U Ečki, na nekadašnjem posedu jermenskog trgovca živom stokom Lazara Lukača, pored starosedelaca Srba i Rumuna danas živi i više od 800 Kineza koji svakog jutra u šest, u dugačkoj koloni na biciklama odlaze na posao u fabriku “Linglong”
Dok sedim na terasi Kaštela Ečka, duboko dole iz dvorskog vrta posmatra me statua Svetog Hubertusa u viteškoj odeždi. On je ogrnut plaštom, sa lovačkim rogom i kopljem, a kraj njegovih nogu leži jelen sa krstom između rogova. Hubertus na sebi ima kožni oklop, pantalone od tkanine, kožne čizme i kaiš oko pojasa izrađen od pravougaonih metalnih ploča na kojima su reljefi figura stvarnih i mitoloških životinja (sova, kozorog, zmaj, zmija, bivo…).
Rog i pletena torbica za hranu vezani su kanapom oko trupa. Lik sveca je idealizovan i asocira na lik Isusa Hrista. Spomenik, kažu, nije unikatan, postoje još dva identična spomenika u Sloveniji, u zamku Ponovic kod Litije i u Bistri kod Lljubljane. Na postolju je urezano ime Ramelmaur i godina 1846, o autoru se gotovo ništa ne zna. Na postamentu piše da ovaj spomenik svom ocu posvećuje grof Feliks Harnonkur, lični ađutant Franca Ferdinanda, koji je kao zet postao vlasnik ovog dvorca i imanja.
Jermenski trgovac živom stokom Lazar Lukač je na licitaciji u Beču 1781. za 217.000 forinti kupio posed od 30.000 lanaca sa selima Ečka, Klek i Jankov Most, a sedište imanja smestio u Ečki nadomak tadašnjeg Bečkereka, današnjeg Zrenjanina. Pogodovao mu je položaj, naslonjen na reku Begej, povezanu sa Tisom, koja mu je omogućavala nesmetanu komunikaciju za snabdevanje carske vojske živom stokom i žitom šajkama, što mu je i donelo grofovsku titulu. Na imanju je sagradio dvorac i manju zgradu u engleskom stilu. Bio je oženjen Sibilom Egelspaher i imao sinove: Janoša, Agoštona, Mihalja i Jozefa. Rodonačelnik porodice Lazar iznenada je umro 1793, a nakon tri meseca i njegova žena. Nasledio ga ja najstariji sin Janoš, koji upravlja imanjem punih 16 godina, unapređuje ergelu sa 150 rasnih konja – prvu u Banatu – koju je osnovao sa ocem 1792, otvorio je pivaru1803, pisao pesme… Izgubio je život u dvoboju spasavajući čast osramoćene devojke “Na šumskom balu” u Elemiru, u 52. godini.
foto: r. čoban…ali sigurno je da su iznajmili kuće
KINESKI RADNICI U EČKOJ
Čitanje zanimljivosti iz istorije dvorca prekida moj vodič kroz Ečku, meštanin koji će mi pokazati kako ovo selo sada izgleda. Naime, prema rečima meštana, pošto zvaničnih podataka nema, u selu trenutno živi više od 800 Kineza koji svi rade u fabrici “Linglong”, udaljenoj svega par stotina metara od poslednje kuće u selu.
Moj vodič pokazuje mi novu kuću u kojoj, kaže, živi 80 Kineza. Objekat je trospratni, na fasadi je načičkano šest spoljnih jedinica klima-uređaja, a u prizemlju na dvoje vrata na engleskom jeziku piše “Kuhinja A” i “Kuhinja B”. Kapija je zaključana, ne vide se ljudi. Na poslu su, kaže vodič. U jednoj staroj kući “na lakat” živi 60 ljudi, a u velikom kompleksu napravljenom od spojenih kontejnera stanuje, navodno, 60 Kineza.
Kažu da svako jutro u šest sati u dugačkoj koloni na biciklama odlaze pet kilometara na posao u fabriku. Svaki od njih ima okačenu presečenu “Jupolovu” kantu u kojoj se nalazi njegova celokupna imovina. Ispred nekih kuća su, navodno, naoružani stražari, pošto je reč o robijašima koji ovde rade u zamenu za zatvorsku kaznu. Mi ih nismo videli.
Lovci iz sela oko Zrenjanina pričaju da u šumi pronalaze zamke u koje se hvataju psi lutalice pa i neki lovački pas. Navodno ih postavljaju Kinezi i posle im to meso služi za ishranu.
Ipak, nemaju svi negativno mišljenje o novim susedima: “Ti ljudi prolaze svaki dan pored firme mojih roditelja, normalni su, čak i mašu kada im se javimo, nikada nisu bacili smeće ispred firme!”, kaže Gala Čaki, slikarka poreklom iz Zrenjanina.
“A što se tiče kuca, dugo su naše kuce živele u neograđenom prostoru koji je samo na kilometar od te firme i tako slobodne bi onda bile u opasnosti, a nikada im se nije ništa desilo. Čak imamo i šumicu u kojoj su se igrale, a nikada povredile na neke zamke. S druge strane, lovci su upadali nezakonto na našu zemlju u Ečki, u više navrata pucali, lovili divljač dok smo mi spremali nedeljni roštilj. Jezivo kada na svojoj zemlji usred dana ti čuješ pucanj i shvatiš da je neko mogao biti ubijen. Pitanje je ko je tu opasan!”, kaže kroz osmeh Gala.
U Ečki postoje tri crkve: Rimokatolička (odmah pored Kaštela), Rumunska pravoslavna crkva i Srpska pravoslavna crkva sa drvenim krovom iz 1711, najstarija u Banatu. U blizini Kaštela iz 1820. nalazi se i stari Vodotoranj, takođe spomenik kulture.
I ARISTOKRATE PLAČU, ZAR NE
Vraćam se u dvorac i nastavljam da čitam dramatičnu istoriju ovog mesta čija će se poglavlja iz 21. veka tek ispisivati.
Marijanu, poslednju naslednicu loze porodice Lazar, na jednom balu u Beču zapazio je lični ađutant prestolonaslednika Franca Ferdinanda, grof Feliks Harnonkur (Harnoncourt). Iako bez blagoslova majke, venčali su se u Budimpešti (1887), a iz Beča, gde je par proveo medeni mesec, vratili se u Ečku. Marijana nudi određenu svotu majci da sa porodicom napusti imanje, što je ova i učinila. Njenim odlaskom prestaje punih 160 godina duga vladavina porodice Lazar i počinje vladavina Harnonkura. Grof Harnonkur je odmah ispoljio svoj oholi karakter i prema ženi i prema meštanima. Trudnu ženu je jedne decembarske noći na putu iz Bečekereka izbacio iz kočije, posle čega je ona rodila dete i smrtno se razbolela. Grof je njeno stanje iskoristio da stavi potpis na testament kojim imanje ostavlja njemu. Imala je samo 26 godina. On je nastavio sa životom koji je vodio pre smrti supruge, nastojeći da na banatsko imanje dovede visoko društvo iz Beča i Pešte. Zbog reprezentativnijeg izleda parka postavlja skulpture, fontanu i drugi parkovski mobilijar. Uspešno dva puta godišnje organizuje lov na potezu od Melenaca do Čente. Ovo lovište je i pre njega bilo poznato. Godine 1852. posetio ga je 22-godišnji austrijski car Franz Josef I, a njegov bratanac prestolonaslednik Franc Ferdinand čak četiri puta (1898–1901). On je bio poznat kao bezosećajan lovac, hvalio se da je ubio skoro pola miliona razne divljači. Za njega se govorilo da kojim slučajem nije ubijen u sarajevskom atentetu, da bi potamanio svu evropsku divljač.
Zbog uglednih gostiju, jedan deo lovnog, ritskog područja sa sedam jezera, ostatak Južnobečkerečkog jezera koje se pružalo do same Tise, nazvan je “Carskom barom”. Grof Harnonkur je prvi na ovom prostoru posedovao i jahtu, pa je Begejom i Tisom plovio i sa članovima porodice Karađorđević.
Najstarija ćerka Viktorine Lazar i princa Maksimilijana, Marija Lujza, čiji se portret nalazi iznad recepcije hotela, udala se za vaspitača svoga brata Nemca, Karla Karstena Lihterfelde sa kojim je imala šestoro dece i živela u siromaštvu u Rumuniji. Kasnije se preudala za direktora banke u Berlinu, Kacenštajna, koji je pred Drugi svetski rat ostao bez ičega. Preselili su se Irsku gde su ostali do kraja života. Njeni potomci nemaju pravo na nasledstvo. U Kaštel su 2008. došle njene unuke, Felicitas Lotc i Gabrijela Roden da bi videle odakle vode poreklo.
Posle rata dvorac je pretvoren u ugostiteljski objekat. Procvat je doživeo osamdesetih godina prošlog veka kao centar okupljanja lovaca. U to vreme zabeleženo je 5.000 lovaca po sezoni, mahom Italijana. Dvorac i imanje 2005. prelaze u vlasništvo biznismena Dušana Stupara. Kaštel Ečka je danas hotel sa 45 soba, od toga sedam luksuznih apartmana.
Kinezi u Ečkoj proslavili su 29. januara početak Godina drvene zmije. Tako daleko od domovine i tako blizu velikoj fabrici u kojoj rade, a čije prisustvo u banatskoj ravnici godinama unazad izaziva brojne kontroverze.
foto: r. čobanLinglong
Fabrika otvorena na petak 13.
Shandong Linglong Tire Co. Ltd. (skraćeno Linglong Tire), kineska kompanija za proizvodnju guma, nalazi se među 20 najvećih svetskih preduzeća u toj oblasti i među pet u Kini već dugi niz godina.
Ovo preduzeće osnovano je 1975. i trenutno ima pet kineskih proizvodnih baza u gradovima Džaojuen, Dedžou, Liudžou, Đingmen i Čangčuen (u izgradnji) i dve inostrane proizvodne baze u Tajlandu i Srbiji. Pored toga ima i šest institucija za istraživanje i razvoj, a broj zaposlenih dostiže 16 hiljada.
Kompanija poseduje više brendova za različita tržišta, uključujući Linglong, Atlas, Evoluks, Leao, Šanling, Benčhmark i druge brendove. Proizvodi se prodaju u više od 180 zemalja i regiona i nalaze se u okviru sistema dobavljača za svetski poznate proizvođače automobila kao što su Hongći, Audi, Folksvagen, Ford i Reno-Nisan-Micubiši.
U novembru 2021. u srpske ali i svetske medije dospela je vest da vijetnamski radnici angažovani za gradnju fabrike žive u robovskim uslovima – bez grejanja, tople vode i struje. U pokušaju “gašenja krize”, vijetnamski radnici su privremeno bili smešteni i u sobe u Kaštelu Ečka pa su tako dojučerašnji “robovi” imali privilegije da spavaju pod krovom znamenitog zdanja.
Bio je petak 13. septembar 2024. kada je fabrika zvanično i otvorena na 370.000 kvadratnih metara pod krovom. Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju istakao je da je vrednost investicije “Linglonga” milijardu dolara i da će 2024. fabrika u Zrenjaninu imati izvoz vredan 200 miliona evra, a sledeće 500 miliona evra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
