Ukrajina i Rusija su obavile uskršnju razmenu zarobljenika. Praznični prekid vatre je, međutim, kratkog daha
Ovogodišnji Uskrs je u Ukrajini osvanuo na 1.152 rata. Rusija je 24. februara 2022. bila pokrenula „Specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine”, tj. ruske trupe su bez zvanične objave rata napale Ukrajinu sa ciljem da uspostave režim odan Moskvi. Kada se taj plan izjalovio, prešlo sa na okupaciju što veće ukrajinske teritorije i njeno pripajanje Rusiji.
U duhu uskršnjih praznika Ukrajina i Moskva su ponovo na Veliku subotu razmenile ratne zarobljenike, ovog puta njih više od 500.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u objavi na Telegramu napisao da se iz ruskog zatočeništva vratilo 277 ukrajinskih vojnika, te da je od početka rata vraćeno ukupno 4.552 ukrajinskih vojnika i civila.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je Kijev predao 246 vojnika koji sada u Belorusiji čekaju na povratak kući.
Obe strane su se zahvalile Ujedinjenim Arapskim Emiratima na pomoći u organizaciji razmene.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je u subotu na uskršnje primirje, ali ga je ubrzo Zelkenski optužio da laže, jer da su ruski naoružani dronovi navodno u vazduhu dok čak i dok Putin izgovara mirovne poruke te da to razotkriva “njegov pravi stav prema Uskrsu i prema ljudskom životu“.
Zelenski: “Rusija krši primirje”
“Rusija krši uskršnje primirje koje je proglasila , a granatiranje se nastavlja”, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pozivajući se na izveštaj glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog o situaciji na frontu od šest časova u nedelju 20. aprila.
„Već je bilo 59 ruskih granatiranja i pet jurišnih akcija ruskih jedinica na različitim pravcima linije fronta. Pored toga, bilo je ruskih artiljerijskih udara i upotrebe dronova u Kurskoj oblasti“, rekao je Zelenski, te da „ruska vojska pokušava da stvori opšti utisak o prekidu vatre, ali da ne odustaje od pojedinačnih pokušaja da napreduje i nanese gubitke Ukrajini. Rusija mora u potpunosti da ispoštuje uslove prekida vatre. Ukrajinski predlog da se 24-časovno primirje primeni i produži za 30 dana i danas ostaje na snazi“.
„Putinova laka diplomatska pobeda“
Najava „uskršnjeg primirja“ išla je na ruku Vladimiru Putinu, omogućivši mu da postigne laku diplomatsku pobedu ne rizikujući ništa, piše Volstrit džornal.
On je najavio uskršnji prekid vatre u Ukrajini dan nakon što je administracija Donalda Trampa zapretila da će odustati od mirovnih napora u Ukrajini ukoliko se uskoro ne postigne napredak.
„Kratkotrajni predlog o prekidu vatre bio je laka diplomatska pobeda Putina, pokušaj da spreče SAD da dignu ruke od ovog sukoba i način da se pozicionira kao lider koji želi mir iznad svega“, navodi Džornal.
Viša naučna saradnica Karnegi Evroazijskog centra u Parizu Tatjana Stanovaja kaže da proglašavanje prekida vatre na tako kratak vremenski period Putinu „ne stvara nikakve rizike, već mu ide na ruku“ jer stvara o sebi predstavu osobe koja iskreno želi mir.
„Moskva može odmah da okonča rat ako to želi. Rusija ima reputaciju agresora, tako da prvo moramo da vidimo stvarni prekid agresije i jasne akcije kako bismo obezbedili trajni prekid vatre“, poručila je portparolka Evropske komisije Anita Giper.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
