S pažnjom treba pratiti projekat sasecanja administracije u SAD koji je ovih dana dobio novu dimenziju – alat veštačke inteligencije čiji je zadatak da broj federalnih propisa prepolovi tako što će prepoznati i ukinuti sve što je prevaziđeno
Svako od nas može da se seti nekog besmislenog propisa koji moramo da poštujemo, bilo da pred administraciju stupamo kao fizičko ili pravno lice. Kod fizičkih lica to je, najčešće, davanje ličnih podataka koji su suvišni i nepotrebni. Često se ti podaci moraju najpre prikupiti na nekom drugom šalteru u obliku uverenja o ovom i potvrdi o onom, uz večiti strah da bi administracija mogla da nam zatraži još nešto, a rok nam ističe. Kada se to digne na nivo pravnog lica, komplikacije su neograničene, kao i potencijalni gubici.
Zato s pažnjom treba pratiti projekat sasecanja administracije u SAD koji je ovih dana dobio novu dimenziju – alat veštačke inteligencije čiji je zadatak da broj federalnih propisa prepolovi tako što će prepoznati i ukinuti sve što je prevaziđeno, nelogično i nepotrebno. Procena je da će od aktuelnih 200.000 propisa već posle prvog prosejavanja ostati polovina, a taj zadatak mora biti obavljen do prve godišnjice drugog mandata predsednika Trampa.
Prema PowerPoint prezentaciji u koju su uvid imali novinari “Vašington posta”, ovaj alat je već primenjen u Ministarstvu za stanovanje i urbani razvoj (HUD), gde je za manje od dve nedelje obradio više od 1.000 regulatornih sekcija. Sličan pristup je primenjen i u Birou za finansijsku zaštitu potrošača (CFPB), gde je VI navodno već napisala 100% predloga za deregulaciju.
Iza razvoja alata stoje inženjeri koji su u vladu došli preko Maskovog projekta DOGE za unapređenje efikasnosti administracije. Zvaničnici navode da je cilj smanjenje birokratije, ušteda triliona dolara i podsticaj spoljnim investicijama. Međutim, mnogi postavljaju pitanje zakonitosti, tačnosti alata i nedostatka stručnosti u analizi složenih pravnih propisa. A neki republikanci se žale da je u prvom mandatu, bez veštačke inteligencije, seča nepotrebnih propisa išla brže i efikasnije.
Suština ove akcije je u dramatičnom skraćivanju vremena potrebnom da se utvrdi neophodnost postojanja nekog propisa. Ekipa DOGE tvrdi da je stručnim licima za ovaj posao potrebno 3,6 miliona radnih sati, dok će primenom softvera biti ostvarena ušteda u vremenu od 93%. Ako se računa da softver nema radno vreme i slobodne dane, jasno je da će i tako skraćeni posao biti obavljen barem dvostruko brže u realnom vremenu.
Najveći problem je u sposobnosti alata da prepozna specifične potrebe, odnosno njegova racionalnost. Kritičari kažu da je vrlo verovatno da VI neće prepoznavati neke ekološke potrebe odnosno da će ih ocenjivati kao zanemarljive, isto kao i propise koji treba da zaštite neka posebna prava i koriste se retko, ali ipak postoje i potrebni su. Reformatori na to odgovaraju kako je ovo samo alat koji predlaže izmene dok će konačan predlog za ukidanje donositi stručna lica.
Oni koji se bore za unapređenje poslovanja i eliminaciju nepotrebnih propisa trebalo bi pažljivo da prate koliko je ovaj pristup u SAD uspešan. Još bolje bi bilo da se, bez čekanja, upuste u osmišljavanje načina kako da se VI upotrebi na lokalnom nivou u tu svrhu.
Ako u Americi, koja nikada nije menjala svoj društveni sistem, propisi mogu da se prepolove, kakav bi tek bio rezultat u Srbiji koja je u poslednjih sto godina oscilovala između kapitalizma i socijalizma, sve sa primesama feudalizma i tranzicijama između, na šta se dodaje prilagođavanje EU. Još važniji je razvoj veštačke inteligencije koja bi potom obezbedila da se propisi dosledno primenjuju, moćnije od prirodne inteligencije koja je vekovima razvijana da ih zaobilazi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kada govorimo o fizičkom bolu, stvari su jasne, pošto u koži ima nervnih završetaka koji reaguju na spoljašnje draži. O onoj drugoj boli – emotivnoj, duševnoj, mentalnoj – teško da razumemo i najosnovnije detalje. Nije nezanimljivo da je Frojd, koji je o svemu imao nešto da kaže, pred kraj karijere priznavao da o njoj zna vrlo malo (mada je za nju smislio zanimljivu reč Seelenschmerz, doslovno “dušobol”), a da se psiholozi ni nakon njega nisu proslavili u ovom polju
Dobro došli u čudesni svet u kome zakona nema ili se primenjuju selektivno, u svet divlje gradnje, evidentne korupcije, slepe, gluve i neme državne uprave i svet oprosta u kojem posle jedne konferencije za štampu Aleksandra Vučića počinje trijumf urbanističkog populizma
Gugl je pokrenuo novu verziju „Nano Banana Pro” - AI platforme za generisanje slika i video snimka. I sada je zaista teško reći šta je veštačka inteligencija, a šta stvarnost
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
