In memoriam
Marijen Fejtful (1946-2025): Lepa kao noć
Uz Mika Džegera postala je zvezda. A onda ikona jednog doba, "pali anđeo", "lepa kao noć"
Pozorišna godina okončana je podignutim crvenim šakama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. I članovi Beogradske filharmonije su koncert završili porukom podrške studentima, crvenih šaka visoko u vazduhu
Nakon premijere predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u petak uveče, poslednje premijere u 2024. godini, glumci su izašli pred publiku s rukama obojenim crvenom bojom, što je simbol protesta nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 15 ljudi, a još dvoje je u teško povređeno.
Publika ih je pozdravila ovacijama, piše N1.
Pre nekoliko dana podrška studentima stigla je i sa scene Narodnog pozorišta. Članovi ansambla baleta i orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu su nakon baletske predstave „Krcko Oraščić“ na sceni podigli crvene šake.
Takođe, u pozorištu Atelje 212 glumci svako veče nakon predstave na poklon izlaze sa natpisom „Studenti su ustali, a mi?“.
Članovi orkestra Beogradske filharmonije su takođe koncert u petak uveče završili obraćanjem publici i tom prilikom su podržali studente i njihove zahteve, a podigli su i crvene šake.
View this post on Instagram
„Sveti Georgije ubiva aždahu“
Reditelj nove postavke predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“ je Milan Nešković. Adaptaciju Kovačevićevig komada napisali su reditelj Milan Nešković i Jelena Mijović, а autorka tekstova pesama je Julija Petković (Duda Buržujka).
Priču o ljubavnom trouglu na početku Prvog svetskog rata u malom mestu u Srbiji Nešković nije izmestio u sadašnje vreme, samo je predstavlja iz savremenog ugla.
Nešković smatra da je to „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“.
„To je melodrama, ljubavna priča Đorđa, Gavrila i Katarine, kojoj rat daje kontekst. U melodramskim zapletima između tri lika obično postoji jedan koji je negativac. Ovde, kod Kovačevića, mi sva ta tri lika apsolutno razumemo, čak i opravdavamo njihove postupke iz tog razumevanja. Za mene je to fascinantno. Tri lica u sukobu i saspens, na tome smo imali fokus“, rekao je Nešković novinarima pre premijere.
Gavrila igra Milan Marić, Đorđa – Nikola rakočević, Katarinu – Jovana Belović, Krivog Luku – Aleksej Bjelogrlić.
U ansamblu su i Srđan Timarov i Zoran Cvijanović (učitelj Mićun), koji su tokom svojih karijera u različitim postavkama igrali više likova iz „Svetog Georgija“ (Timarov čak od svoje šeste godine kada je bio Vane siroče, a sada je doktor Konstanin Grk). Igraju i Nebojša Ljubišić, Marko Janketić, Anđelika Simić, Aleksandar Đurica, Joakim Tasić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Miloš Samolov, Lazar Đukić, Luka Antonijević i Lazar Nikolić.
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Biljana Grgur, kompozitor je Vladimir Pejković. Koreografkinja je Andreja Kulešević, koja je oblikovala i scenski pokret, a dr Dijana Marojević oblikovala je scenski govor.
„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je treće delo Dušana Kovačevića na repertoaru tog teatra, prethodili su mu „Balkanski špijun“ i „Limunacija“.
Izvori: N1/Vreme
Uz Mika Džegera postala je zvezda. A onda ikona jednog doba, "pali anđeo", "lepa kao noć"
Na konkursu Filmskog centra Srbije prihvaćeni su budući filmovi reditelja Siniše Cvetića, Miloša Avramovića, Danila Bećkovića i Milana Karadžića, a među odbijenima su Zdravko Šotra, Srdan Golubović, Radoš Bajić, Ivan Ikić, Srđan Dragojević…
Sindikat glumačkog ansambla Narodnog pozorišta „Singlus“, najavio je sedmodnevni štrajk. Očekuju da će im se priključiti i muzičari i baletski umetnici te kuće, ali i kolege iz drugih pozorišta
Ućutkivanje Sokrata, Produkcija Centar za kulturu,
Tivat i Bitef teatar, Beograd
U Evropi ionako poništenih međa Francuska i Holandija nemaju zajedničku granicu (onu starog kova), a reklo bi se da Holandija i ne upada u sferu kulturnog i kulturološkog uticaja znatno veće i značajnije Francuske, te im se kao primaran zajednički sadržatelj ipak prvenstveno nameće raspolućena a funkcionalna Belgija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve