklorno-dramske večeri u okviru otvaranja Dana srpske kulture u Splitu, piše DW.

I dok je otmena publika u Zagrebu aplaudirala plesnim, dramskim i operskim nastupima u sklopu prigodnog programa otvaranja nove scene tog „hrama hrvatske kulture“, u Splitu je agresivna rulja, uzvikujući ustaški pozdrav „Za dom spremni“ i psujući „smeća srpska“, sprečila predviđeni kulturno-umetnički program, rasterala publiku, a izvođače, među kojima je bilo i onih iz Novog Sada, naterala da spas potraže bežeći u autobuse.

Pre toga, prema navodima svedoka, dok je pred ulazom u dvoranu Gradskog kotara gomila odevena u crno, a poneki i s maskama na licu, stvarala preteću scenografiju, njih nekoliko ušlo je u dvoranu i uz povike i pretnje rasteralo okupljene još pre početka priredbe. Usput su govorili da je to dan Svih svetih, pa bi ta manifestacija oskrnavila sećanje na branitelje, te da je ovo osetljiv mesec u kojem se obeležavaju i komemoriraju žrtve u Vukovaru.

Nakon „pregovora“ s napadačima, u kojima su se ovi složili da omoguće ljudima mirno napuštanje dvorane, organizatori su otkazali priredbu, a gosti iz Novog Sada su se vratili. Fizički povređenih, prema navodima organizatora, nije bilo, a policija, prema sopstvenim izjavama, „sprovodi istragu“.

Odgovornost je na vrhu države

U prvoj reakciji još juče uveče premijer Andrej Plenković je na svom kanalu Iks napisao da „najoštrije osuđuje incident“ i očekuje da nadležni organi „u što kraćem roku“ procesuiraju odgovorne. „Isključivosti ili bilo kojem obliku netolerancije prema nacionalnim manjinama nema mesta u hrvatskom društvu“, napisao je premijer.

A na današnjoj (4. novembar) vanrednoj konferenciji za novinare, još je dodao da se radi o „nemilom incidentu“ u kojem su „očigledno učestvovali članovi navijačke grupe“. Rekao je i da „u Hrvatskoj nema mesta zakonu ulice“, te da ovakav čin nema veze sa zaštitom digniteta rata i branitelja. Uz to Plenković naglašava da njegova vlada ne toleriše revizionizam i ustaštvo, te da on odbacuje takve optužbe.

Ali, Vesna Teršelić, voditeljka Dokumente – centra za suočavanje s prošlošću, upravo u političkom i društvenom delovanju nekih najviših predstavnika države vidi odgovornost za nastanak klime koja pogoduje ksenofobiji i agresivnoj isključivosti.

„Mučno je pratiti kako se u Hrvatskoj sužava prostor slobode. Jučerašnji napad ozbiljno je dodatno upozorenje da se Hrvatska nije suočila s prošlošću i da trenutno institucije nisu u stanju, a pitam se i da li su voljne, da garantuju prostor slobode, slobodu izražavanja, stvaralaštva, medijske i naučne slobode svima koji žive u Republici Hrvatskoj“, rekla je Teršelič za DW.

Na delu je, kako dodaje, proces relativizacije prošlosti i ustaškog znamenja koji već duže traje, „no, ovaj poslednji period je najproblematičniji period do sada. I tu vidim direktnu odgovornost premijera.“

Skretanje Hrvatske udesno

Ovaj incident u Splitu nije, međutim, došao niotkuda. Jurica Pavičić, novinar i pisac iz tog grada, koji je nedavno i sam zbog svojih kritičkih i liberalnih stavova bio meta napada desničara, u razgovoru za DW ističe da je eksces u Splitu samo komadić u mozaiku desne radikalizacije koja se u Hrvatskoj posebno intenzivno odvija još od jula i Tompsonovog koncerta u Zagrebu.

„Tu je bila masa ljudi i bila je vrlo prisutna ustaška i neonacistička ikonografija. Pred tom masom je poklekla do tada umereno konzervativna vlada. Plenković je pred koncert otišao da se pokloni Tompsonu, četiri ministra su bila na koncertu. Vladajući HDZ pokušao je da zagradi svoje desno krilo da tu ne bi izgubio glasove. I tu se požar oteo kontroli“, kaže Pavičić.

Taj koncert bio je neka vrsta startnog signala za ekstremno desnu poziciju koja pokušava u potpunosti da dominira i političkim i društvenim životom. Tokom leta je bilo nekoliko – uspešnih i neuspešnih – akcija udruženja veterana kako bi se sprečili kulturni festival koji su im svetonazorski bili strani, na zgradama u kojima žive istaknuti književnici, Miljenko Jergović i Jurica Pavičić, ispisivane su pretnje i parole mržnje, a pre nekoliko dana u Saboru je organizovan skandalozni revizionistički okrugli sto na temu „Znanstveni pristup istraživanju žrtava Jasenovca“ u organizaciji desnih stranaka DOMiNO i Hrvatskih suverenista. Osnovna teza: Jasenovac uopšte nije bio logor smrti, nego radni logor.

Prema mišljenju Jurice Pavičića, već neko vreme se vidi jasan društveni pomak u desno i stasala je mlađa generacija koju su, kako kaže, formirale krajnje problematične hrvatske institucije.

„Manji su problem navijači s tribine stadiona ili skinhedsi, a veći problem što ta atmosfera dominira društvenim stubovima, od Matice Hrvatske, do Akademije nauka i umetnosti, od Univerziteta do Državnog tužilaštva, uključujući i Crkvu, koja je u Hrvatskoj krajnje revizionistička. Deo te slike su i veteranske organizacije koje su se pretvorile u lošu kopiju SUBNOR-a iz vremena kasnog socijalizma, kada je on bio retrogradni kočničar društva“, smatra naš sugovornik.

Pogrešna Plenkovićeva procena

Pritom sam premijer, dodaje Pavičić, prema njegovom mišljenju nije taj koji aktivno radi na afirmaciji te atmosfere netrpeljivosti i isključivosti. Njegova je odgovornost pre svega u nečinjenju, u pasivnosti. „Mislim da je njemu lično to odvratno, ali tu je kombinacija oportunizma, kukavičluka i osećaja da je čitav politički momentum pomeren udesno“.

To Plenkovića i ljude oko njega navodi na pasivnost, što je, smatra Pavičić, pogrešna procena: „Bilo kakva vrsta desno populističke revolucije u Hrvatskoj ne može da bude potpuna bez da eliminiše Plenkovića kao politički faktor. On je upravo po sebi simbol onoga što oni preziru, ali se ne ponaša kao da to shvata, već kao da je to pretnja nekim drugima.“

Do sada su iskazivanja netolerancije i isključivosti uglavnom završavale pretnjama i zastrašivanjem, ali agresivnost i atmosfera nasilja lebde u vazduhu. Govoreći o mogućnosti direktnog nasilja Pavičić kaže: „Da, moguće je. Ne bi me iznenadilo.“