Poverenje građana Srbije u Evropsku uniju je u rekordnom padu. Jedva 39 još uvek zemlju želi da vidi u EU
Građani Srbije i dalje većinski nisu za članstvo u Evropskoj uniji (EU), pokazalo je istraživanje „Stavovi građana o spoljnoj politici“ koje sprovela organizacija Lidington risrč, pa bi na referendumu o članstvu u Srbije u EU 52 odsto građana sigurno ili verovatno glasalo protiv. Istovremeno, za ulazak Srbije u EU glasalo bi 39 odsto.
Podška ulasku Srbije u EU nešto je viša kod nacionalnih manjina, u Beogradu, u Vojvodini i kod visokoobrazovanih.
U odnosu na ranija istraživanja nekih drugih organizacija i institicija pad podrške ulasku Srbije u EU jasno je vidjiv.
Tako je u avgustu 2021. godine Ministarstvo za evropske integracije objavilo je da bi na referendumu 57 odsto građana Srbije glasalo za članstvo u EU, a da bi 30 odsto bilo protiv.
Istog meseca iste godine objavljeno je istraživanje Centra za društveni djalog i regionalne inicijative koje je pokazalo da bi rezultat referenduma bio mnogo 53 odsto prema 47 odsto u korist pristalica članstva Srbije EU.
U decembru 2020. godine je objavljeno i istraživanje Savetodavne grupe Balkan u Evropi na kome je, na pitanje da li su za članstvo u EU ili ne čak 64 odsto građana odgovorilo da su za Srbiju u EU.
Neslaganje sa politikom EU prema Rusiji
Zašto je došlo do pada poverenja u EU za „Vreme“ komentariše jedan od autora najnovijeg istraživanja, Dimitrije Milić iz Lidington risrča.
„Ako isključimo manji broj nesigurnih definitivno je da evroskeptici imaju blagu većinu. Razloga ima više, a jedan, koji postoji od početka rata u Ukrajini je što postoji neslaganje sa politikom EU prema Rusiji, i to među onim građanima koji su naklonjeni toj zemlji“, kaže Milić za „Vreme“.
Dodaje da su razlozi za nepoverenje u EU „i uvek aktuleno pitanje Kosova i pregovora Beograda i Prištine, što nisu najpopularnije teme u društvu“.
Navodi i da je treći, do sada nezabeleženi faktor, što je kod dela građana koji su na prethodnim izborima glasali za opozicione proevropske partije pao entuzijazam po pitanju učlanjenja Srbije u EU.
Izveštaji Tonina Picule i Marte Kos
Milić pretpostavlja da su razlozi za pojavu tog faktora studentski protest i ambivalantan stav EU u vezi sa situacijom u Srbiji.
„Pretpostavljam da je deo opoziciono orijentisanih građana koji su na prethodnim izborima glasao za proevropske partije razočaran zbog celokupne komplikovane situacije i odnosu EU prema protestima i vlastima, a verovatno i deo birača vladajuće partije nije zadovoljan odnosom EU prema situaciji u Srbiji“, kaže Milić.
Ukazuje i da su u provladinim medijima negativno inetrpretirani izveštaji Tonina Picule i Marte Kos, što je takođe uticalo na pad podrške Evropskoj uniji među biračima vladajuće partije.
„Evropska unija postavila se tako da nije zadovoljila ni opozicione ni birače vladajućih partija i zbog toga je došlo do pada podrške evrointegracijama“, kaže Milić.
Dodaje da je na rezultate istraživanja mnogo uticalo i to kako biračko telo vladajuće partije reaguje na poruke koje šalje vlast, „a koje variraju, pa svaka promena u tom, procentualno najvećem biračkom telu generalno, i na nacionalnom nivou donosi promene podršci članstvu Srbije u EU“.
Odnos prema NATO
Kada je reč o članstvu Srbije u NATO istraživanje je pokazalo da je protiv je 81 odsto građana, ali Milić napominje da je pre početka početka rata u Ukrajini procenat građana koji su bili za članstvo Srbije u toj alijansi bio jednocifren.
„Kada je počeo rat u Ukrajini ti jednocifreni brojevi, kada je reč o ulsaku u NATO, postali su niži dvocifreni. Tada je deo proevropski orijentisanih građana koji su bili za EU, ali ne nužno i za NATO, počeo da daje podršku i ulasku Srbije u NATO. Sada je taj procenat 14 odsto i blago je pao u odnosu na vreme kada je rat u Ukrajini počeo, verovatno zbog kritičkih poruka Donalda Trampa usmerenih ka NATO“, objašnjava Milić.
Vučićevi glasači veruju Trampu, ali ne i SAD
Ispitanici su naveli i da će dolazak Donalda Trampa na čelo SAD uticati na poboljšanje odnosa sa Srbijom, ali da on kao lider nema kapacitet da dovede do brzog kraja rata u Ukrajini.
„Mnogo više građana Srbije veruje da će Tramp doneti poboljšanje u odnosima Srbije i SAD, nego da će on uticati na kraj rata u Ukrajini. Ljudi koji su na prethodnim izborima glasali za vladajuću partiju veruju da Tramp donosi poboljšanje u odosima Srbije i SAD, dok su glasači opozicionih partija vrlo skeptični prema tome. Zanimljivo je da, kada pitate građane o odgovornosti za neizvesnu sudbinu Naftne industrije Srbije (NIS), glasači vladajuće partije dominantno za odgovorne smatraju SAD, iako oni sada veruju u Trampa, dok ljudi koji su glasali za opozicione partije smatraju da je Srbija najodgovornija za situaciju u vezi sa NIS-om“, kaže Milić.
Samo neka je protiv Zapada
Govoreći o rezultatu istraživanja koji kaže da je za članstvo Srbije u asocijaciji BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) 59 odsto ispitanika, Milić podseća da je BRIKS dominirao medijskim prostorom Srbije 2023. i 2024. godine.
„Tada su tabliodni i dva ruska medija koji su prisutni u Srbiji snažno promovisali BRIKS i potencirali da bi Srbija trebalo da postane deo te zajednice, iako nivo država članica nije visok, a osim godišnjih sastanaka ne potoje neke značajne aktivnosti. Ipak, očigledno je da značajnom delu građana deluje primamljivo da Srbija bude u organizaciji u kojoj Rusija, ili u bilo kojoj organizaciji koje je kontrateža Zapadu. Deo ljudi koji imaju negativan stav prema EU, NATO i SAD u BRIKS-u pronalazi oslonac, iako BRIKS to realno ne bi mogao da bude, jer je to vrlo fleksibilna i nestruktuirana organizacija“, zaključuje Milić.
Višemesečna kriza na univerzitetima u Srbiji dobila je u utorak novu ispisanu stranicu: čelnici Državnog univerziteta u Novom Pazaru pokušali su u pratnji privatnog obezbeđenja da izbace studente u blokadi. Ko stoji iza svega i ko su univerzitetski funkcioneri koji u pomoć zovu maskirano privatno obezbeđenje
Komentarišući nerede u Novom Pazaru predsednik Srbije Aleksandar Vučić namerno je uvredio građane muslimanske veroispovesti
Šestoro ljudi lažno optuženih za terorizam čame u kućnom pritvoru. I dalje im prete višegodišnje zatvorske kazne. A mi kao da smo zaboravili na „novosadsku grupu“
Građani na skupu koji je organizovalo nekoliko beogradskih zborova, najpre su došli do adrese Gorana Vesića, međutim, kako „Vreme" saznaje, Vesić ne stanuje na toj adresi od prošle godine
Građani koji u utorak uveče u Kraljevu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu protestuju zbog incidenta u kojem su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni sa fakulteta smatraju da je organizovan kako bi izazvao međuetnički sukob
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
