Da li je došlo do zamora protesta: Kuda dalje?

Nekoliko meseci je prošlo od početka studentskih protesta, a bliži se 15. april, koji je ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović proglasila „poslednjim terminom da fakulteti počnu da rade“. Isti datum označiće i mesec dana od 15. marta i dosadašnjeg pika masovnosti studentskih protesta, ali i protesta u Srbiji uopšte.

Pritisci na studente rastu, pa samo u proteklih nekoliko dana tabloidi kao na traci štancaju vesti o prekidima blokada. Danima se šuška o mogućim upadima policije na fakultete.

Istovremeno, i među samim studentima dolazi do razmimoilaženja oko ideje o ekspertskoj vladi. U takvoj situaciji, nameće se pitanje: da li je došlo do zamora protesta i kakvi bi mogli biti naredni koraci?

Fakulteti (ne) kreću sa nastavom

„Medicinski fakultet u Nišu objavio kraj blokade“, naslov je koji se, u raznim varijacijama, u sredu (9. april) mogao pročitati na svim tabloidnim portalima. Nije prošlo mnogo, a pridružila mu se vest o tome kako je i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu odučio da počne sa izvođenjem nastave.

Nisu, međutim, preneta saopštenja studenata ova dva fakulteta. Njihova suština je sledeća: zahtevi nisu ispunjeni, a odluku profesora o početku nastave nisu podržali studentski plenumi. U skladu sa tim, studenti su objavili da će, uprkos saopštenjima svojih fakulteta, ostati u blokadi.

Pride, studenti Medicinskog fakulteta u Nišu zatražili su i smenu uprave, na čelu sa dekanom Aleksandrom Mitićem, potpisnikom saopštenja o „dinamičkom planu nadoknade nastave“ koje je na sajt fakulteta postavljeno čak tri puta.

Nisu studenti ova dva fakulteta jedini koji se suočavaju sa glasinama da počinju sa nastavom. RTS je u sredu u Dnevniku objavio vest da su iz blokade izašli, između ostalih, Beogradska akademija poslovnih i strukovnih studija, Akademija politehnike, Akademija strukovnih studija u Šapcu i Fakultet za medije i komunikacije (FMK).

Studenti su ovu informaciju ubrzo demantovali, te su iste večeri hitno pozvali na protest ispred zgrade RTS-a.

Politička artikulacija protesta?

Više od četiri meseca od početka blokada, na dnevnom redu studentskih plenuma našlo se pitanje o političkoj artikulaciji studentskih protesta, koje je, na nivou nacije, od početka predmet podela.

Dok su studenti većine fakulteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru podržali ideju o ekspertskoj vladi vremenski ograničenog mandata, beogradski studenti u blokadi i dalje se nisu javno oglasili.

Izuzetak su studenti Filozofskog fakulteta, koji su se javno izrazili zabrinutost zbog ideje o formiranju ekspertske vlade, strahujući da ona „rizikuje da našteti jedinstvu studentskog pokreta i zanemari stvaranje konsenzusa koji je ključan deo direktne demokratije“.

Alternativa podršci prelaznoj vladi moglo bi da bude formiranje studentskog pokreta koji bi na nekim narednim izborima bio moguća opcija, ali je tako nešto, barem za sada, malo verovatno.

„Pumpa se do ispunjenja zahteva. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo neko političko rešenje. Verujem da će mnogo ljudi, kad dođe vreme za glasanje, želeti da zaokruže ‘studenti’, ali to trenutno nije opcija. Ne verujem da će ikada biti, najizvesnije je da ćemo mi nekoga da podržimo, rekao je student Elektrotehničkog fakulteta Đorđe za „Demostat“.

Na plenumima se razgovara

On je u istoj emisiji otkrio da se pitanje o kraju blokada sporadično pokreće na plenumima.

„Na plenumu smo jednog dana imali na dnevnom redu pitanje razrešenja blokada. Došlo je dosta kolega sa završne godine kojima je ostalo par ispita i želeli su da se prekinu blokade da bi završili fakultet, našli posao. Mislim da je to malo sebično sa njihove strane jer se ipak borimo za nešto više“, naveo je on.

Njegov kolega Strahinja sa Mašinskog fakulteta potvrdio je da ima studenata kojima je ostalo malo ispita do kraja i kojima znači da finansijski ne moraju da prebrode još jednu godinu u Beogradu bez završenih osnovnih ili master studija.

„I mi smo na fakultetu skoro imali pitanje okončanja protesta, na poziv jednog profesora odazvalo se baš dosta ‘mašinaca’, pun amfiteatar a on je jedan od najvećih u Beogradu. Skoro jednoglasno smo izglasali nastavak blokada“, rekao je on.

Plenumi funkcionišu tako što na njima svako ima pravo da predloži tačku dnevnog reda. Ako bude usvojena i izglasana, plenum može da odluči da se prosledi krovnoj radnoj grupi, koja dalje upoznaje predstavnike drugih fakulteta sa predlogom svog plenuma.

O predlozma različitih fakulteta tako se diskutuje na različitim plenumima, a odluka svakog plenuma se naposletku uvažava na Velikom sastanku delegata, gde se glasovi sa svih fakulteta sabiraju.

Iako je proces spor, na ovaj način se svaka potencijalna odluka više puta proverava. Tako će i na moguću zvaničnu odluku o nekom vidu političke artikulacije studentskog bunta morati malo da se sačeka.

Apel na buđenje

Ako se govori o zamoru protesta, valja se zapitati i ko su oni koji su se umorili? Za sada, deluje da to nisu studenti: oni su u proteklih nedelju dana dodali čak dva nova zahteva, pozivaju na nove proteste gotovo svakodnevno, a deo njih je već danima na biciklističkom putu za Strazbur.

Uz to, studenti mesecima apeluju i na druge sfere društva. Poslednji apel upućen je Univerzitetu u Beogradu da „istupi sa radikalnijim merama otpora, u formi koju smatra adekvatnom“, a sve zbog toga da bi „sada sinhrono, studenti i predstavnici Univerziteta, istupili kao homogeno telo“.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković smatra da je značajan deo univerziteta i do sada dosta radikalno nastupio.

„Nastavu smo potpuno obustavili, što je radikalniji korak od štrajka, zbog čega mislim da su univerzitetski profesori bili dovoljno radikalni. Ipak, slažem se sa studentima da bi trebalo pojačati pritiske na vlast“, rekao je on za Al Džaziru.

Sa druge strane, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenjuje da studenti apelom za radikalizaciju traže isto ono što su tražili ranijim zahtevom da se građani organizuju u zborove.

„Studentima je jasno da ne mogu da budu jedini nosioci borbe, posebno zato što oni ne žele da budu istaknuti kao nosioci zahteva za političkom promenom režima. Oni stalno ponavljaju da imaju zahtev da institucije rade svoj posao i da širu političku borbu mora da vodi neko drugi, odnosno široki front, a ne samo oni“, ističe Bursać.

Kuda dalje?

Prirodno je da energija protesta, nakon nekoliko meseci na ulicama, ne može neprestano biti na vrhuncu. Ali da protesti i dalje imaju svrhu, pokazuje sama vlast, koja se iz petnih žila trudi da ih uguši.

Tu je medijska propagandna mašinerija sa početka teksta, sa zadatkom da stvori percepciju o tome da se blokadama neminovno bliži kraj – sad će, samo što nije. U stvarnosti, razrešenje krize i dalje nije na vidiku.

Raste i represija vlasti prema neistomišljenicima, pa je tako pre nekoliko dana objavljeno da će iz Srbije biti proterana hrvatska državljanka Arien Stojanović Ivković, koja u Beogradu živi već 12 godina, tu je i studirala, udala se i dobila dete.

Obrazloženje: „Organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu da boravak državljanke Hrvatske Ivković Stojanović Arien predstavlja neprihvatljivi bezbednosni rizik“. U stvarnosti, kako je rekla mlada lekarka za N1, život joj se svodi na posao, vrtić, dete, porodicu i odlazak na poneki – studentski protest.

Uz to, rastu pritisci na profesore i univerzitete da počnu sa radom, a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će na mitingu 12. aprila izneti sopstvene zahteve.

Iako je pritisak veliki, energija studenata i dalje nije ugušena. Kako dalje usmeriti energiju studenata i uliti novu snagu u interesovanje građana? Odgovor na ta pitanja će morati da donesu ne samo studenti, već i šira društvena zajednica.

Izvori: Al Jazeera Balkans/Demostat