Nakon najava o potpunoj prenameni, nekadašnji simbol borbe protiv pandemije od ponedeljka dobija novu ulogu – počinje s radom Centar za palijativno zbrinjavanje pri UKC Srbije, sa inicijalnim kapacitetom od 50 kreveta
Posle više najava i planova, kovid bolnica u beogradskom naselju Batajnica od ponedeljka, 28. jula, dobija novu funkciju.
Iako se ranije govorilo o potpunoj prenameni, za sada je bolnica delimično preuređena. Postaje Centar za palijativno zbrinjavanje u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ali ne i centar za dijalizu, kako je ranije najavljivano.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar u oktobru prošle godine najavio je da će ova zdravstvena ustanova koja je izgrađena u vreme pandemije virusa korona, postati pre svega centar za dijalizu, a da će služiti i za palijativnu negu, te da će se operacione sale koristiti kako bi se smanjile liste čekanja.
Na jednu u nizu najava o tome da se dijalizarni centri iz grada sele u Batajnicu, reagovala su udruženja pacijenata, o čemu je „Vreme” ranije pisalo.
Zasad nije poznato da li se od takvog plana odustalo. „Vreme” je tim povodom uputilo pitanja Ministarstvu zdravlja, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.
Centar nade i humanosti
Da bolnica koja je bila „simbol pobede zdravstvenog sistema nad pandemijom kovida” sada postaje „centar nade i humanost”, rekla je za RTS prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, zamenica direktorke UKC Srbije.
Istakla je da će novoosnovani centar funkcionisati u okviru Klinike za pulmologiju, čime se zatvara krug sveobuhvatne zdravstvene zaštite – od dijagnostike do palijativne nege.
Kako je objasnila, u ponedeljak stižu prvi pacijenti, a trenutni kapacitet je 50 postelja, sa mogućnošću proširenja.
Bolnica u vojnom kompleksu „Zemun ekonomija“ na Batajničkom drumu u Beogradu otvorena je početkom decembra 2020. godine. Bolnica ima kapacitet od 200 jedinica intenzivne i oko 800 mesta poluintenzivne nege, porođajnu i angio salu.
Ko će brinuti o pacijentima?
O pacijentima na palijativnoj nezi brinuće multidisciplinarni tim sačinjen od lekara različitih specijalnosti, najviše internista, zatim fizijatara, medicinskih sestara, fizioterapeuta, kao i socijalnih radnika i psihologa, piše RTS.
„Ukoliko bude potrebe, konsultovaćemo sve oblasti medicine u zavisnosti od stanja pacijenata”, objasnila je dr Pavlović Marković za RTS.
Prema ranijim informacija, Srbija ima malo specijalista u oblasti palijativne nege. Godine 2023. bilo ih je svega šestoro, pisao je tada Danas.
„Vreme” je uputilo pitanje Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” koliko je trenutno specijalizovanih stručnjaka u ovoj oblasti, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
Kome je centar namenjen?
Centar nije namenjen samo maligno obolelima, već i pacijentima sa drugim teškim, neizlečivim bolestima, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, profesorka Ivana Stašević Karličić, piše RTS.
„Centar za palijativno zbrinjavanje je važan korak ka izgradnji dostupnijeg, humanijeg i dostojanstvenijeg zdravstvenog sistema. Želimo da palijativna nega više ne bude samo pravo ili privilegija, već novi standard”, poručila je Stašević-Karličić, prenosi RTS.
Kako je objašnjeno, pacijenti u centru će moći da borave do dve nedelje, u skladu sa stručnim standardima, a cilj je da nakon tog perioda nastave život u zajednici, ali sa boljim kvalitetom života.
U Centar će biti upućivani oni pacijenti za koje to proceni konzilijum UKC Srbije.
Šta je palijativna nega?
Palijativna nega je sveobuhvatan pristup lečenju čiji je cilj da poboljša kvalitet života pacijenata koji se suočavaju sa neizlečivim bolestima, kao i da pruži podršku njihovim porodicama.
Palijativna nega se pruža osobama koje boluju od kancera u poodmaklom stadijumu, teških hroničnih bolesti (npr. srčana ili plućna insuficijencija, Parkinsonova bolest, ALS, multipla skleroza), demencije i Alchajmerove bolesti i stanja u završnoj fazi života.
Šta se dogodilo sa preostale dve bolnice?
Tokom pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine, Srbija je dobila tri nove bolnice namenjene za teško obolele pacijenate.
Za svega nekoliko meseci nove zdravstvene komplekse dobili su Beograd, Kruševac i Novi Sad i u njihovu gradnju i opremanje, prema dostupnim podacima, uloženo je oko 130 miliona evra.
Dve od tri bolnice – u Batajnici i Kruševcu – sada su pod ključem.
Batajnica se otključava u ponedeljak.
Iako je još sredinom leta 2023. najavljeno da će u prostorije kovid bolnice u Kruševcu biti preseljen deo kruševačke Opšte bolnice, te da će biti otvoreno posebno odeljenje za palijativnu negu, ništa se nije dogodilo.
Poslednja specijalizovana kovid bolnica sagrađena je u Novom Sadu, ali je prva dobila novu namenu.
Zdravstvena ustanova u novosadskom naselju Mišeluk je ubrzo posle otpusta poslednjih pacijenata počel s prijemom pacijenata obolelih od drugih bolesti.
U njoj se danas obavlja dijaliza i pruža palijativna nega. U prostorijama ove ustanove nalazi se i dnevna bolnica za dijagnostiku i rehabilitaciju pacijenata sa mišićno-skeletnim oboljenjima, odsek za mentalno zdravllje, te Klinika za urologiju.
Izvor: RTS/Danas/Vreme
Ako smo zaista „gubitaši“, eto prilike da nas Junajted grupa skine sa grbače, kaže nam Slobodan Georgiev, direktor vesti na TV Novoj. Reč je o ponudi medija da preuzmu sami sebe i nastave da rade profesionalno
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
