
Rudarstvo
Ziđin otkrio novo ležište bakra i zlata u blizini Bora
Kineska kompanija Ziđin pronašla je novo ležište bakra i zlata, sedam kilometara jugoistočno od rudnika Čukaru Peki u blizini Bora
Jutarnji mrazevi koji su proteklih dana pogodili neke delove Srbije, naneli su veliku štetu voćarima. Najviše su stradale rane sorte koštičavog voća. Srbija je zaostala u primeni savremene poljoprivredne tehnologije
Snažni jutarnji mrazevi koji su proteklih dana zahvatili Srbiju naneli su ogromnu štetu voćarskoj proizvodnji, posebno u regionu zapadne Srbije.
Najveće posledice pretrpeli su zasadi ranih sorti koštičavog voća, a prema prvim procenama stručnjaka iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kajsija je stradala i do 95 odsto, prenosi „Agronjuz”, pozivajući se na „Rinu”.
„Smatramo da je na području Čačka i okoline sigurno 95 odsto roda kajsije uništeno usled niskih temperatura. Najveće štete nastale su jer je kajsija bila u punom cvetanju kada su temperature pale i do minus pet stepeni”, napominje za „Rinu” Nenad Popović iz Instituta za voćarstvo.
Što se tiče Vojvodine, u ravnici je šteta isto veća od 90 odsto, ukazuje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović za „Danas”.
„U okolini Beograda, gde su isto vodeća mesta u proizvodnji kajsije, kao što je Zaklopača, tu je od 40 do 50 odsto šteta. Što se tiče Fruške Gore, tu šteta zavisi od sorte. Sorte koje su pokazale veliku otpornost su NS-6 i NS-4, kao i nova sorta Jelena, koje po prirodi imaju genetsku optronost. Međutim, ranocvetne sorte su izmrzle preko 90 odsto“, navodi Keserović.
Najveće štete u Srbiji, prema njegovim rečima, nastaju od pojave poznih prolećnih mrazeva, zbog čega je i 2024. godine izgubljeno između 160.000 i 200.000 tona plodova.
Osim kajsije, oštećenja su registrovana i na stablima trešnje i kruške.
Procena štete tek krajem aprila
Za sada nema većih posledica po šljivu i jabuku, ali Nenad Popović upozorava da je situacija i dalje neizvesna.
„Još nije kraj – april tek dolazi, a znamo iz iskustva da može biti najkritičniji mesec za voćare. Ako se niske temperature ponove u fazi cvetanja šljive i jabuke, i te vrste mogu biti ozbiljno ugrožene”, ističe Popović.
Iz čačanskog Instituta za voćarstvo poručuju da će se potpuna procena štete znati tek za nekoliko nedelja, a do tada ostaje da se voćari nadaju povoljnijem vremenu u aprilu.
Kako mrazevi pogađaju voće u Srbiji?
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović za „Danas” kaže da je toplo vreme u januaru i u februaru uticalo na brže razvijanje generativnih pupoljaka.
„To se ponavlaja već poslednjih 10 ili 12 godina. Zato su ove niske temerature, koje smo imali 18. i 19. marta nanele zanačajne štete, posebno onim voćnim vrstama koje su se nalazile u punom cvetanju ili precvetavanju“, ukazuje on.
Srbija se već dugi niz godina suočava sa nepovoljnim uticajima klime na poljoprivredu i njene proizvode, što pokazuju i zvanični rezultati.
Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), piše „Danas”.
Ukupna biljna proizvodnja prošle godine bila je za 12,1 odsto manja nego u 2023. godini, na šta to su, pre svega, uticali nepovoljni klimatski uslovi. Dok je voćarska proizvodnja ostvarila pad od 1,3 odsto u odnosu na godinu pre, pokazuju podaci RZS.
Kako zaštititi voćnjake od mraza?
Kada je reč o mogućnostima zaštite od mraza, Nenad Popović iz čačanskog Instituta za voćarstvo ističe da postoji sistem orošavanja, ali da je njegova primena ograničena zbog visokih troškova i potrebe za velikim količinama vode.
„Za kajsiju je to dodatni problem jer se ona uglavnom gaji na većim nadmorskim visinama, gde nema dovoljne količine vode niti infrastrukture za takve sisteme. Lično znam svega nekoliko zasada u Čačku koji ih imaju”, objašnjava Popović.
Tradicionalne metode, poput loženja vatre ili spaljivanja biljnih ostataka, sve su teže primenljive.
„Kada imate veću površinu i više dana uzastopnih mrazeva, to postaje gotovo neizvodljivo”, poručuje Popović.
Neki proizvođači, koji su koristili antifrost sistem, uspeli su da spasu voće, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Keserović.
„Ima i onih koji su koristili ‘frostbaster’ i tako ubacivali topli vazduh u voćnjak, a i onih koji su se protiv mraza borili zadimljavanjem putem bala“, kaže Keserović.
Keserović ističe da najsigurniji način zaštite jeste korišćenje „antifrost“ sistema, ali da postoji i novi sistem „SPAG“, koji se koristi u Šapniji, Prortugaliji, Rumuniji… U Srbiji ovog sistema još nema u većoj primeni.
„U narednom periodu treba davati podsticaje za zaštitu, ne samo od grada, već od tih poznih prolećnih mrazeva, koji nanose najveću štetu i utiču na proizvodnju voća u Srbiji“, smatra on.
Izvor: Agronjuz/Rina/Danas
Kineska kompanija Ziđin pronašla je novo ležište bakra i zlata, sedam kilometara jugoistočno od rudnika Čukaru Peki u blizini Bora
Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović nada se odlaganju američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije „i do tri meseca“. Vučić, sa druge strane, kaže da Rusi žele da zadrže vlasništvo u NIS-u „po svaku cenu“
Kineski BYD nadmašio je Teslu i postao vodeći svetski proizvođač električnih automobila nakon što je premašio prodaju u vrednosti od 100 milijardi dolara 2024. godine
„Vidljivo je da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu malo usporila. Naša očekivanja su da će ili do kraja ove godine ili početkom sledeće doći do promene vlasti, pa će onda rast biti malo veći“, kaže ekonomista Branimir Jovanović
Recepcioneri, sobarice, pomoćni radnici u kuhinji, kuvari, pica majstori i drugi jesu poslovi koji se mogu naći u sezoni na Jadranu. Prema projekcijama stručnjaka na primorju je neophodno više desetina hiljada radnika i radnica. Kakvi su uslovi i šta je najtraženije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve