Investitor planira gradnju zgrade koja će se sastojati od podzemnog nivoa, prizemlja, tri sprata, kao i jednog povučenog sprata
U Topolskoj ulici na Vračaru u Beogradu, u broju 17, planira se gradnja stambenog objekta na tri sprata. Pre gradnje, planirano je rušenje tri postojeća objekta. Inače, parcela u Topolskoj 17 nalazi se u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Krunski venac“, koja je proglašena kulturnim dobrom, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Kako se navodi u urbanističkom projektu, firma „Base properties“, kao investitor planira gradnju zgrade koja će se sastojati od podzemnog nivoa, prizemlja, tri sprata, kao i jednog povučenog sprata.
Zgrada će se sastojati od šest stanova i dodatnih 12 parking mestа u garaži.
Konkretno, prizemlje, sva tri sprata, kao i povučeni sprat biće namenjeni za stanovanje. Podzemni nivo biće namenjen parkiranju i tehničkim prostorijama, a biće mesta i za šest bicikala.
Površina zgrade biće 1.162 kvadrata.
Sama parcela na kojoj će biti izgrađen objekat površine je 415 kvadrata, a nalazi se u zoni transformacije porodičnog stanovanja u delimično formiranim gradskim blokovima u višeporodično stanovanje.
Inače, ova parcela okružena je drugim objektima – vilama po kojima je Vračar prepozantljiv, kao i jednim novim poslovnim objektom.
Pre gradnje – rušenje
Na parceli se trenutno nalazi stambeni objekat površine 88 kvadrata, kao i jedan pomoćni objekat od 20 kvadrata. Takođe, postoji i garaža površine 32 kvadrata.
Kako se navodi, postojeći objekat je u privatnom vlasništvu. U Katastru nepokretnosti kao imaoci prava na objektu upisani su „Base properties“, Marija Popović i Zoran Stojadinović.
Ovi objekti biće srušeni.
Parcela u okviru kulturne celine
Parcela na kojoj je planirana gradnja takođe se nalazi u okviru Prostorne kulturno-istorijske celine Krunski venac, koja je 2018. godine proglašena za kulturno dobro. Ipak, rušenje vila je počelo iste godine.
Ipak, kako se navodi u urbanističkom projektu, objekat koji se trenutno nalazi na parceli je objekat „bez vrednosti i moguće je uklanjanje istog i zamena novim objektom, tako da se uklopi u urbanističke i tipološke karakteristike celine“. Kako se navodi, na pomenutoj parceli ne postoje zaštićena prirodna dobra, flora, fauna, kao ni nepokretna kulturna dobra.
Takođe, u Urbanističkom planu navodi se da će se objekat „svojom materijalizacijom, posebno fasadom“, uklopiti u ambijent „mirne stambene zone na lokaciji“.
Izvor: Nova ekonomija
Sve više ljudi radi na daljinu i često im odgovara da posao obave iz kafića. Ali, tamo to ponekad gledaju popreko jer neće da im neko sedi pola dana uz dve kafe. Aleksandar Abu Samra pokušava da reši taj problem
Sa povećanim brojem žena na pozicijama foto‑reporterki, protesti u Srbiji dobijaju drugačiji ton – topliji, ali ne manje oštar. Studentkinje sa objektivima hvataju trenutke solidarnosti i empatije, istovremeno svedočeći o tenzijama u društvu. Video urednice fotografije u „Vremenu" Marije Janković pokazuje kako se nekada uski profesionalni krugovi otvaraju za generacije mladih žena koje žele da zabeleže istinu na ulici
Čitajte „Vreme“ godinu dana po ceni od 140 dinara po broju. Akcija traje još malo
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
