Brojne međunarodne misije traže hitne i delotvorne istrage napada na novinare i novinarke u Srbiji, jasne osude koje bi došle od zvaničnika, kao i da policija prestane da sprečava rad medija na javnim skupovima. A šta je odgovor vlasti na sve to? Osnivanje svog udruženja medija, tobože ugroženih, i obmana međunarodnih aktera
...Stevan Ristić
Na protestu studenata i građana “Ne želimo Ćacilend u Vrbasu” održanom u nedelju, grupa ljudi, jednoobrazno obučena u crne majice, uske bermude i sa kačketima na glavama – nalik onima koje vladajuća stranka poslednjih nedelja šalje na studentske i građanske proteste da tamo demonstriraju moć i silu vlasti – napala je ekipu televizije N1, novinarku Jelenu Mirković i snimatelja Danijala Dabića.
Vređali su ih, psovali i pretili njima i članovima njihovih porodica. Posebno se istakao jedan član nasilne grupe: ekipi N1 je pretio klanjem, uporno izvodeći karakterističan pokret rukom – povlačenje prsta preko vrata. O svemu ovome kasnije je svedočila novinarka Jelena Mirković.
Kao i bezbroj puta do sada, policija je nemo posmatrala taj čin, iako su pripadnici snaga reda dužni da intervenišu protiv svih koji ugrožavaju bezbednost novinara, kao i da ih zaštite dok obavljaju posao od društvenog značaja i najvišeg javnog interesa.
Napad na novinarsku ekipu tokom izveštavanja još je jedan u nizu brutalnih napada na novinare koji oslikavaju odnos vlasti prema profesionalnom i nezavisnom novinarstvu, a naročito prema novinarkama.
NAJGORI U REGIONU
Od novembra 2024, odnosno početka najveće političke krize u Srbiji do danas, bezbednost novinarki u Srbiji značajno je ugrožena. Podaci udruženja, međunarodnih organizacija i monitoring misija ukazuju na porast napada i pretnji, posebno tokom protesta i političkih skupova, uz izražen obrazac mizoginog i seksualizovanog nasilja na digitalnim platformama.
Prelomni momenat su masovni skupovi i demonstracije protiv vlasti tokom zime i proleća 2025, kada su zabeleženi brojni incidenti i privođenja novinara i novinarki, uključujući fizičke napade, pretnje smrću i policijsko udaljavanje sa događaja, najčešće bez adekvatne reakcije institucija.
Prema evidenciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), tokom 2024. godine prijavljeno je ukupno 166 napada na novinare, dok je ove godine, zaključno sa poslednjim danom jula, zabeleženo čak 135 slučaja takvih napada.
Samo u julu 2025. zabeležena su 24 incidenta, uključujući ozbiljne pretnje celim redakcijama, kao i brojne primere policijske brutalnosti usmerene ka novinarima na terenu.
Istovremeno, globalni i evropski pokazatelji ukazuju na nazadovanje Srbije – prema Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica za 2025. godinu, Srbija zauzima 96. mesto od 180, što je najniži plasman u regionu.
POLICAJCI KAO SAUČESNICI
U pogledu rodne dimenzije, relevantna međunarodna istraživanja pokazuju da su novinarke nesrazmerno izložene onlajn nasilju: UNESCO–ICFJ nalazi da je 73 odsto ispitanih novinarki trpelo onlajn napade, uz značajan efekat autocenzure, dok Fridom haus beleži da je u Srbiji 71 odsto novinarki prijavilo mizogine i rodno zasnovane uvrede na mrežama. A sigurno je još mnogo onih koje to nisu prijavile.
Valja podsetiti i na neke od notornih primera, kako ne bi bili zaboravljeni u neprestanoj oluji loših vesti. Među njima su napad na novinarku Nove S Ivanu Marković i novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović tokom skupa SNS u Nišu 17. maja. Tada su, umesto da reaguju i udalje napadača, policajci uklonili novinarske ekipe, povinujući se naređenjima ljudi sa kačketima, SNS batinaša. Tu su i pretnje smrću i javno targetiranje redakcija: N1 je krajem jula dobio seriju brutalnih pretnji, pri čemu su udruženja upozorila da takve poruke slede javno targetiranje od strane najviših zvaničnika Srbije – predsednika Republike, predsednice Skupštine i drugih. Napad policije na novinara Radara Vuka Cvijića tokom intervencije žandarmerije ispred Pravnog fakulteta i hapšenje Darka Gligorijevića, novinara Zoomera, tokom izveštavanja iz Studentskog grada, još su neki od događaja koji potvrđuju obrazac sistemskog nasilja i zastrašivanja novinara.
DVOSTRUKI NAPAD
U takvoj atmosferi novinarke u Srbiji trpe “dvostruko opterećenje”: napadane su kao novinarke i kao žene. Mizogini govor mržnje, pretnje silovanjem i seksualizovane uvrede dominantne su forme onlajn agresije, što potvrđuju i OSCE i UNESCO. U domaćem kontekstu takvo onlajn nasilje ima svoju oflajn komponentu – često se prepliće sa orkestriranim tabloidnim kampanjama prorežimskih medija i porukama državnih zvaničnika sa mitinga, televizijskih gostovanja, obraćanja naciji…
Međunarodne misije (MFRR, IPI, CPJ) ocenjuju da je bezbednost novinarki u Srbiji na kritičnoj tački, traži se odlučan odgovor EU i državnih vlasti.
Preporuke uključuju hitne i delotvorne istrage, jasne osude koje bi došle od zvaničnika, kao i da policija prestane da sprečava rad medija na javnim skupovima.
A šta je odgovor vlasti na sve to? Odgovor je – formiranje lažnog novinarskog udruženja ANS, čiji su članovi već na osnivačkoj skupštini zakukali o vlastitoj ugroženosti tražeći tobož zaštitu od države.
Šta dalje čini vlast u Srbiji? Obmanjuje međunarodne aktere kako sve radi kako bi se bezbednost novinara popravila, a zapravo uporno i sve više huška svoje simpatizere na nasilje protiv profesionalnih novinarki i novinara.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta odgovoran je isključivo nedeljnik “Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške “Safejournalists.net”.
Autor je član Stalne radne grupe za bezbednost novinara
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta odgovoran je isključivo nedeljnik “Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške “Safejournalists.net”.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
“Pretnje novinarkama često dolaze iz krugova koji se pozivaju na ‘porodične’, ‘nacionalne’ ili ‘patriotske’ vrednosti. A zar osnovna vrednost ne bi trebalo da bude poštovanje žene? Kako je moguće da neko ženi ili devojci piše da je treba ubiti, proterati, označiti kao ‘neprijatelja’ – samo zato što radi svoj posao”
“Onog trenutka kada je pala nadstrešnica i kada je sve počelo da se odvija, napravili smo redakcijski sastanak i dogovorili se: ovog puta moramo da izaberemo stranu. Ja sam se bavila sportskim novinarstvom, uvek sam strastveno navijala za ‘Partizan’ i nikada nisam na terenu pokazala simpatije. Međutim, ovo je situacija – najteža za mojih dvadesetak godina novinarstva – u kojoj moraš jasno da se odrediš. Ne možemo da podržimo niti da ublažimo ono što se dešava građanima ove zemlje”
