Radislav Krstić, bivši general vojske Republike Srpske, u otvorenom pismu je zatražio prevremeno puštanje na slobodu, te priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu u Srebrenici
Bivši general Vojske Republike Srpske (VRS) Radislav Krstić, koji je u Hagu osuđen na 35 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja genocida u Srebrenici, priznao je odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu.
Krstić je u pismu kojim od suda traži prevremeno puštanje na slobodu napisao da bi i sam glasao za Rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici, piše Radio Slobodna Evropa(RSE).
Uz zahtev podnesen u januaru 2024. godine, Krstić je naknadno dodao pismo koje je napisao u junu iste godine, nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
“Moje ime se pominje jer sam pomagao i podržao genocid. Moje ime se pominje jer sam počinio krivično delo nezamislivo i neoprostivo. Ne tražim oproštaj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumevanje jer znam da ne mogu i ne treba da ga dobijem”, ističe Krstić.
Dodajući da “svakog trenutka i svakog dana” misli na žrtve genocida u Srebrenici, Krstić navodi da je svestan da “majka i sestra nevino stradalog neće poverovati da su ove reči iskrene”, te da njegove reči “ne mogu da ublaže bol i umanje patnju koja nikad neće nestati.”
Želeo bi da poseti Potočare
On je napisao i da bi, ukoliko mu se ukaže prilika, otišao u Potočare da se „pokloni“ žrtvama genocida.
„Ako jednog dana budem pušten, i ako se sa tim saglasi predsednica Mehanizma i ako to dopuste porodice žrtava, želeo bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim i zamolim za oproštaj“, napisao je Krstić.
Odbrana Radislava Krstića je u junu 2024. Međunarodnom rezidualnom mehanizamu za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala) podnela zahtev za prevremeno puštanje na slobodu uz pismo koje je napisao sam Krstić i u kojem traži da ono bude objavljeno.
Dokumentaciju je 13. novembra medijima posledio Mehanizam u Hagu.
Krstić je u pismu predsednici suda naveo da prihvata presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine.
“Znao sam da Glavni štab nema dovoljno snaga da izvrši pogubljenja bez upotrebe snaga Drinskog korpusa i znao sam da će upotreba snaga pod mojom komandom značajno doprineti da se izvrši egzekucija bošnjačkih zarobljenika”, priznao je.
Pismo je uputio predsjednici MMKS-a, s molbom da mu “nakon 26 godina, četiri zemlje i sedam zatvora” odobri prevremeni izlazak na slobodu.
Osuđen na 35 godina
Radislav Krstić, bivši komandant Drinskog korpusa VRS-a, uhapšen je 1998. u zajedničkoj akciji britanskih i američkih specijalaca u BiH.
Godine 2001. postao je prvi čovek kojeg je sud u Hagu osudio za ratni zločin.
Prvostepeno je osuđen za genocid počinjen u Srebrenici na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promenjena na krivično delo pomaganja i podržavanja genocida, a kazna skraćena na 35 godina zatvora.
Posle pravosnažne presude, on je 2004. bio upućen u Veliku Britaniju na izdržavanje kazne. U britanskom zatvoru su ga napali i ranili zatvorenici, zbog čega je 2013. prebačen u Poljsku.
Pošto je izdržao dve trećine kazne, poljske vlasti, po tamošnjem zakonu, nisu mogle da ga zadrže u zatvoru zbog čega je Krstić vraćen u pritvor u Hagu, gde se i sada nalazi.
Sud je u prošlosti nekoliko puta odbio njegov zahtev za prevremeno oslobađanje zbog težine zločina za koji je osuđen.
Odluku o novom zahtevu doneće predsednica suda Grasijela Gati (Graciela Gatti) Santana.
Izvor:RSE
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
