U Srbiji je tokom 2023. i 2024. godine čak 42 odsto izbeglica i tražilaca azila koji su zatražili pomoć UNHCR-a uspelo da se zaposli
Tokom 2023. i 2024. godine, 42 odsto izbeglica i tražilaca azila koji su zatražili podršku UNHCR-a u pronalaženju posla u Srbiji – uspelo je da se zaposli, saopštio je portal Infostud povodom Svetskog dana izbeglica.
Kako potvrđuju u Infostudu za „Vreme“, najviše su radili u korisničkoj podršci (20 odsto), sektoru IKEA (17 odsto), turizmu (15 odsto), maloprodaji (13 odsto) i proizvodnji (11 odsto), dok su ostali angažovani u održavanju higijene, ugostiteljstvu, IT sektoru, računovodstvu i zdravstvu.
Zajedničko istraživanje Infostuda i Komesarijata za izbeglice pokazuje da je od 2019. do 2023. godine čak 72odsto izbeglica bilo radno angažovano. Tačan broj izbeglica na tržištu rada nije poznat, budući da mnogi posao traže samostalno, dodaju u Infostudu za „Vreme“.
Najčešće dolaze iz Ukrajine, Avganistana, Sirije, Irana, Iraka, Libije, Burundija i Kube. Od prošle godine, izbeglicama i tražiocima azila više nije potrebna radna dozvola – dovoljna je lična karta koju izdaje Kancelarija za azil, uz potvrdu o statusu.
Poziv da se izbeglice prepoznaju kao nova radna snaga
Ove izmene zakona rasteretile su poslodavce administrativnih procedura, pa ih Komesarijat i UNHCR pozivaju da u izbeglicama prepoznaju novu radnu snagu.
UNHCR u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Agencijom za kvalifikacije i Komesarijatom pruža administrativnu i logističku podršku poslodavcima, ali i informiše HR timove o statusu, pravima i potrebama izbeglica.
Više od trećine izbeglica ima visoko obrazovanje, dok ih preko 50% ima srednju školu. Uprkos tome, mnogi rade poslove van svojih struka, zbog jezičkih barijera i nevalidiranih diploma.
Najveće teškoće u Sjenici i Vranju
Program podrške integraciji traje godinu dana, uključujući i pomoć za učenje jezika i privatni smeštaj. No, mnogima bi, kako kažu iz UNHCR-a, značilo da ta podrška traje duže.
Najveće teškoće u pronalaženju posla imaju oni koji borave u mestima s visokom nezaposlenošću, poput Sjenice i Vranja, gde UNHCR organizuje i informativne konferencije za poslodavce.
Uz karijerni vodič za izbeglice, izrađen sa državnim institucijama, pružaju se informacije o priznavanju diploma, učenju jezika, obrazovanju, prekvalifikaciji i savetovanju.
Izbeglice i dalje nailaze na prepreke u svakodnevici zbog dokumenata koji se razlikuju od srpskih, pa imaju poteškoće pri otvaranju računa, odlasku kod lekara ili pri zapošljavanju.
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
Zbog oštećenja cevovoda na Jadranskom naftovodu obustavljen je transport sirove nafte ka Srbiji, a Rafinerija u Pančevu prilagođava obim prerade. NIS je zatražio i dizel iz operativnih rezervi
Građani bi u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži
Davoru Macuri je zamrznuta imovina. Šta sve poseduje vlasnik „Alta banke“, ali i brojnih drugih biznisa
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
