S pažnjom treba pratiti projekat sasecanja administracije u SAD koji je ovih dana dobio novu dimenziju – alat veštačke inteligencije čiji je zadatak da broj federalnih propisa prepolovi tako što će prepoznati i ukinuti sve što je prevaziđeno
Svako od nas može da se seti nekog besmislenog propisa koji moramo da poštujemo, bilo da pred administraciju stupamo kao fizičko ili pravno lice. Kod fizičkih lica to je, najčešće, davanje ličnih podataka koji su suvišni i nepotrebni. Često se ti podaci moraju najpre prikupiti na nekom drugom šalteru u obliku uverenja o ovom i potvrdi o onom, uz večiti strah da bi administracija mogla da nam zatraži još nešto, a rok nam ističe. Kada se to digne na nivo pravnog lica, komplikacije su neograničene, kao i potencijalni gubici.
Zato s pažnjom treba pratiti projekat sasecanja administracije u SAD koji je ovih dana dobio novu dimenziju – alat veštačke inteligencije čiji je zadatak da broj federalnih propisa prepolovi tako što će prepoznati i ukinuti sve što je prevaziđeno, nelogično i nepotrebno. Procena je da će od aktuelnih 200.000 propisa već posle prvog prosejavanja ostati polovina, a taj zadatak mora biti obavljen do prve godišnjice drugog mandata predsednika Trampa.
Prema PowerPoint prezentaciji u koju su uvid imali novinari “Vašington posta”, ovaj alat je već primenjen u Ministarstvu za stanovanje i urbani razvoj (HUD), gde je za manje od dve nedelje obradio više od 1.000 regulatornih sekcija. Sličan pristup je primenjen i u Birou za finansijsku zaštitu potrošača (CFPB), gde je VI navodno već napisala 100% predloga za deregulaciju.
Iza razvoja alata stoje inženjeri koji su u vladu došli preko Maskovog projekta DOGE za unapređenje efikasnosti administracije. Zvaničnici navode da je cilj smanjenje birokratije, ušteda triliona dolara i podsticaj spoljnim investicijama. Međutim, mnogi postavljaju pitanje zakonitosti, tačnosti alata i nedostatka stručnosti u analizi složenih pravnih propisa. A neki republikanci se žale da je u prvom mandatu, bez veštačke inteligencije, seča nepotrebnih propisa išla brže i efikasnije.
Suština ove akcije je u dramatičnom skraćivanju vremena potrebnom da se utvrdi neophodnost postojanja nekog propisa. Ekipa DOGE tvrdi da je stručnim licima za ovaj posao potrebno 3,6 miliona radnih sati, dok će primenom softvera biti ostvarena ušteda u vremenu od 93%. Ako se računa da softver nema radno vreme i slobodne dane, jasno je da će i tako skraćeni posao biti obavljen barem dvostruko brže u realnom vremenu.
Najveći problem je u sposobnosti alata da prepozna specifične potrebe, odnosno njegova racionalnost. Kritičari kažu da je vrlo verovatno da VI neće prepoznavati neke ekološke potrebe odnosno da će ih ocenjivati kao zanemarljive, isto kao i propise koji treba da zaštite neka posebna prava i koriste se retko, ali ipak postoje i potrebni su. Reformatori na to odgovaraju kako je ovo samo alat koji predlaže izmene dok će konačan predlog za ukidanje donositi stručna lica.
Oni koji se bore za unapređenje poslovanja i eliminaciju nepotrebnih propisa trebalo bi pažljivo da prate koliko je ovaj pristup u SAD uspešan. Još bolje bi bilo da se, bez čekanja, upuste u osmišljavanje načina kako da se VI upotrebi na lokalnom nivou u tu svrhu.
Ako u Americi, koja nikada nije menjala svoj društveni sistem, propisi mogu da se prepolove, kakav bi tek bio rezultat u Srbiji koja je u poslednjih sto godina oscilovala između kapitalizma i socijalizma, sve sa primesama feudalizma i tranzicijama između, na šta se dodaje prilagođavanje EU. Još važniji je razvoj veštačke inteligencije koja bi potom obezbedila da se propisi dosledno primenjuju, moćnije od prirodne inteligencije koja je vekovima razvijana da ih zaobilazi.
Zašto je Vučić saopštio da je pitanje dana kada će neko biti ubijen? Zbog čega se prilikom najave ubistava setio Alda Mora, a ne Zorana Đinđića? Šta još govore njegove tanatološke izjave? Da li ih daje frustrirani i uplašeni političar ili predstavljaju opasno samoispunjavajuće proročanstvo
“Na policajce su bacali betonske kocke, kamenice, staklene flaše i druge predmete, ugrožavajući njihove živote i zdravlje. Ženska osoba sa fotografije u tom trenutku je metalnom šipkom udarala pripadnike Žandarmerije koji su sredstva prinude upotrebili sa ciljem odbijanja napada od sebe”, tvrdi MUP
Predsednica Narodne skupštine navela je da “nadstrešnica nije pala sama od sebe” i da je bila “planirana diverzija”. Budući da je navedene izjave dala predsedavajuća najvišeg predstavničkog tela u Srbiji, koje je nadležno da vrši nadzor nad radom bezbednosnih službi i kojem BIA i VBA dostavljaju izveštaje, postavlja se pitanje da li predsednica Narodne skupštine zna nešto što javnost Srbije ne zna, i ako zna, od kada zna i zašto to nije iznela ranije ili ne iznese sada? Kako su državni organi dospeli u situaciju da se u svaku njihovu reč sumnja
Gotovo svaka tajna može da buja u nama poput kakvog psihološkog tumora, počne da usisava okolno “tkivo” u sebe i raste sve više. Nametnuta tajna čini to na još maligniji način, pošto može da nam donese i uverenje da se zapravo ništa nije dogodilo, da smo sami sve izazvali ili da nismo imali snage da se suprotstavimo. U političkom domenu, ovo se verovatno dešava svakodnevno, pošto propagandna mašinerija svake autoritarne vlasti ili moćne internacionalne kompanije može bezbrojnim izvorima “belog šuma” bez problema da zaguši svaki pokušaj razotkrivanja
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
