Hrvatska je dobila Zakon o vanrednim merama kontrole cena. Da li bi Srbija mogla da ga dobije i da li joj je potreban, ako građani bez zadrške opsedaju supermarkete i šoping molove
U Hrvatskoj je prošle nedelje usvojen Zakon o vanrednim merama kontrole cena kojim se, između ostalog, propisuje veća transparentnost cena i propisuje ograničenje cena ključnih proizvoda i usluga svakog trgovca. Da li je takav zakon moguće usvojiti i u Srbiji za „Vreme“ objašnjava ekonomista Ivan Nikolić koji ističe da je očigledno da potrošači i dalje bez neke rezerve odgovaraju na visoke cene zbog čega se niko neće lišiti profita ako može da ga ostvari, jer nema razloga to uradi.
Nikolić kaže da, ako takvi propisi u Hrvatskoj zaista u praksi budu dali rezultate, ne vidi razlog da se to ne primeni i u Srbiji i napominje da čitav region sledi dobre prakse.
On naglašava da uvek postoji problem sa transparentnošću i iskazivanjem cena u kontekstu poređenja sa prethodnim periodom, što je takođe jedna od odredbi zakona usvojenog u Hrvatskoj, „jer postoje različite manipulacije i pitanje je da li je to pravi odgovor na visoke cene“.
Ograničenje cena ključnih proizvoda ima mana
Kada je u pitanju propisano i ograničenje cena ključnih proizvoda i usluga u Hrvatskoj, Nikolić kaže da se to odnosi na nekoliko desetina artikala, ali ističe i da je takvo limitiranje vrlo karakteristično.
On ukazuje da se limitira cena nekog artikla, na primer čokolade od 100 grama, za koju se utvrđuje ograničena cena, ali se ne propisuje ni brend ni kvalitet ni sastav čokolada već samo da čokolada od 100 grama mora da ima određenu ograničenu cenu, i da maloprodajni lanac u svojoj ponudi moraju da imaju makar jedan artikal s tom cenom i gramažom.
„Kada se to na taj način reguliše i dalje postoji ogroman prostor da trgovina zadovolji takav zahtev, ali na uštrb potrošača, jer ta čokolada od 100 grama može da bude od kakaa ili nečeg drugog. Tu se onda postavlja pitanje šta po limitiranoj ceni može da se kupi, dok će druge cene ostati kakve su i bile. To ne mora da bude pravi način za borbu protiv visokih cena“, kaže Nikolić.
Skok tražnje vodi skoku cena
On ukazuje da su visoke cene u Hrvatskoj rezultat naglog skoka tražnje koja je teško objašnjiva.
„Realni rast zarada u Hrvatskoj u prošloj godini bio je skoro 11 odsto, što je zaista ogromno. To se mora iskazati na nekontrolisnom porastu cena, pa i prehrambnih proizvoda. Osnovni zakon ekonomije je da kad cene skoče iznad, nazovimo to ‘prihvatljivim’ nivoom, one se po pravilu vrate, ukoliko postoji sklad između ponude i potražnje. U slučaju nesklada, kada je tražnja znatno veća od ponude, kao što je to očigledno slučaj u Hrvatskoj, ali mi se čini i u čitavom regionu, kada je rast raspoloživog dohotja brži u odnosu na ponudu, onda se javlja poremećaj povećanja cena koji je veći od očekivanog“, kaže Nikolić.
Nema monopolističkog ponašanja
On ne misli da u Hrvatskoj i u Srbiji postoji monopolističko ponašanje među maloprodajnim lancima, jer je ponuda „relativno zaista bogata“.
„Situacija u maloprodaji je neuporedivo bolja od one od pre desetak, dvadesetak godina. Postoji veliki broj trgovinskih lanaca, i situacija nije kao nekada, kada je postojao samo jedan trgovinski lanac“, kaže Nikolić.
Na primedbu da u javnosti postoji utisak da su se maloprodajni trgovinski lanci, po ugledu na operatere mobilne telefonije, međusobno dogovorili o visinama cena i na taj način obesmislili konkurenciju, Nikolić kaže da to nikada nije dokazano.
„Ako to postoji, a o tome se samo pričalo, to je fenomen kojim bi trebalo da se bori Komisija za zaštitu konkurencije. Nijedna takva komisija koja postoji u svakoj zemlji regiona do sada nije izašla ni sa preciznim obračunom ili analizom takvih pojava, a pogotovo ne sa nekom kaznom za neki maloprodajni lanac koji ima takvu praksu. O tome možemo samo da spekulišemo, ali nisam siguran da je problem samo u maloprodaji, jer su tu i veleprodaja, distributeri i proizvođači“, kaže Nikolić.
Kada bude manje para i cene će biti niže
On navodi da je simptomatično je da je čitav region zahvatio fenomen visokih cena.
„Glavni alat, nešto što će svakako pobediti taj fenomen je fundamentalno usklađivanje agregatne tražnje sa ponudom. Kada budemo ograničeniji s onim čime raspolažemo za kupovinu dobara i cene će se tome prilagoditi. je očigledno da potrošači i dalje bez neke rezerve odgovaraju na visoke cene, odnosno da su spremni da kupuju proizvode sa visokim cenama, bez ikakve zadrške. U takvim okolnostima trgovci, a posebno proizvođači ne brinu. Niko se neće lišiti profita ako može da ga ostvari, nema razloga da to urade“, zaključuje Nikolić.
Srbija i Hrvatska našle su se na istoj strani u pokušaju da spreče američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Dok Beograd nastoji da očuva energetsku stabilnost, Zagreb se zalaže za zaštitu ekonomskih interesa i očuvanje tranzitnih prihoda
Niz fabrika koje napuštaju Srbiju se nastavlja. Ovog puta je na redu fabrika kablova „Drekslmajer“ koja u Zrenjaninu upošljava gotovo 2.000 radnika
Narodna banka Srbija objavila je da su u srpskim marketima viđenje određene pojave koje prate inflaciju, a podrazumevaju neuobičajeno kretanje cena na tržištu
Naftna industrija Srbije dobila je još mesec dana dodatnog roka, objavio je predsednik Aleksandar Vučić na Instagramu. U prilogu objave nalazi se i dokument Ministarstva finansija SAD, koji potvrđuje ovu odluku
Dan pre nego što bi na snagu trebalo da stupe sankcije NIS-u, vlasnička stuktura u ovoj kompaniji je promenjena. Ruski Gasprom Njeft je smanjio svoj udeo za šest odsto, ali pitanje je da li će to zadovoljiti SAD, koje traže da Rusi odu iz NIS-a
Zašto su đački zvižduci najjezivije svedočanstvo, a nazivanje studenata „srpskim ustašama“ – nisu. I zbog čega Vučić i Diodik posle „Jači smo od sudbine“ u duetu pevaju „Mir, brate, mir“ uzdajući se milost stranaca
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
