Beneton, Džonson elektrik i Drakslmajer poslednje su u nizu kompanija koje su odlučile da zatvore svoje pogone u Srbiji. Kako su ove firme do sada poslovale
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Beneton, Džonson elektrik i Drekslmajer najavile su otpuštanje radnika. Kriza u automobilskoj, ali i drugim industrijama, nije zaobišla ni Srbiju. Iako godinama posluju pozitivno na stranom tržištu, neke od fabrika moraće da budu ugašene.
Kompanija Drekslmajer (Draxlmaier) Srbija poslednja je koja je saopštila da će, nakon 15 godina od osnivanja u Srbiji, zatvoriti svoju fabriku. U saopštenju kompanije navodi se da ona uvek zavisi od odgovarajućih porudžbina od proizvođača automobila. Tako, uprkos naporima, nisu uspeli da obezbede porudžbine za pogon u Zrenjaninu, pa će nakon razmatranja svih opcija biti primorani da ga zatvore tokom 2026. godine.
Kako su naglasili iz kompanije, zaposlenima će ponuditi odgovarajući socijalni paket.
Kako je poslovao Drakslmajer?
Kompanija Drekslmajer imala je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u 2022. godini 3.666 zaposlenih.
Ovaj proizvođač komponenti za automobile poslovao je tokom godina pozitivno, pa je tako porez na dobitak te godine iznosio 53,85 miliona dinara, piše Katarina Pantelić u Novoj ekonomiji.
Za zarade, naknade zarada i ostale lične prihode kompanija je dala 4,27 miliona dinara.
U toku 2022. godine prihod od prodaje robe bio je 10,7 milijardi dinara, a prihod od prodaje na domaćem tržištu bio je 74,8 miliona dinara, dok su na inostranom bili 5,69 milijardi.
Drekslmajer je te godine platio porez na dobitak od 27,39 miliona, dok je na poreze i doprinose na zarade i naknade zarada dala 506,2 miliona dinara.
U 2023. godini ova kompanija je imala porez na dohodak od 27,4 miliona dinara, a na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode Drekslmajer je dao skoro 4,3 milijarde.
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode firma je dala 4,29 milijardi dinara te godine.
I iz Benetona najavili otkaze
Kompanija Beneton koja posluje u Nišu i koja se bavi proizvodnjom odeće, najavila je zatvaranje tog proizvodnog pogona zbog poslovnih problema Beneton grupe, kao i otkaze ugovora o radu zaposlenim po osnovu tehnološkog viška. Srbija je samo jedna od zemalja u kojoj poznati brend zatvara svoj pogon, jer je isto to već učinio u Hrvatskoj i Turskoj, o čemu je „Vreme“ i ranije pisalo.
Kompanija je osnovana 2011. godine u Nišu, a njen osnivač i stopostotni vlasnik je Benetton Manufacturing S.R.L.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja vidi se da je kompanija 2021. godine ostvarila poslovni prihod od 3,07 milijardi dinara, kao i da su prihodi od prodaje na domaćem tržištu iznosili 252.000 dinara, dok su oni na inostranom iznosili 2,9 milijardi.
Troškovi zarada kompanije su 2021. godine iznosili 180,1 milion dinara.
Iako je kompanija dobro poslovala, na kraju te godine je imala gubitak od nešto više od 25 miliona dinara.
Naredne godine, 2022, poslovni prihod iznosio je 4,02 milijarde dinara.
Ako se pogledaju finansijski izveštaji Benetona, troškovi zarada i naknada zarada te godine su iznosili 189,7 miliona dinara, dok su troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada iznosili 30,7 miliona dinara.
Već naredne godine prihod od prizvoda i usluga Benetona iznosio je ukupno 3,9 milijardi dinara i ceo se odnosio na prihod na inostranom tržištu, a porez na dobitak iznosio je 998.000 dinara.
Za troškove zarada i naknada zarada Beneton je dao 233.4 miliona dinara, dok su troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada iznosili 35,8 miliona dinara.
Džonson elektrik imao prihod od 30 milijardi dinara
Treća firma koja je od početka ove godine najavila otpuštanje radnika, i to njih oko 350, jeste Džonson elektrik (Johnson electric). Firma je osnovana 2013. godine, a proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila.
Podaci APR-a pokazuju da je i ova firma 2021. godine poslovala sa prihodima od 21,11 milijardi dinara, dok ju je porez na dobitak koštao 29,25 miliona dinara.
Na zarade, naknade i ostale lične rashode kompanija je dala 2,66 milijardi dinara.
Naredne, 2022. godine, kompanija je imala još veći prihod, od 28,9 milijardi dinara, što je bio i prihod ostvaren na stranom tržištu. Porez na dobitak Džonson elektrik koštao je 37,6 miliona dinara.
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode ova firma je dala 3,3 milijarde dinara.
U 2023. godini kompanija je ostvarila prihod od 30, 1 milijardi dinara, dok je njen rashod iste godine bio 28,8 milijardi.
„Vreme“ je ranije pisalo o tome da je Džonson elektrik dobio subvencije od države, ali da je jedan deo tog novca morao i da vrati.
Tri godine nakon što je registrovan u Nišu, Džonson elektrik je potpisao ugovor sa Ministarstvom privrede Srbije prema kojem je trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja, tačnije da proširi proizvodni pogon za proizvodnju elektro motora. Međutim, kompanija na kraju prošle godine državi morala da vrati oko milion evra.
Na sastanku koji je održan sa radnicima ali i predstavnicima sindikata, odlučeno je da se radnici sami prijave za odlazak iz firme, a predstavljeni su im i „socijalni programi“ koji bi mogli da se sprovedu, kao i visina otpremnina za rad.
Izvor: Nova ekonomija
Zbog tabloidnih napada na predsednika Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Dragana Filipovića i proterivanja aktivista civilnog sektora u januaru organizatori velikog međunarodnog sajma koji je trebalo da bude održan u Beogradu, otkazali su taj događaj
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković govorila je za RTS o čipflaciji, bojkotu megamarketa, kretanjima evra. Nije objasnila zbog čega prehrambreni artikli u Srbiji spadaju među najskuplje u Evropi
Od ponoći po vašingtonskom vremenu, Sjedinjene Američke Države uvele su nove carine na robu iz Meksika i Kanade od 25 odsto, dok su carine na kinesku robu povećane na 20 odsto
Srbija i Hrvatska našle su se na istoj strani u pokušaju da spreče američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Dok Beograd nastoji da očuva energetsku stabilnost, Zagreb se zalaže za zaštitu ekonomskih interesa i očuvanje tranzitnih prihoda
Hrvatska je dobila Zakon o vanrednim merama kontrole cena. Da li bi Srbija mogla da ga dobije i da li joj je potreban, ako građani bez zadrške opsedaju supermarkete i šoping molove
U odmeravanju snaga u Narodnoj skupštini da li je sve u Srbiji normalno, ili nije, pobedu je ovog puta odnela opozicija – dimnim bombama i bakljama
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
