Imamo predsednika na vezi

U nedelju uveče predsednik Srbije telefonom je razgovarao sa Donaldom Trampom, budućim predsednikom SAD. Razmenili su čestitke, izrazili želju da dve zemlje u budućnosti još bolje sarađuju. To bi zapravo bilo sve što se dogodilo, a sve drugo bi u novinskim izveštajima predstavljalo komentar, tumačenje ili utisak. Kako je saopšteno i objavljeno na jednoj od nacionalnih TV mreža u Americi, Tramp je tog dana obavio slične razgovore sa 70-ak državnika širom sveta. Srbija je došla na red u večernjim satima, što bi značilo da je Tramp zvao u popodnevnim časovima po njihovom vremenu.

Odavno jedan telefonski razgovor nije dobio medijsku pažnju kao ovaj protokolarni kontakt kojim se budući predsednik SAD najavljuje, jer će zvanična inauguracija biti održana tek 20. januara 2025. To je deo diplomatske prakse, baš kao što budući predsednički par dobija kurtoazni poziv od aktuelne prve dame da dođe na čaj u Belu kuću. To naravno ne znači da se Bajdenovi i Trampovi dogovaraju oko datuma iseljenja, zavesa i krečenja, već se šalje poruka o kontinuitetu vlasti, smenjivosti vlasti, demokratskoj proceduri i pomirenju dojučerašnjih političkih rivala. Predsednici posle mandata postaju bivši, popiju ili ne popiju čaj i napuštaju Belu kuću. Diktatori ne odlaze tako sa vlasti, jer ne piju čaj sa onima koji ih pobede na fer i demokratskim izborima.

Međutim, u Srbiji je telefonski razgovor dobio epske dimenzije. Na svim TV kanalima pojavila se u kajronu vest da je razgovor u toku. Na komercijalnim kanalima naklonjenim vlasti uzbuđenje je poraslo dodavanjem novih detalja. U program TV Informera, zvaničnog TV kanala Vlade Srbije, uključio se vlasnik i glavni urednik dajući ekskluzivnu vest kao da je u pitanju elementarna nepogoda – ili ako gledate drugačije – da je na Srbiju počela da pada zlatna kiša. Na televiziji Pink je emisija Hit tvit bila u znaku nagađanja o čemu razgovaraju dva predsednika. Svoje želje, vizije i očekivanja su izneli Ana Brnabić i Ivica Dačić maštajući sa voditeljkom i trećim gostom, teoretičarem zavera, o mogućim ishodima, o zlatnom dobu koje je pred nama i blistavoj budućnosti.

Kada je tenzija dostigla maksimum, oglasio se i sam Vučić objavom na društvenim mrežama kojom je samo podgrejao istorijski karakter ovog razgovora. On je ton razgovora opisao kao “srdačan i sadržajan”. Pošto bi bilo potpuno neprihvatljivo da on prepričava sadržaj, tabloidima, medijskim vikarima i griotima dat je znak da krenu sa odama divljenja i radosti.

Posledica je utisak da je ovaj razgovor trajao neviđeno dugo, po mom utisku, minimum pola sata. Kako bismo inače saznali da Tramp zna za uspehe naših sportista, da nas žešće ceni, pa ga je Vučič pozvao u goste, što pre, mada ne znamo da li je obećao da će doći. Nema kod nas čaj, bato, ima da bude sve po redu – od hleba i pogače do Ivice koji će da peva i spremi novi set fotografija od prošlog susreta, kao onomad u Njujorku. Vučić je pronašao paralelu Srbije i Amerike, jer će Tramp učiniti Ameriku velikom, a Vučić će Srbiju, e sad jbg, ne može Velika, to suviše vuče na Šešelja, na izdavačku kuću iz Zemuna, nego nešto u stilu poštovana i “prosperitetna”. Nije MAGA nego MSGA, zvuči ko neka borilačka veština ili sintetička droga.

Onda je postalo bitno koji je po redu bio poziv Vučiću, a tabloidi spekulišu da smo između 10. i 15. mesta, jer je i to bitno što smo prvi u regionu Zapadnog Balkana, pa nas zato svi drugi mrze i zavide nam žešće. Nažalost, nismo saznali kako funkcionišu ti protokolarni pozivi, jer te verovatno obaveste kada će te zvati da budeš pri telefonu, nedelja je popodne, da nisi apa-drapa, kod kuma na placu ili si u fazi kupanja, nedelja je, sutra je radni dan, u stvari, nije radni dan, Ramonda je, ali je tebi radni, plus putuješ, plus opozicija organizuje proteste, jel’ treba Tramp da čuje kako ti pište demonstranti pod prozorom!?

Onda su mediji zaključili, a Predsednik poručio iz Bakua, da su u našem komšiluku, tačnije u Hrvatskoj i BiH, toliko pobesneli da nisu želeli da objavljuju vest o istorijskom razgovoru i činjenici da Tramp nas voli više nego njih. Ne znam da l’ je neko pomenuo Dodika, koji se isto radovao Trampovoj pobedi iako mu je njegova administracija uvela sankcije i zamrzla imovinu. O Kurtiju ne bih trošio reči, on je totalno izgubio izbore, čestitao je i on Trampu, al’ vidi se neiskreno, dok njegova ministarka spoljnih poslova pokušava da Kosovo prikaže kao najameričkiju naciju od svih nacija izvan Amerike.

Nije ni tu kraj lepim vestima. Naime, Vučić tvrdi da je tokom razgovora sa Trampom bio sa druge strane i Ilon Mask, sa kojim se nedavno upoznao, što znači da ćemo postati partneri sa njim i odosmo mi u svemir uz električna vozila, uz mrežu Iks, zbogom, planeto!

Kad sve ovo saberemo, raduj se srpski rode, kako kažu u “Informeru”, zaboravi da ti plafon pada na glavu, da imamo 14 žrtava, da se troje ljudi još bori za život, zaboravi Đinđića i one koji su ga ubili, zaboravi Sablju, možda ih prepoznate, zaboravite na prosvetne radnike, zaboravite litijum, zaboravite Putina, sada je dozvoljeno da se voli Amerika, više nam ne rade o glavi – dolazi “zlatno doba”.