Članice Evropske unije uvode kontrole na granicama. Šengenski sporazum to dopušta, ali oročeno. Pa ipak, Brisel ne preduzima ništa ni kad se svi rokovi probiju
Članice Evropske unije uvode kontrole na granicama. Šengenski sporazum to dopušta, ali oročeno. Pa ipak, Brisel ne preduzima ništa ni kad se svi rokovi probiju, prenosi Dojče vele.
Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja šengenskog prostora koja je uvela granične kontrole. To je direktna reakcija na pojačane nemačke kontrole.
Nije ni čudo, kaže evropski poslanik Evropske narodne partije Paskal Arimon. Ideja da granične kontrole nisu tako loše i da su proverena mera je, kaže on, očigledna.
„Ali upravo zato se s takvim kontrolama mora postupati s velikim oprezom i uvek ih razmatrati u evropskom kontekstu“, kaže Arimon, poslanik iz belgijskog pograničnog regiona.
On poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju o tome da li su mere u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.
Moguće privremene kontrole
Član 25. dopušta državama da privremeno ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama – na deset dana, ad hok i potpuno nezavisno, ako postoji početna pretnja – na primer, naznaka terorističkog napada.
Nakon toga, privremene kontrole od šest meseci do – u izuzetnim slučajevima – dve godine moguće su ako postoji pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti, navodi se u Šengenskom kodeksu.
To bi takođe mogla biti posledica velikog priliva migranata, na primer.
Granične kontrole kao krajnja mera
Evropska komisija stalno podseća na uslove: kontrole moraju biti vremenski i prostorno ograničene te se koristiti kao krajnja mera.
I susedne zemlje i Evropska komisija moraju biti obaveštene, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamberta. Stoga su, kaže on, u bliskom kontaktu sa svima pogođenima.
Ali stalno se pokazuje sledeće: Evropska komisija spremna je da zažmuri kada sve duže traje.
Na primer, kontrole su na snazi na bavarskoj granici s Austrijom od jeseni 2015. Danska je zvanično ponovo uspostavila kontrole na svojoj granici s Nemačkom pre osam godina.
Komisija ne može zabraniti prijavljene granične kontrole. Može samo dati mišljenje o njihovoj korisnosti i srazmernosti.
Pitanje srazmernosti ostaje otvoreno
Ostaje otvoreno pitanje u kojoj je meri trenutno srazmerno imati granične kontrole širom Evrope.
Uz Poljsku i Nemačku, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka trenutno imaju na snazi granične kontrole. Belgija – kao 13. zemlja – planira da započne proces ovog leta.
U svakom slučaju, težak trend, kaže komesar EU za unutrašnje poslove Magnus Bruner, podsećajući na postignuća Šengena: „Ovo mora da se zaustavi, naravno. I moramo da obavimo svoj posao kao Evropska komisija.“
Pakt o azilu i migracijama mora se sprovesti što je brže moguće, apeluje on. „I naravno, pozivamo i države članice da to učine brže“, kaže on.
Mnogi u Briselu računaju na to. Šengen bi se mogao spasiti ako Pakt o azilu i migracijama stupi u potpunosti na snagu od leta 2026. godine.
Dakle, postoji nada. Pre svega, uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope.
Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu
Kao nestale se vode više od 270 osoba, 65 ljudi je hospitalizovano, od kojih je 16 kritično, a 25 ima ozbiljne povrede
Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro pravosnažno je osuđen na 27 godina robije zbog pukušaja državnog udara. Višegodišnje zatvorske kazne služiće i nekolicina njegovih bliskih saradnika
Nakon oružanog napada u Vašingtonu u kojem su teško ranjena dva pripadnika Nacionalne garde, predsednik SAD Donald Tramp taj čin je nazvao „zločinom protiv čovečnosti“ i poručio da će počinioci „platiti visoku cenu“
U Vašingtonu su u Blizini Bele kuće iz vatrenog oružja teško ranjena dva pripadnika Nacionalne garde. Osumnjičeni za pucnjavu u Vašingtonu, Rahmanulah Lakanval (29), služio je zajedno sa američkim vojnicima u Avganistanu pre nego što je 2021. godine došao u Sjedinjene Američke Države
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
