Mali TV šoping

Kada političari žele da pokažu kako su “isti kao i svi drugi građani”, te porodični ljudi od krvi i mesa, obično skinu kravatu, ostanu u košulji, eventualno zavrnu rukave, obilaze seoska domaćinstva, maze domaće životinje i ljube sitnu dečicu ko mlada nakonče.

Ove nedelje se Vučić uhvatio u koštac sa maloprodajnim lancima koji visokim maržama godinama deru potrošače i birače. Tajming za ovu kampanju se logično nametnuo jer je septembar (neki će reći uz januar), verovatno najteži mesec za finansije svakog domaćinstva.

Narod se vraća sa odmora gde se istrošio, tu su troškovi za učenike i udžbenike, a iza ćoška su pare za ogrev i zimnicu. Sve to treba uklopiti, uz neizvesnu političku situaciju i nezahvalnu decu koja se pretvaraju u blokadere i plenumaše što obojenom revolucijom žele da menjaju Vučića.

Valjda je zato organizovana politička akcija oksimoronskog naziva “šetnjom protiv blokada”, gde su pristalice vlasti, uz skromnu finansijsku pomoć od 50 evra, blokirali šetnjama ulice i trgove širom Srbije buneći se protiv blokada zbog kojih ne mogu normalno da funkcionišu. Ukoliko do sada niste provalili razliku, tokom ovih blokada pristalice se okupljaju oko prostorija SNS, nose tipske transparente i izbegavaju da se pojavljuju pred kamerama. Tako je zabeleženo nekoliko slučajeva gde se iste osobe pojavljuju u šetnjama u različitim gradovima, sa istom naučenom izjavom koju su deklamovali za državne TV tabloide.

Ponegde je došlo i do tuče između učesnika šetnje ili šetajućeg paradoksa – valjda je začelje kolone kasnilo ili se nepravedno delila lova, ne znam. Znam da je policija pohvalila ove državne blokadere, koji su prebrojani sa neverovatnom preciznošću 103 305 ljudi, tačan broj ko u Slagalici!

Predsednik je nežno pozivao na dijalog sa ološem i teroristima, a potom odneo pet metara drva za ogrev kao najavu pomoći građanima u pripremama za zimu. Koliko sam video – bukovina, cepana, valjda je i suva, ako nije, osušiće se do zime sigurno.

Ipak, Siniša Mali je posle proslave rođendana na Tiktoku, gde je duvao svećice i dobio patike za trčanje od kolektiva, dobio najteži zadatak. Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničavanju marži maloprodajnim lancima. Mera će trajati šest meseci i maksimalna marža može biti 20%, sve preko toga je pljačka i tačka!

Sa prvim školskim zvoncetom, Siniša Mali je ušao 1. septembra ujutru u Maksi gurajući kolica sa papirom A4 u ruci – skriveni kupac! Trenutno na TV B92 u masi bizarnih kvizova ima jedan gde ljudi pogađaju tačnu cenu. Ovde je štos u tome što je ministar Mali pre nedelju dana maskiran kupio 25 artikala iz 23 kategorije, pa je ponovio kupovinu kada su mere stupile na snagu. Maksi praznjikav, ma avetinjski prazan, što je neobično, jer valjda se očekivalo da narod nagrne i isprazni rafove. Nisam video ni onog robota što čisti, sa kojim se uvek lepo ispričam kad pazarim. Na delikatesu nikog, ne mora ni broj da se uzima, a kasirka iskulirana, vidi se višegodišnje iskustvo, što se kaže tu i ministar staje mirno.

Suma sumare, što bi rekli na Pinku, Mali je ušao u istoriju televizije sa kadrom gde u rukama drži fiskalne rečune i beleži uštedu: 4992 – 4247 = 745 RSD! Ušteda je 14,9%, ajmo reći 15%.

Oduševljen kao Vučević parizerom, ili stišnjenom šunkom, oduševljen kao Vučić pakovanjem rezanog hleba lišenog marži, oduševljen kao Momirović humusom ili još i više – kao Momirović parom jaja za 22 RSD – ministar Siniša Mali je još jednom pokazao da nema pojma o svakodnevnom životu građana Srbije.

Poređenja radi, one patike što su mu kupili zaposleni u Ministarstvu Nike Zoom Fly 6 koštaju 180 evra, ili bar četiri pune potrošačke korpe sa kojima se slikao. Tužno je što su uštede bile na samo nekoliko artikala, a najveća je bila na deterdžentu. Ministar ne može ni da sanja kako izgleda prosečna kupovina u Maksiju, naročito za milione ljudi čija zarada ne prelazi 50 000 dinara. Pa kad plate komunalije i struju koja je poskupela i čiji obračun je promenjen te će začas doći u crvenu zonu, ostaje im da u najboljem slučaju dva do tri puta mesečno potroše ovoliko u prodavnici. Sledeći put bi se moglo desiti da mu neko izuje patike ko devedesetih u blokovima ako se bude u njima šepurio po kraju.

Ispade da ova akcija nije naišla na odjek kod građana, čak i kod onih koje su anketirali u državnim tabloidima. Penzioneri su prelazili kilometre izviđajući popuste, a u izveštajima od grada do grada, recimo u “Novostima”, saznali smo da su Kragujevčani još uzdržani, Novosađani nepoverljivi, u Jagodini valjda samo kafa pojeftinila, neznatno, dok su moji favoriti Zrenjaninci gde su majonez i kečap pojeftinili, pa narod navalio da kupuje. Valjda im je tu u gradu fabrika Dijamant, pa je povoljna nabavna cena, to su omiljeni prilozi za hot dog ili pljesku.

Ukratko, ni ekonomski stručnjaci, ali ni potrošači nisu podelili oduševljenje sa Sinišom Malim, sa dva fiskalna računa u rukama. Dakle, politička poruka ove neuspešne akcije bi bila da birači veruju samo u “tvrdu valutu”, odnosno 50 evrića solarno, po šetnji, mitingu ili bezrezervnoj podršci, takoreći, “izlasku po pozivu na lokaciju”. Ako ovome dodamo povećane troškove ćacija, jer se među maskiranim batinašima prepoznaju sve ozbiljniji kriminalci, cena ostanka na vlasti konstantno raste. Dakle, ona ušteda od 745 dindži nije dovoljna motivacija za bezrezervnu podršku. Tako je još jednom ministru samoposluga došla glave, ili se razbila ko dva jajca Tomi Momiroviću.

Da parafraziram Mimi Mercedes: kad obuje patike za trčanje, u kraju kažu – prs’o je!