Bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Goranka, draga ličnost vedrog duha
Umrla je Goranka Matić, istoričarka umetnosti koja je svoj život posvetila fotografiji, ostavila upečatljivu sliku jednog smutnog i turbulentnog doba u njegovih junaka, a kao urednik fotografije, autor i dobri duh redakcije u teškim vremenima dala nemerljv doprinos nedeljniku „Vreme”, koji ostaje njen zahvalni dužnik.
Poreklom iz Gorskih Kotara, rođena u Mariboru 13. avgusta 1949, rasla je u Sloveniji i Makedoniji (Kumanovo), i u Beogradu, gde se njena porodica preselila 1961. Završila je Desetu gimnaziju, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirala u oblasti istorije umetnosti.
Fotografijom je počela da se profesionalno bavi 1980. Njeni portreti pisaca, rok i pop muzičara obeležavali su savremene tokove i duh muzičkog Novog talasa i umetničkog kruga koji se 1980-ih okupljao oko Studentskog kulturnog centra u kome je od 1971. bila asistent likovnog programa a zatim kao stručni saradnik i kustos galerije Srećna nova umetnost.
Od 1978. do 1980. godine vodila je Galeriju 45 na Novom Beogradu, u kojoj je organizovala više od dvadeset izložbi. Pre dolaska u „Vreme”u trenutku osnivanja našeg lista objavljivala je fotografije za „Džuboks”, „Start”, „Svijet”, „Omladinske novine”, „Duga”, „Delo”, „Polet”, „Moment”, „Beorama”, „Ritam”, „New Moment” i druge.
Od 1990. do 2006. bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Moramo se u trenutku, kada nas je pred zaključenje januarskog štampanog izdanja pogodila vest o njenoj smrti, setiti kako je na početku priprema prvog broja u novinskom desku na raspolaganju bilo samo nekoliko fotografija i kako je ona svojim ugledom i kreativnom energijom omogućila da fotografija bude markantni deo vizuelnog identiteta našeg lista i da ostane upečatljivo svedočanstvo kulture uličnih protesta 1990-ih i duha tog vremena.
Od 2006. do 2010. radila je kao urednik fotografije u „Politici“, a od 2010. do 2015. na Radio televiziji Srbije. Predavala je fotožurnalizam na Fakultetu političkih nauka i bila docent na Fakultetu za medije i komunikacije, na predmetima fotožurnalizam i dokumentarna fotografija.
O njenom opusu upečatljivo je govorila retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti 2020. godine.
Objavila je i nekoliko knjiga, među kojima se izdvajaju: Dani bola i ponosa, i Deset godina protiv.
Dobitnica je mnogih nagrada među kojima su Nagrada Oktobarskog salona (1989) Nagrada „Osvajanje slobode” (2002), Politikina nagrada (2004), Godišnja nagrada ULUPUDS-a (2005); Nagrada UNS-a za životno delom Nagrade Fondacije „Tanja Petrović” (2021).
Vest o smrti je u redakciju „Vremena“ stigla pred samo zaključenje štampanog broja i redakcija s tugom obećava da će u narednom štampanom izdanju objaviti dostojni omaž našoj Goranki Matić. Na žalost, silom prilika i novinskog cajtnota na ovom mestu sa samo nekoliko biografskih podataka podsećamo na tu dragu ličnost vedrog duha i plodnu autorku.
Posle kratkotrajnog osveženja Srbiju od četvrtka očekuje novi toplotni talas, a temperatura bi u najtoplijim delovima zemlje mogla da dostigne čak 42 stepena. RHMZ je izdao upozorenje koje važi od 20. do 25. avgusta
U Srbiji je trenutno aktivno 45 požara, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari, gde je vatrom zahvaćeno više od 3.500 hektara šume i niskog rastinja. Tokom jučerašnjeg dana Sektor za vanredne situacije imao je 201 intervenciju, od čega 146 zbog požara na otvorenom. Jedna osoba je nastradala u požaru u Smederevu
Trojica hrvatskih državljana, od kojih jedan ima i srpsko državljanstvo, i državljanka Poljske, osumnjičeni za izazivanje požara na deset lokacija u Hrvatskoj. Zašto ljudi namerno izazivaju požare?
Istraga o organizovanom transportu pet tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju proširena je na još sedam osoba, saopštilo je Tužilaštvo za organizovani kriminal Severne Makedonije. Dvojica osumnjičenih prethodno su sporazumno priznala krivicu i osuđena na zatvorske kazne
Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat pritisaka na Univerzitet i uslova u kojima se odvija naučni rad, kaže dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
