Jura: Sindikati blokiraju mere menadžmenta za 300 radnika

U fabrici južnokorejske kompanije „Jura“ u Leskovcu poslednjih dana traje spor između menadžmenta i sindikata oko produženja mere plaćenog odsustva za 300 zaposlenih, u trenutku kada je najavljeno smanjenje broja radnika zbog pada broja porudžbina.

Kompanija je saopštila da je zbog smanjenog obima narudžbina i gašenja više projekata bila primorana da predloži produženje plaćenog odsustva do kraja 2026. godine, kako bi, kako navode, sačuvala radna mesta u uslovima krize u autoindustriji. Međutim, njihov zahtev nije ni razmatran u nadležnom ministarstvu jer nije dostavljeno mišljenje Samostalnog sindikata metalaca Srbije, bez kojeg postupak ne može biti okončan.

Iz „Jure“ upozoravaju da svako odlaganje produžava neizvesnost za 300 porodica i otežava donošenje poslovnih odluka. Smatraju da je u interesu zaposlenih da se procedura sprovede bez daljeg zastoja.

Kompanija je ranije najavila sprovođenje plana optimizacije i organizacije poslovanja, koji osim produženja plaćenog odsustva delu radnika, podrazumeva i ponudu sporazumnog raskida ugovora. Bez posla bi, kako su najavili, trebalo da ostane do 45 ljudi, preneo je RTS.

Uz subvencije države svetski lider u proizvodnji kablova za automobilsku industriju u Leskovac je stigao početkom 2012. Za deset godina Jura je podigla tri proizvodne hale i u jednom trenutku zapošljavala je više od 3.500 radnika. Usledilo je smanjenje broja zaposlenih, a prošle godine iz pogona u Leskovcu otpušten je 121 radnik.

Sindikati traži dijalog

Sa druge strane, Sindikalna organizacija „Jure“ u Leskovcu poručuje da neće davati saglasnost na produženje plaćenog odsustva preko zakonskog maksimuma dok se ne otvori dijalog o ukupnoj organizaciji rada u fabrici. Ukazuju na to da, paralelno sa najavljenim smanjenjem broja zaposlenih, deo radnika i dalje radi prekovremeno, subotom, uz visoke i, kako tvrde, često nerealne norme.

Sindikat posebno ističe zabrinutost zbog otkaza radnicama koje su poslodavcu dostavile dokumentaciju o postojanju invaliditeta rada, a kojima se ugovori raskidaju po osnovu tehnološkog viška uz obrazloženje da za njih ne postoje odgovarajuća radna mesta.

Prema njihovom stavu, period smanjenog obima proizvodnje trebalo bi iskoristiti za reorganizaciju rada – smanjenje ili ukidanje prekovremenog rada, prilagođavanje normi i minimiziranje broja otpuštanja. Otvaranje dijaloga sa poslodavcem vide kao nužan uslov za bilo kakve dalje dogovore o merama.

Oglasio se i Samostalni sindikat metalaca Srbije, ocenivši da situacija u kompanijama autoindustrije u Srbiji postaje alarmantna i da slučaj „Jure“ nije usamljen. Prema njihovim podacima, tokom 2025. godine 12.640 radnika u sektoru bilo je upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade, u trajanju dužem od zakonskih 45 radnih dana. Navode i da je takva praksa tokom 2025. rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika, dok se negativan trend nastavlja i u 2026. godini.

Foto: Tanjug / Dimitrije Nikolić

Kriza stranih investicija

Situacija u leskovačkoj „Juri“ deo je šire krize domaće autoindustrije, ali i generalnog odlaska stranih investitora.

Tokom prošle godine, bez posla u stranim kompanijama ostalo je nekoliko hiljada ljudi, najviše u fabrikama koje su poslovale na jugu Srbije.

Najpre su fabrike zatvorili Beneton i Džonson elektrik, otpustivši ukupno 1.250 radnika. Zatim je otišao Kentaur iz Vranja i bez posla ostavio više od 250 radnika, a po 50 radnika otpustili su Trendtekst u Beloj Palanci i vranjski Solpro. Zatim je Leoni zatvorio pogon u Malošištu, gde je bez posla ostalo 1.900 radnika, a neke firme, poput Kentaura, među razloge za odlazak naveli su i porast minimalne zarade. Aptiv je u Leskovcu otpustio 400 radnika, a pogon u Zaječaru je zatvoren.

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) izjavila je ranije da je 2025. godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo bez posla i upozorila da je talas otpuštanja i zatvaranja tek počeo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlazak stranih investitora pripisao je porastu zarada, ali je tokom prošle godine za to u više navrata krivio blokade u zemlji.

Tako je početkom oktobra izjavio da Srbija više nije atraktivno mesto za strane investicije jer više nema jeftinu radnu snagu, te zbog toga što je „neko namerno uništio univerzitet i dualno obrazovanje”.

Strane direktne investicije prepolovljene

Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra dok je u istom periodu lane ostvareno 3,8 milijardi, a za celu 2024. rekordne 5,2 milijarde, saopštio je Demostat.

Vlast je za pad investicija optužila globalna kretanja i političku nestabilnost u zemlji aludirajući na studentske i građanske proteste, ali strane kompanije koje posluju u Srbiji za zastoj u ulaganjima navode čitavu lepezu drugih uzroka koji „idu i na dušu“ državi, piše Demostat.

Ono što bi dodatno trebalo da alarmira kreatore ekonomske politike su rezultati dobijeni na pitanje kako firme u poređenju sa prethodne dve-tri godine ocenjuju investicionu klimu. Naime, u grupi firmi koja je ranije ambijent ocenila kao „veoma loš“, 69,2 odsto smatra da je ovogodišnja klima „značajno lošija“, 23,1 odsto da je „nešto lošija“, a tek 7,7 odsto da je „približno ista“.

Prvi put se, u odgovoru na pitanje „Koje su najveće prepreke za ulaganje u Srbiji?“ visoko rangirana nalazi politička neizvesnost i korupcija. Ta dva odgovora posebno dominiraju u grupi firmi koja je investicionu klimu ocenila kao „veoma lošu“ – čak 69,2 odsto predstavnika preduzeća je to navelo kao glavnu prepreku, piše Demostat.

Sunovrat stranih investicija u Srbiji: Neizvesnost, korupcija, manjak radne snage

Izvor: Vreme/Južne vesti/RTS