Slavim život ko vrbicu…

Proteklog vikenda obeležili smo katolički Uskrs, pa zatim i Vodeni ponedeljak, ali i Lazarevu subotu i Vrbicu kod pravoslavnih. Mnogo običaja koji u svojoj suštini sadrže pobedu nad smrću i novo rođenje. Osim hrišćanske simbolike, ovo doba godine nosi u sebi pagansku radost zbog toga što je zima za nama, a proleće daje nadu da će stvari krenuti na bolje.

Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Metafiziku vaskrsenja on je objasnio kada se telefonom uključio u program televizije Kurir. Voditeljki je zadrhtao glas, a sa otvorene linije odmah je dobila kritiku da se Vučić ne uključuje, već da ga uključuju! Na pitanje da li ima nešto važno da saopšti građanima Srbije u ovom istorijski važnom trenutku, kratko je odgovorio: “Nemam!” E, izem ti uključenje sa ovako pasivno-agresivnim prizvukom. Možda bi onda bilo logično da se voditeljka ljubazno zahvalila sagovorniku i prekinula vezu, ali to se, naravno, nije desilo. Usledio je telefonski monolog sa dubokim disanjem, kao da te u ponoć nazvao bivši dečko koji je malo popio pa ‘oće da te muva. Ovaj ton je voditeljki Kruni-Uni poznat, radila žena na televiziji Hepi, tamo ide emisija “Provodadžija”.

Za Vrbicu je Vučić ispalio nekoliko zapaljivih izjava – od “Petrov je Anštajn za Đokića”, preko najave hapšenja profesora FPN koji blokaderima daje desetke a ćacijima šestice, do neukusnog i neetičkog objavljivanja detalja iz istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta. Nažalost, Vučićeve televizijske petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje. Njima započinje nadmetanje u medijskim vulgarnostima, u kojem je ovog vikenda najdalje pljunuo ministar Bratina izjavom o policiji, batinama i ubijanju studenata.

Konsultacije kod Vučića predstavile su nam vaskrsle proletere PUPS-a (jer su tu penzioneri, proleteri i poljoprivrednici), a vaskrsao je i Vulin koji je prvi popunio Predsednikov politički leksikon. Kao na rođendanima osamdesetih kada smo pisali da li imamo simpatiju, pa davali prvo slovo imena, izjašnjavali se da li više volimo Boni M ili ABBA, da li mislimo da Srbiji trebaju izbori u ovom trenutku i koji je pravac njene spoljne politike. Na kraju pišeš poruku vlasniku leksikona, obično rimovanu, samo čitaj prva slova – eto tebi odgovora!

RTS se drastično menja iz dana u dan. Eksperimentiše se sa širinom kadra koleginice Čkonjević, a najavljeno je televizijsko vaskrsnuće Vlade Jelića, svojevrsni povratak kući. Uskoro nećemo moći da prepoznamo javni medijski servis.

Dramski televizijski vikend je upotpunio Orban na Uskršnji ponedeljak. Umesto polivača, eto obilaska gasovoda helikopterom – uživo. Za one koji možda ne znaju, na Vodeni ponedeljak u Vojvodini momci vodom polivaju devojke, one se kobajagi ljute. To mu dođe kao neko muvanje. Dobro, ne zalivaju ih ko nekad, na bunaru, iz kante, niti ih špricaju parfemom (ni to se više ne radi), već onako malko, iz lončeta. Ponekad se momci unapred raspitaju jel’ devojka (divojka) čeka polivače da znaju di da idedu. Ona kao neće, a u stvari ‘oće, kao da ide na konsultacije kod Vučića.

Ivica Dačić je ipak pokidao za Vrbicu i Lazarevu subotu jer je čovek napravio generalnu probu svog odlaska, pa vaskrsenja. Dačićev spisak zahvalnica, hvala što ste zvali, izgleda kao generalna proba zadušnica, Lazareva subota i spisak političke podrške zajedno. Ovaj čovek je neuništiv, rekli bi u filmu Ko to tamo peva. Pa Dačić, naravno!

Ana Brnabić je preživela test straha od visine na vidikovcu na Kablaru. Atest je obavljen uz sok od šljive, a možemo ga shvatiti i kao ispit lojalnosti za Vučićeve saradnike. Ana je preživela frku, rakija je delovala, ima petlju, da ne iskoristim rodno opredeljujući izraz vezan za fiziologiju. Samo se pitam, ali stvarno se pitam, zašto i otkud potreba da se na televiziji ili na društvenim mrežama predsednica Skupštine slika kako cirka i skače po staklenom vidikovcu koji još nije dobio upotrebnu dozvolu. Jel’ to neki izazov, jel’ navučena da pravi super-opasne selfi fotke ili stvarno veruje da će građani, kada je vide, poželeti da pohrle do Kablara i urade isto. Inače, ne vidim razliku između Kristijana koji na sličan način priča svoje bajke iz podzemlja u kojima, na kraju, on uvek ispadne najjači. Znači, sad je Anči bacila rukavicu!

I dok političari na Zemlji diskutuju o budućnosti Srbije, okrećemo pogled ka nebu, tačnije ka tamnoj strani Meseca, kamo plovi američki brod Artemis 2. Danas je zamakao iza Meseca i 48 minuta su kosmonauti bili bez radio-veze sa Hjustonom. Četrdeset i osam minuta potpune kosmičke samoće i tišine. Oni koji su doživeli ovo iskustvo kažu da su tek tada osetili potpunu izolovanost i beskonačnu prazninu svemira, a zatim jedan unutrašnji doživljaj spokoja koji je nemoguće opisati rečima. Jedina žena-astronaut Kristina Koh, inženjerka i fizičarka, u međuvremenu je postala i svemirska vodoinstalaterka. Nakon začepljenja toaleta u kapsuli najvažniji deo opreme bila je guma za otpušavanje, uz tužnu konstataciju da je pored tri muškarca, kao i uvek – žena rešila problem.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!