Predlog za uređenje biračkog spiska

...

Od uvođenja jedinstvenog biračkog spiska 2011, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus poverenje građana u njegovu ažurnost sve više je opadalo. Sumnjalo se da je i dalje upisan veliki broj preminulih građana, stizali su pozivi za glasanje na adrese na kojima nije poznato da su te osobe ikada živele, a pojedini građani su tek na biračkom mestu mogli da utvrde da ih u spisku više nema, bez obzira na to što su na prethodnim izborima glasali.

BIRAČKE MIGRACIJE

Vrhunac nepoverenja u birački spisak bili su izbori 2023. godine, kada je, pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji kontrole izbornog procesa koalicije Srbija protiv nasilja, otkriveno da na lokalnim izborima u Beogradu i Novom Sadu glasaju ljudi koji nisu stanovnici ovih gradova, već se namenski dovoze iz okolnih mesta (Smederevo, Kovin, Pančevo…) ili čak iz Republike Srpske, čime se direktno utiče na rezultat ovih izbora i menja se u korist SNS.

Ovaj slučaj na kraju je dospeo i u rezoluciju Evropskog parlamenta, a jedna je i od osnovnih zamerki ODIHR, bez koga nije moguće dobiti pozitivnu ocenu izbornog procesa u Srbiji. Na kraju je sređivanje, odnosno izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, postalo uslov za napredovanje Srbije u otvaranju klastera u pristupnom procesu EU, i uslov za dobijanje sredstava od preko dve milijarde evra, predviđenih planom rasta.

Zbog toga je vlast rešila da uradi sve da na papiru prikaže da je rešila problem, kako bi pokazala da je i dalje na evropskom putu, ali da suštinski ne promeni ništa, jer se izbori moraju ponovo pokrasti, kad god da budu održani.

KASTRIRANJE KOMISIJE ZA REVIZIJU

Organizacija CRTA je napravila predlog izmena Zakona o biračkom spisku, koji je podržala i opozicija, a čija je suština formiranje Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska (u daljem tekstu Komisija). Formirana je radna grupa za izradu izmena Zakona o biračkom spisku, ali se jako brzo videlo da je posredi farsa i da vlast ne želi bilo šta suštinski da promeni, pa su njen rad napustile nevladine organizacije, kao i delegirani poslanici opozicije, o čemu je u “Vremenu” pisala Jelena Jerinić, profesorka i poslanica koja je bila članica ove Radne grupe.

Umesto predloga CRTA, dobili smo predlog poslanika SNS Uglješe Mrdića, koji je naizgled identičan predlogu CRTA, ali nedostaju ključne reči kojima Komisija dobija izvršne nadležnosti i može direktno da utiče na to ko je upisan u birački spisak. Takođe, sporan je i sastav Komisije, jer prema predlogu CRTA, Komisiju čini devet (9) članova, gde bi po tri (3) predlagale stranke vlasti, stranke opozicije i nevladine organizacije koje posmatraju izbore. Po predlogu Uglješe Mrdića Komisija ima 10 članova, od kojih pet (5) predlaže vlast, tri (3) opozicija, dva (2) nevladine organizacije, a odluke se donose dvotrećinskom većinom, uz uslov da za odluku glasa barem po jedan član od svakog predlagača. Pored toga Komisija sve izmene u biračkom spisku sprovodi kroz iniciranje postupka kod Ministarstva državne uprave i lokalne samuprave i Ministarstva unutrašnjih poslova, bez jasnih rokova u kojima oni moraju da odgovore i naprave promenu.

Jasna je namera da se ovakvim zakonskim rešenjem Komisija kastrira i onemogući da zaista sprovede ono što joj je dato u zadatak – brza i efikasna revizija biračkog spiska. S druge strane, očekivanja vlasti su da je ovakav predlog dovoljan da Evropska unija kaže kako je ostvaren određen napredak i kako ćemo videti njegove efekte u narednom periodu. Što znači da bismo izgubili makar dva izborna ciklusa, u kojima bismo utvrđivali da ovakvo rešenje nije dovoljno dobro.

OSNOVNI PROBLEM I RADIKALNE MERE

Osnovni problem biračkog spiska u Srbiji jeste to što su građani upisani prema poslednjem poznatom prebivalištu u zemlji, što uključuje i preko milion građana sa pravom glasa koji žive u inostranstvu. To dovodi do ogromnog prostora za manipulaciju, zamenu neaktivnih birača novoupisanim iz drugih opština, pa na kraju i veći broj listića za krađu ukoliko kontrola izbora nije dovoljno dobra.

Zbog svega ovoga smatram da je prošlo vreme u kom je moguće postepeno graditi poverenje u birački spisak, jer sada je već iz reči ministarke Snežane Paunović jasno da je njima cilj da se formira Komisija po pomenutom predlogu, koja će onda godinama utvrđivati nepravilnosti.

Opoziciona javnost očekuje da birački spisak bude elementarno sređen već za prve naredne izbore, a da se oni dogode što je pre moguće. Zbog toga predlažem da se sprovedu radikalne mere, koje nisu nepoznate u svetu, čak su pravilo u pojedinim državama koje se smatraju za veoma demokratske.

Prvo, treba promeniti osnov prebivališta za upis u birački spisak i napraviti mogućnost da građani budu upisani prema stvarnoj adresi prebivališta u inostranstvu. Ako građanin duže od godinu dana u kontinuitetu živi van Srbije, upisuje se u poseban birački spisak koji vodi najbliži konzulat, sve dok ne odluči da se trajno vrati u Srbiju. Na ovakav način građanima koji žive u inostranstvu bilo bi olakšano glasanje, jer ne bi morali, kao što je sada slučaj, da se iznova registruju za svaki izborni proces, dok bismo na biračkim mestima u Srbiji dobili birački spisak u kom su samo oni građani koji zaista i imaju prebivalište u skladu sa zakonom.

Drugo, potrebno je poništiti postojeći birački spisak i organizovati ponovni upis svih birača, odnosno registraciju. Ovaj korak je najradikalniji i najzahtevniji, ali suštinski neophodan kako bismo mogli da budemo sigurni u tačnost biračkog spiska. Registracija svih birača je zahtevan proces, koji bi trebalo da osmisli i njime rukovodi Komisija, ali ključan korak je da se građani sami prijave kako bi bili upisani u birački spisak. Zbog narušenog poverenja, ovaj proces, po mom mišljenju ne bi trebalo da se odvija preko e-uprave ili ukrštanja više postojećih baza podataka, što je praksa u svetu, već isključivo tako što se lično dolazi na određene punktove po opštinama kako bi se obavila registracija.

Treće, kao minimum koji bi bilo moguće sprovesti po hitnom postupku, neophodno je na dan izbora uvesti elektronsko očitavanje ličnih karata ili pasoša kao uslov za glasanje svih birača. Ovakav postupak, odnosno birački spisak u elektronskoj formi na samom biračkom mestu, već postoji kao praksa u svim okolnim zemljama i ne bi predstavljao veliki finansijski izdatak, a omogućio bi ubrzavanje protoka građana na biračkim mestima i pre svega kontrolu – bilo bi jasno da su glasali samo oni građani koji su se pojavili na biračkom mestu, odnosno da nije došlo do ubacivanja glasačkih listića nakon zatvaranja biračkog mesta.

IZVODIVO REŠENJE

Sve ove mere moguće je sprovesti u roku ne dužem od tri meseca, ako postoji politička volja da dobijemo minimum regularnosti izbora. Najzahtevniji proces svakako je ponovna registracija birača, ali imali smo prilike da vidimo kako sličan proces funkcioniše u Srbiji pre samo nekoliko godina, kada se sprovodila registracija građana za vakcinaciju ili finansijsku pomoć zbog ekonomske krize kod pandemije Kovida.

Formiranje Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska svakako je nužan korak kako bi se krenulo u bilo kakav postupak za reviziju biračkog spiska i odgovornost je na svim političkim akterima da ona što pre bude uspostavljena u skladu sa merama koje predlaže ODIHR.

Pokazalo se da je pritisak Evropske unije jedini put za sprovođenje bilo kakvih mera i napretka u izbornim uslovima, te je zato neophodno da se svi politički akteri još jednom obrate njenim predstavnicima i jasno predlože rešenje koje je sprovodivo, a nije potrebno da čekamo više izbornih ciklusa da bismo videli rezultate.

Autor je generalni sekretar Pokreta slobodnih građana