Beldocs je za početak svog 18. izdanja izabrao film Želimira Žilnika. Slediće ga još 83 dokumentarca među kojima su i filmovi o životinjama, kojih nije bilo do sad
Beldocs će ove godine biti održan kao i uvek u maju, za razliku od drugih festivala u Beogradu koji su dobili neke nove termine.
Zapravo vrlo je moguće da će ovaj Međunarodni festival dokumentarnog filma ove godine biti jedini festival koji neće biti odložen. Do sad se to već desilo Martovskom festivalu, Festu, festivalu „Sedam veličanstvenih“, a čeka se šta će biti sa Bitefom, Bemusom i sličnim toponimima ovdašnje kulture.
Žilnikova „Restitucija“
Otvoriće ga film Želimira Žilnika Restitucija, ili, san i java stare garde 21. maja u Domu omladine.
Do 27. maja na 10 lokacija u Beogradu biće prikazano 84 dokumentarca, čak 51 regionalna i 10 svetskih premijera, 29 domaće premijere.
Film Restitucija, ili, san i java stare garde reditelja Želimira Žilnika prati starog muzičara Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile, suočavajući se s porodicom, prijateljima i nizom pravnih izazova. Žilnik je u video poruci istakao da je njegov film hibridni koji se u Berlinu, Lincu i Beču takmičio kao igrani film i ovo je prvi put da se takmiči i kao dokumentarni film.
Srpski takmičarski program
Kao i svake godine, Beldocs festival posebno ističe Srpski takmičarski program, koji obuhvata 12 filmova autora mlađe i srednje generacije, donoseći raznovrsne priče, autorske poetike i savremene teme.
U selekciji su: Biang Biang Ekspres (Nikola Stojanović), Bila sam umetnica (Ema Teokarević), Crni Ljubivoje (Predrag Velinović), Epilog (Svetislav Dragomirović), Gvozdene kapije (Barbara Knežević), Grand Prize (Anja Koprivšek), Inventar (Ivan Marković), Iza osmeha (Marko Đorđević), Kada je zazvonio telefon (Iva Radivojević), Ko će pokucati na vrata doma mog (Maja Novaković), Krila i tlo (Svako traži ono čega nema) (Stefan Malešević) i Skriveno u lišću (Milan Milosavljević).
Životinje
Šta izdvojiti? Možda filmove o životinjama i o našem odnosu prema njima, zato što ih n prethodnim Beldocsima nije bilo u ovolikom broju. Razvrstani su po različitim programskm celinama.
Ovi filmovi postavljaju pitanje: ko smo mi životinjama, a šta one donose nama? Kroz raznovrsne perspektive, publika će imati priliku da razmisli o međusobnim odnosima, istražujući na koji način životinje oblikuju našu svakodnevnicu, kulturu, ekosisteme i duhovni svet, kao i kako mi, sa druge strane, utičemo na njihov opstanak i dobrobit.
Mačke iz hrama Gokogu japanskog autora Kazuhiro Sode, sniman je u malom, drevnom šintoističkom hramu Gokogu gde su mačke omiljene komšije, ali i pitanje oko kog se članovi zajednice spore. Priča o pitanju mačaka je prizma kroz koju autor posmatra i doživljava starenje jedne tradicionalne zajednice predstavljajući svet kao očaravajuće, ali surovo mesto.
Koki, ćao je kratkometražni film holandskog autora Kventona Milera, koji prati priču o 67 godina starom papagaju Kokiju, nekadašnjem ljubimcu Josipa Broza Tita. Kombinujući neobjavljene snimke iz državnih arhiva sa autentičnim materijalima razgovora sa školskim grupama i turistima koji posećuju njegov kavez, Miler portretiše Kokija, koji je bio simbol jedne države, ali i najbitnije, verni prijatelj Tita.
U ovoj grupi su i filmovi Kolektivni monolog, Tihi posmatrači, i Park Vorena Elisa.
Beluči o Kalas
Izdvajamo i dva filma o poznatim divama: Monika Beluči sreće Mariju Kalas i biografski dokumentarac o Beatris Dal Pasija po Beatris Dal.
Oba dokumentarca biće na Beldocsu prikazani prvi put u regionu.
Film „Pasija po Beatris Dal“ u režiji belgijskog reditelja Fabrisa di Velca, vodi publiku na emotivno i poetsko putovanje kroz Italiju, gde glumica pokušava da pronikne u suštinu stvaralaštva Pjera Paola Pazolinija, jednog od onih ličnosti koji su je najviše inspirisali u životu. Autentičan pristup, crno-bela kameru doprinosi da dokumentarac „slika“ ispovest žene koja nikada nije pravila kompromise i pred kamerom ogoljava svoju dušu, upuštajući se u duhovnu potragu za sobom kroz lik umetnika kog obožava. Svetska premijera bila je na prošlom filmskom festivalu u Lokarnu, gde je oduševio je kritiku i publiku.
U dokumentarcu Monika Beluči sreće Mariju Kalas, čiju režiju potpisuju Janis Dimolistatos i Tom Vulf, publika će videti dirljiv „dijalog“ između legendarne operske dive i filmske zvezde. Kroz pisma, memoare i retke arhivske snimke, Beluči interpretira priču Marije Kalas na pozornici, prenoseći fragmente njenog glamuroznog, ali tragičnog života. Od skromnog detinjstva u Njujorku do svetske slave, uz sve ljubavi, gubitke i samoću, film istražuje snagu umetnosti kao prostora za transformaciju bola u lepotu.
U Beograd će ovog maja zbog Beldocsa doći više od 150 međunarodnih gostiju. Biće to njegovo osamnaesto izdanje.
Narodno pozorište ima nov Pravilnik o radnoj disciplini koji se od prethodnog razlikuje samo po članu kojim se definiše kazna zbog javnog izražavanja političke opredeljenosti. Kazna je otkaz
Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
“Samo u završnoj fazi ‘trke za Trst’, od 1. ožujka 1945. do završetka operacija, Jugoslaveni su imali oko 2000 mrtvih i ranjenih. Impresivna je i količina naoružanja: 366 topova, 622 minobacača, 80 tenkova, haubica i oklopnih vozila, te 4184 mitraljeza i puškomitraljeza. Četvrtom armijom zapovijedao je general Peko Dapčević, a među vojnicima su bili i oni koji će kasnije ostvariti važne karijere, poput Milke Planinc i Većeslava Holjevca”
Upravo stoga što je bio, ili se znao nametnuti, kao odjek zajedničke ideologije (kako u “karađorđevićevskoj”, tako i u Titovoj Jugoslaviji), Andriću je bilo “dozvoljeno” odabrati kome i kako pripada. Jednostavno je bio osoba takva kova i stoga mu je kao “zajedničkom jugoslavenskom duhovnom blagu” uspje(va)lo biti “i njihov i naš”, što Desnici, također klasiku hrvatske i srpske, dakle jugoslavenske, ali nedvojbeno i svjetske književnosti, nije bilo dozvoljeno
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
