- Beogradska Arena gruvala je u utorak, 14. oktobra, uveče. Na klupi Zvezde prvi put je njenu atmosferu osetio Saša Obradović i ekipi doneo pobedu. Nikolu Kalinića novinari su pitali za komentar, a on je, na ivici suza sumirao košarkaške, a zatim i privatne utiske:
„Nisam video ćerku 20 dana, tako da želim da ukažem na jedan problem koji se javlja. Na roditelje koji zloupotrebljavaju institucije, policiju, Centar za socijalni rad“, rekao je. „Želim da pozovem na dodatnu pažnju i oprez, to je grozna stvar. Imam sreće da mogu da kažem javno kada poželim, na ovaj način. Svim ljudima koji prolaze kroz to nije lako, želim im svu sreću i da ostanu jaki.“
Zloupotreba institucija
Nije tajna da Centri za socijalni rad u Srbiji rade sa nedostatkom osoblja i da su prebukirani. Uz sav trud socijalnih radnika, psihologa, pedagoga i pravnika, koji mahom čine stručni tim pri razvodu roditelja i trebalo bi da se rukovode isključivo interesima deteta, propusti su brojni.
Dejan Pavlović iz Centra ravnopravnog roditeljstva, koji je doktorirao na oblasti socijalnog rada i zloupotrebe roditeljskih prava, za „Vreme“ objašnjava da javnost ne treba da se uključuje u konkretni slučaj Nikole Kalinića i da stručnjaci ne treba da komentarišu njegov privatni spor, jer niko zapravo ne zna tačno o čemu se radi, već treba da se bave postupanjem sistema.
Ipak, dodaje da se zloupotrebe ustanova poput Centra za socijalni rad i policije često dešavaju pri razvodu roditelja.
„Bez obzira da li postoji presuda sa dodelom vršenja roditeljskog prava, zloupotrebe se događaju“, govori Pavlović. „Jer, kao i dosta drugih oblasti u Srbiji, zakon je vrlo jasno uredio kada se neki roditelj može prijaviti da ne obavlja svoju roditeljsku dužnost. Ipak, primena zakona je vrlo problematična.“
Tako su, u toku ili nakon razvoda, brojne neosnovane, taktičke prijave roditelja koje imaju za svrhu da se jedna od strana u postupku okoristi.
„Zloupotrebe se dešavaju sa obe strane, a veoma je važno shvatiti da sve idu na štetu dece i na teret targetiranog roditelja, kao i njegove okoline, porodice, nove dece i novih partnera“, objašnjava Pavlović. „Nikada ta jedna osoba koja je optužena, taj jedan roditelj, nije sam oštećen, a najvažnije je da dete pritom jako pati.“
„Za šta se očevi bune?“
Prema stereotipima u Srbiji, majke su najčešće primarna figura sigurnosti do treće godine života deteta, one rađaju i uzimaju porodiljsko, ali to naravno ne znači da očevi ne učestvuju.
„Imamo stereotip da je otac zadužen za ekonomski prosperitet deteta, a majka je ta koja je zadužena za socijalnu sigurnost“, kaže psihoterapeutkinja Nevena Čalovska za „Vreme“.
Da će majka dobiti starateljstvo nad detetom i da će otac viđati decu svakog drugog vikenda – postalo je nepisano pravilo u Srbiji. Ipak, Pavlović dodaje da to jeste praksa koja nije zasnovana na realnim činjenicama i potrebama dece, a donosi se u najvećem broju dodeljivanja roditeljskog prava, mada nije dobra za svako dete.
„Potrebno je da roditelji koji nisu svakodnevno sa detetom grade odnos sa njim, a ne da budu zamena ili povremeni ‘staratelji’. Veoma je važno i da težimo ravnopravnom roditeljstvu, koje nije striktno pola-pola vremena, već podrazumeva ravnopravno učestvovanje oba roditelja, u zavisnosti od afiniteta i mogućnosti“, dodaje Pavlović.
Srbija je patrijarhalno društvo u kojem se podrazumeva da će decu čuvati majke, pa Pavlović kaže da će možda neko prokomentarisati „šta ima veze što on nije video dete 20 dana, pa on je otac“.
„Ipak, uskraćivanje 20 dana detetu njegovih potreba može pogubno da utiče na odgoj“, dodaje. „U Srbiji se često targetiraju očevi koji u većem broju slučajeva ne plaćaju alimentaciju, ali se mnogo manje govori o tome kako na decu utiče neviđanje drugog roditelja. To je podjednako teška stvar za dete.“
Razvod (emotivno) traje četiri godine
Više od 30 odsto brakorazvodnih postupaka u Srbiji je visokokonfliktno, dodaje Pavlović, čime se samo uvećavaju problemi dece nakon što se roditelji raziđu.
Stereotip je i da majka bude optužena da je loša majka i da hoće da se razvede, a muž bude optužen da ne donosi novac u kuću, pa se tako međusobno optužuju
Psihoterapeutkinja Nevena Čalovska kaže da je razvod, i kada nije komplikovan, teško psihološko iskustvo.
„To je proces koji se ne završava nakon sudske presude, već u proseku traje i naredne dve do četiri godine. Definitivno je stres za partnere, a naročito su deca u problemu“, objašnjava ona. „Tako i kvalitet roditeljstva u prvoj godini posle razvoda dramatično pada. Uvek savetujemo da se u toj godini pridruži neko ko je detetu blizak, da dete ne bude i taoc i žrtva porodičnog sistema.“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
