Beldocs je za početak svog 18. izdanja izabrao film Želimira Žilnika. Slediće ga još 83 dokumentarca među kojima su i filmovi o životinjama, kojih nije bilo do sad
Beldocs će ove godine biti održan kao i uvek u maju, za razliku od drugih festivala u Beogradu koji su dobili neke nove termine.
Zapravo vrlo je moguće da će ovaj Međunarodni festival dokumentarnog filma ove godine biti jedini festival koji neće biti odložen. Do sad se to već desilo Martovskom festivalu, Festu, festivalu „Sedam veličanstvenih“, a čeka se šta će biti sa Bitefom, Bemusom i sličnim toponimima ovdašnje kulture.
Žilnikova „Restitucija“
Otvoriće ga film Želimira Žilnika Restitucija, ili, san i java stare garde 21. maja u Domu omladine.
Do 27. maja na 10 lokacija u Beogradu biće prikazano 84 dokumentarca, čak 51 regionalna i 10 svetskih premijera, 29 domaće premijere.
Film Restitucija, ili, san i java stare garde reditelja Želimira Žilnika prati starog muzičara Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile, suočavajući se s porodicom, prijateljima i nizom pravnih izazova. Žilnik je u video poruci istakao da je njegov film hibridni koji se u Berlinu, Lincu i Beču takmičio kao igrani film i ovo je prvi put da se takmiči i kao dokumentarni film.
Srpski takmičarski program
Kao i svake godine, Beldocs festival posebno ističe Srpski takmičarski program, koji obuhvata 12 filmova autora mlađe i srednje generacije, donoseći raznovrsne priče, autorske poetike i savremene teme.
U selekciji su: Biang Biang Ekspres (Nikola Stojanović), Bila sam umetnica (Ema Teokarević), Crni Ljubivoje (Predrag Velinović), Epilog (Svetislav Dragomirović), Gvozdene kapije (Barbara Knežević), Grand Prize (Anja Koprivšek), Inventar (Ivan Marković), Iza osmeha (Marko Đorđević), Kada je zazvonio telefon (Iva Radivojević), Ko će pokucati na vrata doma mog (Maja Novaković), Krila i tlo (Svako traži ono čega nema) (Stefan Malešević) i Skriveno u lišću (Milan Milosavljević).
Životinje
Šta izdvojiti? Možda filmove o životinjama i o našem odnosu prema njima, zato što ih n prethodnim Beldocsima nije bilo u ovolikom broju. Razvrstani su po različitim programskm celinama.
Ovi filmovi postavljaju pitanje: ko smo mi životinjama, a šta one donose nama? Kroz raznovrsne perspektive, publika će imati priliku da razmisli o međusobnim odnosima, istražujući na koji način životinje oblikuju našu svakodnevnicu, kulturu, ekosisteme i duhovni svet, kao i kako mi, sa druge strane, utičemo na njihov opstanak i dobrobit.
Mačke iz hrama Gokogu japanskog autora Kazuhiro Sode, sniman je u malom, drevnom šintoističkom hramu Gokogu gde su mačke omiljene komšije, ali i pitanje oko kog se članovi zajednice spore. Priča o pitanju mačaka je prizma kroz koju autor posmatra i doživljava starenje jedne tradicionalne zajednice predstavljajući svet kao očaravajuće, ali surovo mesto.
Foto: Promoiz filma „Koki ćao“
Koki, ćao je kratkometražni film holandskog autora Kventona Milera, koji prati priču o 67 godina starom papagaju Kokiju, nekadašnjem ljubimcu Josipa Broza Tita. Kombinujući neobjavljene snimke iz državnih arhiva sa autentičnim materijalima razgovora sa školskim grupama i turistima koji posećuju njegov kavez, Miler portretiše Kokija, koji je bio simbol jedne države, ali i najbitnije, verni prijatelj Tita.
U ovoj grupi su i filmovi Kolektivni monolog, Tihi posmatrači, i Park Vorena Elisa.
Beluči o Kalas
Izdvajamo i dva filma o poznatim divama: Monika Beluči sreće Mariju Kalas i biografski dokumentarac o Beatris Dal Pasija po Beatris Dal.
Oba dokumentarca biće na Beldocsu prikazani prvi put u regionu.
Film „Pasija po Beatris Dal“ u režiji belgijskog reditelja Fabrisa di Velca, vodi publiku na emotivno i poetsko putovanje kroz Italiju, gde glumica pokušava da pronikne u suštinu stvaralaštva Pjera Paola Pazolinija, jednog od onih ličnosti koji su je najviše inspirisali u životu. Autentičan pristup, crno-bela kameru doprinosi da dokumentarac „slika“ ispovest žene koja nikada nije pravila kompromise i pred kamerom ogoljava svoju dušu, upuštajući se u duhovnu potragu za sobom kroz lik umetnika kog obožava. Svetska premijera bila je na prošlom filmskom festivalu u Lokarnu, gde je oduševio je kritiku i publiku.
U dokumentarcu Monika Beluči sreće Mariju Kalas, čiju režiju potpisuju Janis Dimolistatos i Tom Vulf, publika će videti dirljiv „dijalog“ između legendarne operske dive i filmske zvezde. Kroz pisma, memoare i retke arhivske snimke, Beluči interpretira priču Marije Kalas na pozornici, prenoseći fragmente njenog glamuroznog, ali tragičnog života. Od skromnog detinjstva u Njujorku do svetske slave, uz sve ljubavi, gubitke i samoću, film istražuje snagu umetnosti kao prostora za transformaciju bola u lepotu.
U Beograd će ovog maja zbog Beldocsa doći više od 150 međunarodnih gostiju. Biće to njegovo osamnaesto izdanje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
