Odlazeći američki predsednik Džo Bajden proširio je kategorije ljudi za koje važe kaznene mere SAD zbog osporavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država Zapadnog Balkana, potkopavanja posleratnih sporazuma i institucija, kao i učešća u značajnoj korupciji koja narušava vladavinu prava i poverenje u demokratsku upravu i izbegavanja sankcija Vlade SAD.
Među najvažnijim izmenama uredbe EO 14033 su da će sankcijama biti obuhvaćeni supružnici i odrasla deca sankcionisanih osoba, zatim lideri ili članovi – vladinih ili poslovnih – entiteta pod sankcijama, kao i oni pod čijom su kontrolom sankcionisane osobe ili entiteti, navodi „Glas Amerike“.
Ubuduće, razlog za sankcije će biti i pokušaj da se učestvuje u korupciji, ugrožavanju stabilnosti ili narušavanju teritorijalnog integriteta.
Bajden je 2021. godine kao razloge za sankcije naveo podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše Jugoslavije, ali i „raširenu korupciju u vladama i institucijama Zapadnog Balkana“.
Sankcionisanim osobama su, između ostalog, blokirana sva imovina i finansijski interesi u SAD, kao i transakcije sa američkim državljanima i biznisima.
Šta previđaju izmene?
Prema najnovijim izmenama, sankcije će ubuduće moći da se izriču ne samo onima koji prema proceni američke administracije direktno ili indirektno ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost, teritorijalni integritet, demokratske procese i institucije zemalja Zapadnog Balkana, već i onima koji „pokušaju da se uključe“ ili učestvuju u razvoju takvih aktivnosti.
Ista promena se odnosi i na narušavanje i ugrožavanje sporazuma kao što su Dejtonski mirovni sporazum ili Ohridski sporazum, pa i odluka ili zaključaka institucija poput Veća za implementaciju mira u BiH ili Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.
Novom uredbom je dodato da sankcije važe za onoga koga Ministarstvo finansija SAD u konsultacijom sa Stejt departmentom ustanovi da je lider, službenik ili član entiteta koji je učestvovao ili pokušao da učestvuje u nekim od aktivnosti koje su definisane prethodnom uredbom ili čija su imovina i interesi blokirani shodno toj uredbi.
Takođe, mere važe za osobe koje su materijalno pomagale, sponzorisale ili pružale finansijsku ili tehnološku podršku, ili robu ili usluge za podršku, bilo kojoj osobi čija su imovina i interesi blokirani u skladu s tom uredbom.
Sankcije će važiti i za one za koje se utvrdi da kontrolišu, direktno ili indirektno, bilo koju osobu čija su imovina i interesi u imovini blokirani u skladu s uredbom.
Mere sada važe i za supružnike ili odraslu decu osoba čija su imovina i interesi u imovini blokirani u skladu s uredbom.
Iz Bele kuće su u sredu (8. januar) naveli da su izmene nastale „u kontekstu događaja na Zapadnom Balkanu, među kojima su kontinuirani pokušaje pojedinaca da ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet zapadnobalkaskih nacija“, kao i ugrožavanje posleratnih sporazuma i „značajnu korupciju koja podriva vladavinu prava“.
Bajden je o izmenama obavestio i Kongres SAD.
Šta znače američke sankcije?
Sjedinjene Američke Države uvode sankcije pojedincima i firmama na osnovu zakona Magnicki zbog kršenja ljudskih prava i zabranjuju bilo kakvo poslovanje sa firmama koje su na ilegalan način stekle kapital.
Uvođenje sankcija američkog Trezora znači da je sva imovina ljudi kojima su uvedene sankcije, a koja se nalazi u SAD, blokirana.
Takođe, blokirane su i sve firme koje su u njihovom direktnom ili indirektnom vlasništvu.
Ko je pod sanckijama SAD?
SAD uvode sankcije pojedincima i firmama po osnovu zakona Magnicki zbog kršenja ljudskih prava i zabranjuju bilo kakvo poslovanje sa firmama koje su na ilegalan način stekle kapital.
Uvođenje sankcija američkog Trezora znači da je sva imovina ljudi kojima su uvedene sankcije, a koja se nalazi u SAD, blokirana.
Takođe, blokirane su i sve firme koje su u njihovom direktnom ili indirektnom vlasništvu.
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC), u ovom trenutku, na osnovu uredbe 14033, ima izrečene 62 sankcije fizičkim i pravnim licima iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije.
Među onima kojima su izrečene sankcije su potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, lider Republike Srpske Milorad Dodik i članove njegove porodice, kao i bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski.
Sankcije NIS-u
Poslednjih dana iz političkog vrha Srbije stigle su i nove vesti o uvođenju sankcija Sjedinjenih Američkih Država NIS-u.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će papir iz SAD o sankcijama NIS-u stići u petak, 10. januara ili u ponedeljak, 13. januara. Vučić je i dalje jedini koji govori o sankcijama koje SAD još uvek nisu zvanično potvrdile.
„Neće biti nikakve krize, imamo dovoljno rezervi nafte, a papir iz SAD o sankcijama NIS-u stiže u petak ili ponedeljak, 10. ili 13. januara“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije u nedelju, 5. januara.
Dan ranije, predsednik Srbije je rekao da mu je američki podsekretar za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije NIS-u.
Pitanje sankcija NIS-u otvoreno je krajem 2024. godine, i otvorio ga je upravo Vučić.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil rekao je krajem decembra da nema najave da će biti uvedene sankcije protiv NIS-a, ali da postoji određena zabrinutost SAD jer je to jedina rafinerija u Srbiji, a nalazi se u ruskom većinskom vlasništvu.
Izvor: Glas Amerike/RTS
