Kako se pravilno luftira: Promajom protiv vlage

Kad se prozor idealno zatvara, kažemo da dihtuje. Na nemačkom, pridev dicht znači nepropusno, gusto, zatvoreno.

Nije čudo što koristimo germanizam jer Nemci su majstori dihtovanja.

„Amerikanci naše prozore ne znaju ni da otvore. Navikli su na svoje šklopocije koje imaju jednostruko staklo i otvaraju se klizno“, priča Albert Šliter.

Šliter živi u Bonu. On je stručnjak za dihtovanje, maestro luftiranja i doktor za vlagu.

Pošto se u Nemačkoj o dobroj gradnji uglavnom vodi računa i sve dihtuje da bi se štedela energija, onda su, priča Šliter za Međuvreme, Nemci bili prinuđeni da postanu prvaci sveta i u luftiranju (opet germanizam).

„Kad imate loše prozore, onda se prostorija uvek ‘luftira’. Na staklu vidite kondenzovane kapljice. Nemate problem sa vlagom, ali gubite mnogo toplote“, dodaje ovaj veštak.

Kako sprečiti buđ

Ako prozori dihtuju, ako imaju dvostruko ili trostruko staklo, onda oni više nisu najhladnija površina u sobi već to postaje spoljni zid. „Zbog temperaturne razlike, taj zid može upiti vlažnost i razviti buđ.“

Šliter se nagledao toga. Često ga zovu da izmeri, proveri i savetuje šta sa vlagom koja, osim higijenskog, može biti i zdravstveni problem.

Ponekad sud mora da rešava da li su za vlagu krivi stanari ili vlasnik koji im najmi stan, da li je problem možda u konstrukciji zgrade. Tada Šliter nastupa kao veštak.

Vlaga se, kaže, obično sprečava provetravanjem. Topli vazduh u kući je težak, vlažan. Valja ga isterati napolje sa sve vlagom i „zameniti“ za sveži, hladniji i suvlji vazduh. Koji se onda zagreva, skuplja novu vlažnost i tako ukrug.

Tu sad dolazimo do promaje: Šliter preporučuje isključivo „poprečno luftiranje“ (Querlüftung).

„Promaja je potrebna. Barem dva prozora koji su jedan naspram drugog otvaraju se širom – nikako na kip“, priča on. Tako se vazduh najbrže zameni.

Paziti na temperaturu

Matematika je u razlici spoljne i unutrašnje temperature. Ako je u stanu barem dvadeset stepeni, a napolju petnaestak – onda valja vetriti petnaest minuta. Ako je napolju do pet stepeni, onda su dovoljna i tri minuta.

„Jer, nije ideja da cela toplota izađe iz stana. Sveži vazduh se brzo zagreva. Ali ako rashladimo zidove i nameštaj, onda bacamo energiju“, kaže Šliter.

Kad su vrela leta, pa je napolju toplije nego unutra – luftiranje nema smisla.

I koliko puta dnevno vetriti? Neki kažu, dva-tri. Šliter kaže da je viđao procese u kojima su sudije držale da stanar može i treba da luftira pet-šest puta dnevno.

Kako grejati?

Takođe, od stanara se traži da greju ceo stan ceo dan – toplota čini da vazduh bolje pokupi vlagu pa provetravanje ima više smisla. To malo ko radi jer grejanje se plaća po utrošku gasa ili nafte.

„Onda barem treba zatvarati vrata između različitih ‘klimatskih zona’. Recimo, ako se spavaća soba ne greje, a drugo se greje, onda vrata moraju biti zatvorena“, kaže naš sagovornik.

„Kupatilo mora da se greje i da se zatvara posle tuširanja. Često ljudi pogrešno misle da treba da ispuste tu toplotu u ceo stan“, dodaje Šliter.

Na njegovu sreću, ni Nemačka nije savršena. Uvek ima loših zgrada i ljudi koji ne provetravaju. Inače za Šlitera ne bi bilo posla.