Kraj Drugog svetskog rata, Dejton, Peti oktobar, korona – ove godine nas čekaju okrugle godišnjice koje uvek politički podignu prašinu
Početak je 2025. godine. Na brojnim frontovima širom sveta vode se ratovi, pripremaju se novi pregovori o nuklearnom oružju, a na ulicama širom Srbije nastavljaju se blokade.
Slični scenariji dešavali su se i u godinama i decenijama za nama, a pred vama je pet važnih okruglih godišnjica koje se obeležavaju ove godine.
Neke od njih podsetiće nas na žrtve velikih ratova, neke na demonstracije, smrti i promene.
Krenimo od najbliže.
Pet godina od pandemije
Kada se krajem 2019. godine u Kini pojavio novi, do tada nepoznati virus, ljudi širom sveta nisu ni sanjali da će nekoliko meseci kasnije brojati milione žrtava, da neće smeti da izlaze iz vlastitih domova, te da ništa više neće biti kao ranije.
„Najsmešniji virus“, kako ga je na samom početku nazivala svita tadašnjeg i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odneo je širom planete više od sedam miliona života, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.
Od korone je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima te organizacije iz 2023. godine, preminulo više od 18.000 ljudi.
Čitav svet mesecima je bio pod posebnim merama, a neke od njih u Srbiji su izazivale pobune i demonstracije.
Na julskim protestima u Beogradu 2020. godine zbog novih vladinih mera, koje su prethodno ukinute, pa posle junskih izbora ponovo uvedene, policija je upotrebila prekomernu silu, rasipao se suzavac, a pred zgradom Skupštine Srbije danima su demonstrirale desetine hiljada ljudi.
Peti oktobar
Na istom mestu 20 godina ranije događao se sličan scenario, jedino je broj prisutnih demonstranata bio znatno veći, kao i rezultat samih demonstracija.
Jedan cilj okupljenih iz svih krajeva Srbije bio je odlazak tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića sa vlasti.
Milošević je 24. septembra 2000. izgubio na predsedničkim izborima.
Pošto je odbio da prizna poraz, širom zemlje usledio je štrajk. Ljudi su izašli na ulice, većina škola, vrtića fakulteta nije radila, a posao su u pojedinim gradovima prekinule i državne službe.
Prognostičari Hidrometeorološkog zavoda Srbije izvinili su se građanima što tih dana neće biti prognoze. I oni su stupili u štrajk.
„U većini gradova ne rade ni obdaništa. Srbija ovih dana živi na raskrsnicama, trgovima, putevima. Domaće i strane agencije procenjuju da je ovih dana građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića na ulicama iskazalo više od milion ljudi“, pisalo je tada „Vreme“.
Štrajk je trajao sve do tog Petog oktobra.
Pristalice Demokratske opozicije Srbije (DOS), koalicije 18 političkih stranaka i pokreta koje su za cilj imale smenu režima Slobodana Miloševića, okupile su se pred zgradom tadašnje Skupštine Jugoslavije, danas Skupštine Srbije, u kojoj se pripremao izborni materijal za najavljeni drugi krug izbora.
Oko 15:30 grupa ljudi ušla je kroz prozor u zgradu parlamenta, a policija je upotrebila veliku količinu suzavca kako bi rasterala okupljene pred Skupštino.
Suzavac okupljene nije sprečio u nameri koju su imali. Pola sata kasnije iz zgrade se vijorio gust dim, a policija se povukla.
Gorela je istog dana i obližnja zgrada Radio-televizije Srbije, a tog dana sagoreo je i režim Slobodana Miloševića.
Dan kasnije, on je priznao poraz.
Sledećeg dana, 7. oktobra, njegov protivkandidat na septembarskim izborima i kandidat DOS-a Vojislav Koštunica, položio je predsedničku zakletvu i postao prvi demokratski izabrani predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Dvadesetpet godina kasnije, neki od tadašnjih političara i dalje su u državnom vrhu, mnogi od njih na suprotnoj strani tadašnjeg DOS-a.
DOS je propao, Milošević je preminuo, prvi demokratski premijer Zoran Đinđić je ubijen, SRJ se raspala, a mnogi se danas pitaju šta je ostalo od Petooktobarskih promena.
Tri decenije od Dejtona
Nepunu deceniju ranije raspala se još jedna država na ovim prostorima i to u krvavim ratovima.
Počev od 1991. godine ratovalo se na teritorijama Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tadašnjim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Dok je sukob u Sloveniji, takozvani Desetodnevni rat, brzo završen, na druge dve teritorije ratovalo se dosta duže.
Prvi sukobi počeli su u Hrvatskoj 1991. godine, dok su se puške u Bosni i Hercegovini začule godinu dana kasnije i pucnji su se čuli sve do 1995.
Hrvatska je 15. januara 1992. proglasila nezavisnost, međutim sukobi tada nisu okončani.
Istovremeno, vodile su se borbe na frontovima širom Bosne i Hercegovine, sve do jeseni 1995. kada je potpisan Dejtonski sporazum, čime je rat i zvanično okončan.
„Umro je Drug Tito“
Rečenicu koja je možda i obeležila početak kraja Savezne Federativne Republike Jugoslavije 4. maja 1980. godine u studiju Radio-televizije Beograd izgovorio je spiker Miodrag Zdravković glasila je baš tako.
Četvrtog maja 1980. godine, pre gotovo 45 godina, preminuo je Josip Broz Tito, doživotni predsednik tadašnje države čija je Srbija naslednica.
Deceniju posle Titove smrti, počeo je desetogodišnji građanski rat koji je doveo do raspada Jugoslaviji i, prema procenama regionalnih balkanskih nevladinih organizacija, odneo najmanje 130.000 žrtava.
Funkciju predsednika države obavljao je od 1953. sve do smrti 1980. godine.
Rođen je 1892. godine. Bio je vođa jugoslovenskih Partizana u Drugom svetskom ratu, te generalni sekretar, a kasnije predsednik Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, kao i osnivač Pokreta nesvrstanih.
O Titu i njegovom životu i radu i danas su podeljena mišljenja, a trenutna beogradska vlast razmišlja o izmeštanju njegovog groba iz Muzeja Jugoslavije, takozvane Kuće cveća.
Osam decenija od Drugog svetskog rata
Nacistička Nemačka kapitulirala je 8. maja 1945. godine, čime je okončan Drugi svetski rat u Evropi.
Sukobi su potrajali na drugim frontovima, a globalni rat zvanično je završen 2. septembra 1945.
U ratu koji je počeo 1939. godine, stradalo je između 55 i 86 miliona ljudi širom planete.
U njemu je učestvovala većina tadašnjih država.
Velike sile bile su podeljene u dva suprotstavljena vojna saveza – sile Osovine, koje je predvodila Nemačka, sa Italijom i Japanom, i Saveznici, na čelu sa tadašnjim Sovjetskim Savezom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Rat su obeležili Holokaust – sistematski progon koji je počeo diskriminacijom jevrejskog naroda, a čiji ishod je bilo pogubljenje miliona ljudi zbog njihove etničke, verske ili rasne pripadnosti i upotreba atomskih bombi.
U Holokaustu, koji označava istorijski period u vreme Drugog svetskog rata, od 1939. do 1945. godine, milioni ljudi ubijeni su zato što su bili Jevreji.
Ubijen je sedam od deset Jevreja u Evropi.
Ubistva je organizovala Nacistička partija Nemačke, na čelu sa Adolfom Hitlerom.
Nacisti su ubijali i druge manjine, među kojima su bili Romi i osobe sa invaliditetom.
Studenti su zaboravili na fiziku. Posebno na Drugi zakon termodinamike koji kaže: ako postoji vakum u sistemu, čestice iz oblasti veće koncentracije će se širiti kako bi popunile prostor. Zaboravili su da nema političkih protesta, pa ni onih studentskih, bez političke sadržine
Ko li je u pitanju: arogantan, bahat, bitanga, dvoličan, folirant, hohštapler, lažov, nadobudan, nevaspitan, obmanjivač, podmukao, prevarant...
Vlast ima nekoliko mogućnosti. Prva je da poništi konkurs i tako prizna da je nesposobna da dva puta sprovede jasnu proceduru izbora članova Saveta REM. Druga je da se vrati nekoliko koraka unazad i “očisti listu” od predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju uslove konkursa i tako pokuša da nastavi proces. Treća je da od kandidata koji su sada u igri, dakle i onih spornih, izabere svoj Savet. Slutim da će izabrati poslednju opciju. Tako ćemo opet imati REM i medije koji služe kao propagandni poligon moći Aleksandra Vučića i njegovih skutonoša
Mi smo, u proglasu novog medijskog udruženja, dobili spisak učesnika u jednom ogromnom rijalitiju, u kojem Veliki Šef nekog stavi u Elitu, nekog na Farmu, nekoga da provlači protivnike kroz blato – ali svi oni imaju isti cilj: Vučićevu naklonost
Među psihoanalitičarima je postala popularna teorija o dejstvu muzike koja se oslanja na ideju o paralelizmu kretanja. Muzika je, naime, definisana kao pravilno kretanje od jednog tona ka sledećem, a osećanja su definisana kao procesi koji troše energiju, zato i predstavljaju kretanje u našem unutrašnjem svetu. Otud je muzika shvaćena kao spoljno ogledalo naših unutrašnjih procesa, kao put da osećanja iznesemo, vidimo izvan sebe i pounutrimo, te da ih sa velikim grupama ljudi zajednički iskusimo
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
