Među studentima koji blokiraju fakultete očigledno postoji animozitet prema političarima opozicije. Čak ih ne žele na svojim protestima. Kako je došlo do raskola između mladih i opozicije i kako bi to moglo da se promeni
Studentske blokade i protesti traju već skoro mesec dana. Slušaonice fakulteta postale su sobe studenata ljutih na stanje u društvu u kome žive i željnih promene. Njihovi zahtevi i razlozi zašto su izglasane blokade na svim fakultetima u univerzitetskim gradovima u Srbiji svima su dobro već poznati.
Studentskom protestu u nedelju na Slaviji su se pridružili i poljoprivrednici. Napomena u tekstu kojima pozivaju na protest bila je kratka i jasna: predstavnici političkih stranaka nisu dobrodošli.
Dobar deo mladih, uprkos rešenosti da istraje u blokiranju obrazovnih institucija, ne želi da ima posla sa opozicijom. Odakle su i kada mladi ljudi upili narativ da je sve što ima sa politikom i stranačkim organizovanjem prljavo? Kako pomiriti studente sa opozicijom?
Aktivistkinja neformalne grupe „Borba“ Nikolina Sinđelić je trenutno na četvrtoj godini studija na Fakultetu političkih nauka. Već neko vreme je članica omladine Narodnog pokreta Srbije.
Strah i nepoverenje
Zbog aktivnog učešća u pobuni na tri fronta, kao studentkinja, aktivistkinja i kao članica političke partije, imala je uvid u obe strane medalje: kako mladi gledaju na predstavnike opozicije, a kako opozicija na njih?
„Mladi se plaše da budu povezani sa opozicionim političarima jer su razočarani u njih. Tome je doprineo narativ koji vlast punom parom plasira u medijima ne bi li omladini zgadila opoziciju da slučajno ne bi pobedila na nekim izborima. Znaju da mladi svakako neće da glasaju za Vučića, pa ih tako teraju u apstinenciju”, priča Sinđelić.
Ali to je samo jedan od razloga zašto studenti ne žele da ih se dovodi u bilo kakvu vezu sa opozicijom.
Mladi su očigledno izgubili poverenje u opoziciju, što našu sagovornicu ne čudi i s obzirom na sve što je pokazala prošle godine: niz prokockanih prilika, lošu organizaciju, kominikaciju i nesuglasice.
„Ljudi uglavnom ne veruju opozociji jer oni međusobno nisu mogli da se dogovore u ključnim trenucima, pa misle da ne mogu da preuzmu kormilo borbe protiv ove vlasti. Stojim iza toga da mladi treba da predvode proteste i da studenti treba da budu glavni. Tako je bilo oduvek, i 1996. i 2000. godine. I prošle godine je trebalo da bude tako, ali nije”, kaže Sinđelić.
Protesti „Srbija protiv nasilja“, koje je organizovala istoimena koalicija, ostali su upamćeni po velikoj energiji, želji za promenom i jedinstvu opozicije – koje je, međutim, trajalo samo nekoliko meseci. Nakon toga, jedna po jedna domina se rušila. Ljudi više nisu želeli da besciljno šetaju, a među liderima opozicije došlo je do raskola i raskida jedinstva koje je dovelo do pada njihovog rejtinga, a na kraju i nepoverenja građana.
„Mi ne možemo da poredimo prošlogodišnje proteste sa ovima, jer sada vidimo direktnu odgovornost vlasti u tragediji koja se dogodila. Za ubistva u ‘Ribnikaru’ nismo tako mogli da okrivimo nikoga, ali za Dubonu i Malo Orašje jesmo jer institucije nisu reagovale na vreme na prijave protiv Blažića”, tvrdi naša sagovornica.
nikolina-sindjelic-1Nikolina Sinđelić na jednom od studentskih protesta
Nalaženje na pola puta
Ove godine, direktna odgovornost vlasti postoji, a tu su i kristalno jasni zahtevi studenata koji se u medijima vrte već mesec dana. Na sve to vladajuća garnitura ne može da odluči kako da spere krivicu sa sebe, pa premijer tvrdi da su svi zahtevi studenata ispunjeni, a bilo je i dezinformacija da su zahtevi prošireni.
„Razdor između opozicije i studenata sigurno postoji. Mladi moraju da shvate da, kada se izbori dogode, neko drugi mora da dođe na vlast. Mi ne želimo da nastupi anarhija, niti da država izumre. Studenti moraju da budu svesni toga da sutra neko mora biti lider zemlje. Neće doveka to biti Vučić, doći će neko drugi”, kaže Sinđelić.
Budući lideri, kako kaže, dobijaju već sada jasne poruke od mladih da, kada jednom dođu na red da zauzmu funkcionerske fotelje, neće smeti da rade ono što radi aktuelna vlast.
„To je dobra strana. Svako ko sledeći dođe, imaće veliki zadatak i veliki oblak nad glavom koji će da ga upozorava da ne sme da povredi prava mladih, jer će oni ponovo ustati”, objašnjava.
Potrebno je da mladi dopuste opozicionarima da im se približe, da budu spremni na neku vrstu dijaloga, kako bi trend da su političari nepoželjni na protestima iščezao, jer od toga niko nema koristi.
„Naravno da studenti žele da budu autonomni, ali nikome ne treba uskratiti pravo da ide na protest jer tako mi izgledamo kao uzurpatori nečega. Apsurdno je nekome braniti prisustvo. Mora da se razgovara”, kaže Sinđelić.
Lideri opozicije našli su se u nebranom grožđu. Žele da studentima pruže podršku, ali moraju da poštuju njihove zahteve da se politička obojenost protesta izbegne. Zato je potrebno da kao građani i pojedinci, a ne kao glasnogovornici svojih partija, posećuju sve akcije mladih ljudi sa kojima dele najvažniji cilj.
„Opozicija treba da pokuša da dopre do mladih. Na primer, Srđan Milivojević je na skoro svakom protestu mladih i svi ga dobro prihvataju jer se izjednačava sa njihovom energijom. Takav pristup je poprilično adekvatan jer je prijatan, narodan, a opet se ne nameće da bude predvodnik”, tvrdi Sinđelić.
Smatra da narodni poslanici i odbornici moraju da delaju na neki svoj, jedinstven način i pokažu javnosti da zaslužuju njeno poverenje. U Novom Sadu su bili prvi koji su popili pendreke, stali su uz građane koji su tada bili zadovoljni i rekli ‘to je opozicija koju mi želimo’”.
Opozicionari sada moraju da mere tri puta, a seku jednom i budu oprezni i gledaju kako da priđu mladima, a da ne budu shvaćeni pogrešno.
„Mladi trenutno ne žele ni da poslanici dođu. To smo videli u pozivu na protest na Slaviji, gde je to i napisano. Mogu da razumem političare koji ne znaju kako da se približe mladima. Oni se i dalje trude, šalju donacije studentima na fakultetima koji su blokirani, iako znaju da ne mogu ući na fakultet”, kaže Sinđelić.
Mladi beže od politike zbog godina provedenih u autoritarnom režimu, u kome se čini da su svi oni koji pretenduju da dođu na vlast isti. Predrasude i strah postoje sa obe strane. Iako su protesti studentski i u njihovoj organizaciji lideri su potpuno autonomni, kad tad će morati da se nađu na pola puta sa opozicionarima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Vreme je za pravdu! Vreme je za istinu!“, uzvikivao je Koja 1989. Zeleni Zub sada podržava studente koji traže pravdu i istinu, tišinom i bukom koja je ponovo u modi
Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović se ne odriče stava da je dete vlasništvo države, a naknadno je pridodao i boga i roditelje. Socijalni radnici su se ogradili od ovakvih stavova i tvrde da su opasni
Građanima se preporučuje da ostanu kod kuće i izbegavaju sva putovanja koja nisu neophodna. Prvi put je pokrenut sistem SMS hitnih informacija građanima u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!