Dnevnik jednog psihijatra sa biračkog mesta

Mi iz Beograda smo došli na izbore na kojima se borimo protiv mafijaške hobotnice SNS-a.

U razgovorima sa lokalnim ljudima sam shvatio da su ovi izbori za brojne Zaječarce samo lokalni izbori i da oni ne menjaju Srbiju, nego biraju osobu koja će najbolje voditi Zaječar. Tu je SNS odradio dobar posao u tome da su mnogi pominjali Videnovića, glavnog kandidata naprednjaka, kao nekog ko je hvale vredan, a to su čak potvrđivali i mnogi opozicioni Zaječarci. Oni su pričali kako je divan čovek i veterinar. SPS-ovac iz odbora je verovao da će mnogi glasati za Videnovića, a ne za Vučića.

Meni, kao nekome ko je usmeren na Srbiju i ko SNS posmatra kao mafijašku organizaciju, to nije skroz jasno, meni niko ko je sa njima u kolu ne može da bude dobar, ali to je nebitno, moje i opoziciono je da ovo razumemo i prepoznamo kao činjenicu.

Sitna prodaja glasova

Druga bitna stvar je da je očigledno da veoma velikom broju ljudi ova vlast nije pitanje svih pitanja. I kad dođete u selo pored Zaječara koje ima prosečnu starost verovatno blizu 60 i koje skoro na svakoj kući ima umrlicu, shvatite da to za njih i nije nerazumna pozicija. Jer je vrlo diskutabilno da li bi tim ljudima tu sa nekom drugom vlašću bilo suštinski bolje.

Oni su van nekih suštinskih tokova i mogu da zamislim da je ovo njima ipak samo još jedna u nizu korumpiranih vlasti. Meni to može da bude čudno, ali i to dolazi delom iz moje povlašćene pozicije jer ja mogu da očekujem mnogo više od života ili da očekujem neku pravdu ili red i da to na mene utiče. Mnogi to nemaju.

U takvim uslovima nezainteresovanost ili prodaja glasa za makar malu direktnu korist ili čak emocionalna uteha u nekom kontraštvu i glasanju za neke efemerne liste, može biti jedna vrsta racionalne odluke.

Prevare nisu klasične

Treća stvar je da sam ja prilično siguran da na ovim izborima nije bilo „uveženih“ glasova. Verujem da nije bilo fiktivnog glasanja i ubacivanja glasova u kutije. Dakle mislim da nije bilo onih klasičnih prevara.

I da toga nije bilo jer je kontrola bila odlična. Posebno lokalni strastveni, hrabri ljudi, kontrolori su me oduševili.

Dakle ako je Vučić pobedio, pobedio je tako što je više ljudi zaokružilo njegovo ime i ubacilo u kutiju.

To naravno nije jedini način prevare. Video sam sveže asfaltirane puteve gde smo ulazili u kuće gde su glasali ljudi koji nisu mogli da dođu do biračkog mesta. I tu nažalost bake koje su u očiglednom poodmaklom stadijumu demencije koje glasaju. Verujem da je bilo kupovine glasova iako nemam dokaz. Verovatno nikad ni nećemo moći nedvosmisleno to da dokažemo. Nije previše ni bitno.

Videli smo gomile automobila beogradskih tablica kako idu od kuće do kuće i dovoze bake i deke do biračkih mesta. Ni to nije bitno jer te bake i deke onda su svojom voljom ulazili i glasali za SNS. Nije bilo bugarskog voza, stajao sam tako da mogu da vidim da li izvlače nešto iz džepova, koliko se zadržavaju.

Ne, svi su svojevoljno zaokružili SNS (pretpostavljam na osnovu krajnjeg rezultata na BM na kojem sam bio gde je SNS ubedljivo pobedio). Nisu ni slikali. Čak su i članovi BM iz SNS-a upozoravali ljude da ne glasaju zajedno.

Toliko su, verujem, bili ubeđeni u dobro pripremljene podatke sa terena i u to da je siguran glas zaista siguran glas. Oni su prosto prepoznali apsolutno sigurne glasove i uradili sve da ih dovedu na glasanje ili su uradili sve potrebno da oni koji ne mogu da dođu se prijave i da im idemo na kuću.

Čak i onima koji više ne znaju tačno da prepoznaju lice sopstvenog deteta, ali prepoznaju Vučića. Tehnički je sve to po PS-u.

Kontrola se isplati

Meni je drago što je to apsolutan dokaz da postoje jasni limiti u krađi izbora. Znači, defetističke ideje da je sve uzalud jer će uvek ukrasti koliko im je potrebno ili kako treba bojkotovati izbore dok ne budu idealni uslovi su za mene poražene.

Sve je to nedvosmisleno palo u vodu sa ovim izborima. Mogu da se dobiju. Mora dobra kontrola, strastveni i posvećeni ljudi. Ali ako ih imaš, ne mogu da te kradu. Mora živa osoba da donese listić i ubaci ga u kutiju.

Pa ako ima više onih koji će da prodaju glas ili onih koji iz bilo kog drugog razloga glasa za njih, mašala. Neka nam onda Vučić. Ali jasno je sad zašto Vučić ne proglašava izbore. Jer može da upregne celokupan SNS iz cele zemlje i da utroši sumanute količine novca u kampanju i da dobije Zaječar i Kosjerić gde je imao i 70 odsto ranije i gde je veoma staro stanovništvo.

Ali sada već verujem da on gubi skoro sve ili sve urbane sredine. On je i sam grad Zaječar i Kosjerić, koliko sam čuo, izgubio. U Beogradu bi danas doživeo fijasko, u to sam siguran. Niš je već po broju glasova izgubio 2023. i samo matematikom dobio većinu mandata. Novi Sad posle nadstrešnice ako i dalje glasa za SNS onda ga i zaslužuju.

Dve preporuke za kraj

Prvo, aktivno raditi u ovakvim poduhvatima je fizički veoma naporno, ali nudi ogromnu dozu psihičkog mira. Pre nego što sam počeo da se prijavljujem da budem kontrolor i posmatrač, izbore sam doživljavao sa velikom tenzijom i obično bih padao u očajanje nakon što stignu nepovoljni (a skoro isključivo su takvi) rezultati.

Od kada sam tokom izbornog dana (a nekada i u danima i nedeljama pre) aktivan, imam mir. Dao sam sve od sebe, svoj doprinos i to je što je do mene. Nema očajanja.

Drugo, a u vezi sa već pomenutim mirom: direktno učestvovanje daje uvid u sam proces i sve što ulazi u izbore. Uz to daje uvid u sve što suprotna strana radi, i ono loše i ono što mi ne možemo, ali iskreno i šta sve treba da naučimo od njih, a treba. Jer oni su savršeno podmazana mašina i umesto što kukamo na to mi treba da se pretvorimo u istu takvu mašinu.

A to je proces, izbori su zahtevna rabota, i to treba prepoznati, graditi na tome. Graditi mrežu ljudi, dizati svest o potrebama da se direktno uključe. To je glavni razlog zašto SNS aktivno radi na ogađivanju političkih partija u narodu. Jer je svestan moći koju oni mogu da nose i da je to nužan i najpotentniji element koji može da mu oduzme vlast.

Studenti su u toj korelaciji začin, najlepši i najbolji začin, ali samo političke partije i političko organizovanje mogu biti meso koje će doneti promenu. I to ovi studentski protesti jasno i pokazuju. Na našem biračkom mestu je grupa Zemunskih SNS-ovaca pravila tenziju, pa su i dolazili pred mesto i drali se na posmatrače i kontrolore.

U roku od 10 minuta mobilni timovi sa deset kola i 30 naših ljudi su se pojavili na lokaciji, a SNS-ovci pobegli u centralu. To je bilo 30 ljudi spremnih na konflikt. Spremnih da brane nas i izbore. To unosi veliki mir. SNS-ovci se posle nisu vraćali.

„Šta radi opozicija?“

Na svakom biračkom mestu smo imali po 4 do 6 ljudi, bilo kontrolora, bilo posmatrača, koji su bili od poverenja i koji su pazili da sve prođe pošteno (tu ne računam Crtine posmatrače koji su na dosta mesta bili problematični, a sumnjamo i SNS-ovi ubačeni elementi, ne misleći da je Crta SNS-ova, nego da su infiltrirali sa svojim kadrovima mrežu posmatrača te se moramo uzdati samo u proverene kadrove koji su već dokazani u opozicionom delovanju).

Nedeljama pre izbora su iz opozicionih partija (ja nisam nikad mogao jer su bili nezgodni datumi, ali voleo bih da sam išao) išli po kućama, u takozvanoj door to door kampanji i pozivali ljude da glasaju. To su radili i SNS-ovci, zato su i znali ko su sigurni glasovi.

Ovo je najdelotvorniji način delovanja. Često ko koristi društvene mreže uđe u zabludu da misli da je dovoljno tvitovati ili postovati negde drugde. To su nažalost zatvoreni krugovi i dopire se samo do ljudi koji već misle isto. Deluje puno par stotina ili hiljada lajkova, komentara, ali na kraju dana to ne dopire do ljudi koji su nam potrebni da izađu. I zato je potrebno da se ljudi zaista politički, u ovom slučaju suštinski opoziciono aktiviraju.

Kad neko kaže „šta radi opozicija?“, razumite da smo opozicija svi mi. Opozicija su ljudi koji su u njoj. Ja sam opozicija. Ako nećete u ZLF gde sam ja, idite u neku drugu partiju. Ne mora da bude idealna.

Ni ja se ne slažem sa apsolutno svakom izjavom ili stavom predsedništva stranke. Ali najbliži su mi i mislim da su pošteni. Ako prestanu da budu neću im biti lojalan, jer je lojalnost prema Srbiji, a ne stranci. Stranka je samo alat za poboljšanje Srbije. Ali moramo prepoznati da je to najbolji alat koji postoji.

I zato radim posao, imam troje dece, ne znam gde udaram od obaveza, pa sam odvojio ceo vikend da radim na ovome umesto da odmaram. I grešim i ne postižem sve što treba. Kao i svi iz opozicije. Ali ako nas bude više, manje ćemo grešiti i više ćemo postići.

Zato ako mislite da može bolje priključite se i pomognite. Kupite malo i sopstvenog duševnog mira.

*Tekst je prenet sa društvene mreže X. Naslov i međunaslovi su redakcijski