Na Kosovu ni devet meseci nakon održanih izbora nema Vlade. Uskoro će se morati na prevremene izbore, a Kosovu preti i ekonomska kriza
Pre gotovo devet meseci, devetog februara, održani su parlamentarni izbori na Kosovu. Međutim, Vlada i dalje nije formirana dok je Skupština konstituisana tek početkom oktobra.
Prvi rok po konstituisanju Skupštine za izbor nove Vlade bio je u nedelju (26. oktobar). Tada Vlada nije izabrana. Predlog za premijera bio je Aljbin Kurti, lider Pokreta Samoopredeljenje i premijer u tehničkom mandatu. Njega u ovom ciklusu predsednica Kosova Vjosa Osmani više ne može predložiti.
Nakon neuspeha Kurtija, predstavnici Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK) izjavili su da neće predložiti mandatara, jer, kako navode, nemaju dovoljan broj glasova. Inače, za formiranje nove Vlade neophodan je 61 glas od 120 poslanika.
Opozicija je najavila vanredne izbore i mogućnost postizbornog saveza – bez učešća Samoopredeljenja.
Međutim, uprkos željama i Kurtija i opozicije da se odmah ide na prevremene izbore, Ustav Kosova kaže drukčije.
Prema članu 95 ukoliko sastav predložene Vlade ne dobije neophodnu većinu, predsednik je dužan da u roku od 10 dana imenuje nekog drugog kandidata, na osnovu iste procedure.
„Ukoliko se vlada ne izabere ni drugi put, onda predsednik Kosova raspisuje izbore, koji bi trebalo da se održe u roku od 40 dana“, piše u Ustavu.
Dodatno, mandat predsednice Kosova Vjose Osmani ističe aprila naredne godine.
Bez nove vlade Kosovu preti i finansijska kriza, jer budžet za 2026. ne može da bude usvojen, upozoravaju ekonomski stručnjaci. Rok da vlada predloži budžet za sledeću godinu ističe ovog petka (31. oktobar), a da ga skupština usvoji, poslednjeg dana ove godine.
Profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu za portal Alternativna kaže da je ova „politička klasa ispala jako neodgovorna prema društvu i prema građaninu“.
„Partije su preuzele obavezu od glasača da rade za interes građana i institucija, a ne za svoj lični i partijski interes“, naglasio je Baraljiju.
Predsednik Skupštine Kosova izabran je nakon rekordnih 58 pokušaja konstitutivne sednice. Međutim, to nije značilo i konstituisanu skupštinu zato što nije bio izabran potpredsednik iz redova srpske zajednice.
Potpredsednik iz srpske zajednice biran je žrebom. Konačno je onda izabran Nenad Rašić, lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak i ministar za zajednice i povratak u tehničkom mandatu.
Na ovaj izbor predstavnici Srpske liste žalili su se Ustavnom sudu u Prištini i zahtevali „uvođenje privremene mere kako bi se zaustavile protivustavne radnje koje mogu naneti nepopravljivu štetu“.
Ustavni sud za sada je potvrdio da razmatra ovu žalbu Srpske liste.
Istovremeno, Osmani je izjavila da je žalba bila nepotrebna, te da kašnjenje koje stvara Srpska lista šteti interesima ne samo Kosova kao države, već i svih građana, uključujući i Srbe.
Od deset mesta koja su opredeljena za srpsku zajednicu, devet mesta je osvojila Srpska lista, a jedno mesto Rašić.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
